Kako je istakao u nekim slučajevima i kod određenih pacijenata, ona može da izazove infekcije, pa čak i nekrozu, odnosno odumiranje, truljenje tkiva

Kada je napolju minus, a dom tek osrednje zagrijan, da li i vi često spavate u čarapama? Kada pročitate kakve sve komplikacije ova navika može da izazove, razmislićete još jednom prije nego što se uhvatite za tople vunene sokne prije odlaska u krevet.

Hirurg Armen Avakjan otkrio je za koga je ova navika pogubna. Kako je istakao u nekim slučajevima i kod određenih pacijenata, ona može da izazove infekcije, pa čak i nekrozu, odnosno odumiranje, truljenje tkiva. Pa tako je izdvojio one koji ni u kom slučaju ne bi trebalo da idu u krevet u čarapama.

Prvenstveno to su osobe koje imaju poremećenu cirkulaciju u stopalima. Njima su često hladne noge, što je razlog zbog čega i nose sokne kad spavaju, ali postoje i drugi načini da ih zagriju. Jedan od najlakših načina je tuširanje naizmjenično toplom i hladnom vodom koja podstiče cirkulaciju, prenosi Alo.

To je bolest vaskularnog sistema koju odlikuje propadanje kapilara i razvoj patoloških promjena u njihovoj strukturi. Javlja se usljed bolesti unutrašnjih organa, što dovodi do nekroze tkiva, tromboza.

Hirurg Avakjan je takođe upozorio i da je ova navika i te kako opasna za dijabetičare, jer postoji rizik od pojave mikroangiopatije.

“Sa takvom bolešću smanjuju se i zaštitna svojstva kože nogu, a cirkulacija krvi u donjim ekstremitetima je praktično nepostojeća u poređenju sa zdravom osobom. Nošenje čarapa noću za takve ljude opet može da dovede do infekcija koje se ne liječe”.

U najgorem slučaju može doći do gnojno-nekrotičnih oboljenja i nekroze”, zaključio je stručnjak.

Pravilna hidratacija, kao i uravnotežena ishrana, utiču na mnogo toga kada je u pitanju naše zdravlje i dobrobit, uključujući raspoloženje.

Sve životne navike koje imamo mogu da utiču na to kako ćemo da se osjećamo i ponašamo prema drugima.

Kako za Njujork post tvrdi dr Zak Tarner, postoji povezanost između raspoloženja i dnevnog unosa vode.
“Ne postoji univerzalna količina vode koja odgovara svima”, ističe on. “Preporučena količina vode koju trebate da unesete dnevno zavisi od individualnih faktora, poput nivoa aktivnosti i klime.”

Kako prenosi Njujork post, muškarci bi trebalo da piju otprilike 15 čaša vode dnevno (3,7 litara), dok je za žene preporučeno oko 11 čaša dnevno (oko 2,7 litara).

Ljekar dodaje da je važno istaći kako ukupni unos ne uključuje samo vodu, već i tečnosti iz biljnih čajeva, sokova i hrane.

Kakva je veza između pravilne hidratacije i raspoloženja?

Kako pojašnjava lekar, ako “tokom dana postanete pomalo razdražljivi ili napeti bez jasnog razloga, to bi mogao da bude znak dehidratacije. To je način na koji vam telo govori da ne dobija potrebnu količinu vode”.

I sprovedena istraživanja potvrđuju ovu povezanost, pokazujući da čak i blaga dehidratacija može da dovede do povećane anksioznosti, razdražljivosti i stresa.

“To je poput baterije na vašem mobilnom na 10 odsto – još uvijek radi, ali ne tako glatko”, pojašnjava on za Njujork post.
Osim što može izazvati promene raspoloženja, dehidratacija može da bude i uzrok umora i osjećanja “usporenosti”.

Kad ste dehidrirani, tijelo nema dovoljno tečnosti za pravilno funkcionisanje, što dovodi do umora i niskog nivoa energije.

