Connect with us

Politika

VUČEVIĆ O KRIZI U BIH “Unutrašnje podjele u Srpskoj opasnije od spoljnih napada!”

Položaj srpskog naroda je nakon godinu dana od održavanja Sverskog sabora teži, a tome su doprineli neodgovorni i zlonamerni potezi političkog Sarajeva i stranog faktora u BiH, kazao je u intervjuu “Glasu Srpske” predsjednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, donedavni premijer Srbije, koji je danas na poziciji savjetnika predsjednika Republike Srbije za regionalna pitanja.

Naveo je i da će se pritisci na srpski narod, u godini u kojoj se obilježavaju tri decenije od Dejtona i Srebrenice, zasigurno dodatno pojačati.

Vučević je govorio i o političkoj krizi u BiH, unutrašnjim podjelama u Republici Srpskoj, ali i problemima sa kojima se trenutno suočava Srbija.

– Podeljena Republika Srpska je ranjiva Republika Srpska – ne zbog snage svojih protivnika, već zbog slabljenja sopstvene unutrašnje discipline i kohezije – poručio je Vučević koji se naveo i da je odnos Republike Srbije, Republike Srpske i Mađarske rijedak primjer međusobnog poštovanja, saradnje i zajedničkog geopolitičkog interesa u regionu.

GLAS: Od održavanja Svesrpskog sabora na kojem je usvojena Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda navršena je godina. Kako danas vidite sve što se desilo prije godinu dana?

VUČEVIĆ: Sve što je usledilo pokazalo je zašto je održavanje Sabora bilo nasušno potrebno. Sabrali smo se “u 5 do 12” da poručimo jasno da smo jedinstven narod i da imamo pravo da artikulišemo i štitimo zajedničke interese i ciljeve, ne ugrožavajući nikoga. Ideja je dakle bila posledica državničke vizije predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Srpske Milorada Dodika, uz podršku naše crkve i istinske nacionalne elite sa obe strane Drine.

GLAS: Kako ocjenjujete položaj srpskog naroda nakon godinu od održavanja Sabora? Da li je dodatno poljuljan?

VUČEVIĆ: Naše jedinstvo i saradnja nisu poljuljani, naprotiv, od Sabora smo ih podigli na novi nivo čvrstine i otpornosti. Položaj srpskog naroda je svakako teži. Tome su doprineli neodgovorni i zlonamerni potezi političkog Sarajeva i stranog faktora u BiH. Pritisci će se, u godini u kojoj se obeležavaju tri decenije od Dejtona i Srebrenice, zasigurno dodatno pojačati. Kako nam se pozicija pogoršava, tako i naše jedinstvo i koordinacija moraju biti sve čvršći da bismo odoleli, opstali i došli u priliku da popravljamo položaj našeg naroda.

GLAS: Iz državnog vrha Srbije se uvijek poručuje da je zvanični Beograd na strani Srpske i uz Dejton, uz poštovanje teritorijalnog integriteta BiH? Da li je tako i u ovim danima kada je BiH u najvećoj krizi od Dejtona?

VUČEVIĆ: Tako je u ovim danima posebno. To državni vrh ne samo da poručuje, već svakodnevno svedoči na delu. BiH jeste u najvećoj krizi, ali Srbija i Srpska kroz nju prolaze zajedno, pa smo tako dočekali ipak pozitivne signale nove američke administracije, koji su se pojavili upravo u Dejtonu, na svečanosti povodom tri decenije od postizanja sporazuma. Tada smo čuli da SAD nemaju nameru da ulažu neograničena sredstva da bi trajno podržavale nerealne ciljeve i utopijske ideje o uređivanju država i društava, te da su spremne da čuju sve strane i posvete pažnju održivim rešenjima. Takve poruke svedoče da ako održimo jedinstven i čvrst zajednički stav, možemo se nadati izlasku iz ove krize na način koji će očuvati naše interese.

GLAS: Da li je Srpska u pravu kada traži da se stvari vrate na takozvane izvorne principe i zašto, prema Vašem mišljenju, bošnjački političari odbijaju pozive na dijalog koji upućuju republički zvaničnici, prvenstveno oni iz vlasti?