“Zamislite svoje tijelo kao automobil. Ako mu ne date dovoljno goriva, počeće da kašlje i ostaće bez snage. Ako razmišljate o vodi kao o ulju za vaš automobil, njen manjak može da dovesti do pregrevanja i oštetiti mnoge druge procese u tijelu”, ističe Tarner.

Nutricionista Lazar Mitrić iz udruženja „Svi na vagu“ ističe da su jaja izuzetno hranljiva i korisna za naše zdravlje, te da imaju pozitivan uticaj na krvnu sliku i cjelokupno zdravlje.

On objašnjava da jaja nisu štetna, naprotiv, predstavljaju pravi „zlatni rudnik“ hranljivih materija.

Mitrić daje savjete o tome koliko jaja je sigurno unositi dnevno i objašnjava da nije potrebno izbjegavati žumance.

– Jedno veliko jaje ima 13 esencijalnih vitamina i minerala, visokokvalitetne proteine, a „teško“ je samo 70 kalorija! Belanca sadrže neke od visokokvalitetnih proteina, riboflavin i selen, a većina hranljivih sastojaka jajeta nalazi se u žumancetu. To su vitamin D – jaje je jedna od retkih namirnica koje prirodno sadrže ovaj vitamin ključan za zdravlje kostiju (telo iskoristi čak 90 odsto Ca iz jajeta) i imunološku funkciju – rekao je nutricionista.

– Važni su i selen, holin, neophodan za normalno funkcionisanje svih ćelija (posebno važan tokom trudnoće, podržava zdrav razvoj mozga fetusa), lutein i zeaksantin, antioksidansi koji smanjuju rizik od razvoja katarakte i usporavaju napredovanje makularne degeneracije povezane sa starenjem. Osim što su dobar izvor gvožđa (1,89 mg), snabdevaju nas i proteinima (2,7 g) — kaže nutricionista Lazar Mitrić.

– Donedavno, preporučivalo se da se ograniči konzumacija jaja, posebno masnih žumanaca koje sadrže holesterol, ali nova istraživanja pokazuju da su ove preporuke zastarele. To znači da ipak ne treba preterivati. Umerena konzumacija (1 jaje dnevno) nije povezana sa lošim nalazima u krvi i srčanim oboljenjima. Potpuno zdravim osobama doktori savetuju da ne bi trebalo da unose više od tri komada dnevno, ni za Uskrs. S druge strane, svakodnevni omleti od više jaja, uz brdo slanine ili kobasica nisu poželjni – savjetuje, piše Stil.

– Moramo ih razuveriti jer, ponavljam, upravo je žumance ono koje sadrži neke od najboljih hranljivih materija, koje jačaju našu krv i imunitet. Dakle, ako se neko odriče žumanca, odriče se fosfora i vitamina D, rastvorljivog u mastima, koji podržava naše opšte zdravlje, apsorbuje i kalcijum, pomaže da održimo jake kosti – rekao je nutricionista Lazar Mitrić.

– Ako ne konzumiramo jaja, zdrav rast i proizvodnja crvenih krvnih zrnaca ne mogu da budu na optimalnom nivou, gubimo energiju, otežani su proces pamćenja i koncentracija, a moguć je i nastanak jedne vrste anemije – istakao je nutricionista Lazar Mitrić.

– Za početak, treba znati da on nije tako loš. Tačno je da žumanca sadrže puno holesterola, 185 miligrama ima jedno veliko jaje (62 odsto dnevnog unosa), kao i da se dugo verovalo da konzumiranje holesterola iz jaja povećava njegov nivo u organizmu. Međutim, to kod zdravih osoba ima relativno mali uticaj na holesterol u krvi. Jaje ima i lecitin, koji suzbija dejstvo holesterola i pospešuje njegovu eliminaciju iz organizma. U problemu su oni kojima je dijagnostikovana bolest, pre svega dijabetes, kao i srčani bolesnici koji ne znaju da stanu kad im se u tanjiru nađu suhomesnati proizvodi, neki sirevi – istakao je nutricionista Lazar Mitrić.