VUČEVIĆ: BiH je država tri konstitutivna naroda, među kojima je i srpski. To je država čiji integritet poštujemo i koji nikada nismo dovodili u pitanje, niti ćemo to činiti. Svako će uvek imati sagovornika u Srbiji, ukoliko želi da radi na jačanju dejtonske BiH, da se poštuje slovo, a ne proizvoljni duh Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dejtonski mirovni sporazum je veliki dogovor i sporazum koji je doneo mir na prostore današnje BiH, ali i na prostor zapadnog Balkana. Odbijanje dijaloga od strane dela bošnjačkih političara, ne samo da potkopava izglede za dijalog, kompromis i pomirenje, već je i u suprotnosti sa samim duhom Dejtonskog sporazuma – sporazuma zasnovanog na principu dijaloga između konstitutivnih naroda zemlje. Ovaj trend je duboko problematičan. Odbijanje učešća u dijalogu, bez obzira na motive, podriva demokratske norme i stvara politički vakuum u koji lako ulaze sumnja, radikalizacija i institucionalna paraliza.

GLAS: Nedavno ste rekli da Vas brinu podjele u Republici Srpskoj. Da li su one po nju opasnije od svih napada iz FBiH, stranih sila?

VUČEVIĆ: Dakle, da, unutrašnje podele su, u mnogim aspektima, opasnije od spoljnih napada. Republika Srpska je stvorena kroz borbu i održana kroz diplomatiju. Ali da bi opstala, mora se upravljati mudro, jedinstveno i sa osećajem zajedničke svrhe. Politička polarizacija unutar Republike Srpske, gde su rivalske frakcije više fokusirane na kratkoročne borbe za moć nego na strateške, kolektivne ciljeve, slabi pregovaračku poziciju Republike Srpske. Jednostavno rečeno: podeljena Republika Srpska je ranjiva Republika Srpska, ne zbog snage svojih protivnika, već zbog slabljenja sopstvene unutrašnje discipline i kohezije.

GLAS: Zašto je informacija o najnovijem navodnom non-pejperu, a koji se tiče sankcija i pritisaka na Srpsku, stigla prvo u Beograd i odatle plasirana u javnost?

VUČEVIĆ: To je pronicljivo i važno pitanje i ono ističe stratešku dinamiku između zapadnih aktera, Srbije i regiona u celini. Razlog je vrlo jednostavan, Srbija je ključan faktor stabilnosti na zapadnom Balkanu. Srbiju većina zapadnih sila vidi kao centralnog geopolitičkog aktera na zapadnom Balkanu. Kao takav, svaki politički predlog, posebno kontroverzni poput sankcija ili uslovnog diplomatskog pritiska, mora se prvo testirati u odnosu na verovatnu reakciju Srbije. Činjenica da je u Beograd stigao dokument je i odraz centralne uloge Srbije u regionalnoj geopolitici. Država Srbija je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma. Štaviše, Srbija je pravni sledbenik SR Jugoslavije, jedne od potpisnica Dejtonskog mirovnog sporazuma. Srbija će biti tu uvek da bude i garant mira i garant poštovanja Dejtonskog sporazuma, ali i garant postojanja i opstanka Republike Srpske. I to je nešto što niko ne može da nam oduzme. I sve je u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom. Mi smo im uvek govorili da poštujemo BiH, ali i Republiku Srpsku i njen integritet u okviru BiH.

GLAS: Kako je došlo do toga da ste postali savjetnik predsjednika Srbije za regionalna pitanja? Mnogi su to negativno komentarisali, podsjećajući da ste nedavno podnijeli ostavku na mjestu premijera?

VUČEVIĆ: Ne znam ko su ti “mnogi”. Za mene je velika čast da i na ovaj način sarađujem sa Vučićem i pokušam da mu pomognem u vezi sa regionalnim odnosima. To je oblast u kojoj imam značajno iskustvo, budući da sam kao gradonačelnik drugog grada u zemlji, zatim ministar odbrane i konačno, premijer, razvio veliki broj kontakata u regionu. Ta funkcija nije izvršna, već savetodavna, tako da ni na koji način ne potire moju ostavku na dužnost predsednika Vlade.

GLAS: Koliko je težak posao pred Srbijom na regionalnom planu?

VUČEVIĆ: Ja pod regionom podrazumevam sve zemlje se kojima se Srbija graniči, te bih rekao da je pred nama period dodatnog jačanja i produbljivanja odnosa sa zemljama poput Mađarske i Rumunije, očuvanja i razrade projekta “Otvoreni Balkan” sa Severnom Makedonijom i Albanijom, te nalaženja novih puteva saradnje sa Bugarskom. Ključni i svakako najteži posao jeste pozicioniranje Srbije u odnosu na Crnu Goru, Hrvatsku i BiH, nabrojanih ovde upravo po težini tog izazova. Jedno je sigurno, nećemo odustati od poboljšanja tih odnosa i položaja srpskog naroda u ove tri zemlje.

GLAS: Ko pravi probleme u Srbiji?

VUČEVIĆ: U trenutku kada se Srbija suočava sa pokušajima sprovođenja obojene revolucije, do pokušaja moćnih inostranih elemenata da joj oduzmu suverenitet, najveća opasnost ne dolazi spolja, već iznutra: od onih koji pokušavaju da rasture Srbiju iznutra. Opozicija, blokaderi, foteljaši i tajkunski mediji su najopasnije političko oružje koje se danas koristi protiv Srbije. Budimo jasni: blokiranje univerziteta, okupacija fakulteta, stvaranje haosa ispred institucija i sprovođenje nasilja nad pristojnom Srbijom je uvezeni model obojenih revolucija osmišljenih da parališu državu, stvore institucionalni kolaps i nasiljem dođu na vlast.

A zašto? Zato što pod Vučićem Srbija gradi autoputeve, fabrike, bolnice i jača vojsku. Zato što je Srbija poštovana u Vašingtonu, Briselu, Pekingu i Moskvi. Zato što Srbija kaže “ne” kada je drugi žele na kolenima. Istina je jednostavna: oni koji blokiraju fakultete, oni koji pale, gaze i povraćaju po zastavi Srbije, oni koji mole, cvile i puze pred stranim ambasadorima – oni su najgori talog Srbije. Srbija je danas zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću ponosna, u usponu i slobodna!

GLAS: Srpska i Srbija, posmatrajući uži i širi region, imaju dobre veze i saradnju sa Mađarskom? Šta to može da donese?

VUČEVIĆ: Apsolutno. Odnos između Republike Srbije, Republike Srpske i Mađarske postao je jedno od strateški najvažnijih partnerstava na zapadnom Balkanu i u centralnoj Evropi. To je redak primer međusobnog poštovanja, obostrane saradnje i zajedničkog geopolitičkog interesa u regionu. Srbija, Republika Srpska i Mađarska su strateški trougao za regionalnu stabilnost. Pod premijerom Viktorom Orbanom Mađarska se pozicionirala kao jedna od retkih zemalja članica EU koje su spremne da poštuju slobodarsku i nezavisnu politiku Srbije te promoviše ekonomsku, energetsku i bezbednosnu saradnju. Mađarska je jedan od najjačih glasova Srbije u Briselu, dosledno se protiveći nepravednim uslovima vezanim za pristupanje EU. Ona takođe brani prava Republike Srpske kada drugi u EU pokušavaju da delegitimišu njeno rukovodstvo ili nastoje da nametnu centralizovanu upravu u BiH. Mađarska i Srbija su već čvrsto povezane gasnim interkonektorom, što Srbiju čini energetski bezbednijom i manje zavisnom. Za razliku od mnogih drugih aktera, Mađarska gradi veze na međusobnom poštovanju, uključujući zajedničke hrišćanske i tradicionalne vrednosti koje duboko odjekuju u društvima regiona. Veza između Srbije, Republike Srpske i Mađarske ističe se kao model nezavisne i suverene saradnje. Ona pokazuje da regionalna partnerstva izgrađena na međusobnom poštovanju, nacionalnom interesu i strateškoj viziji može uspeti i koristiti svima. Mađarska doprinosi više od pukih reči – ona nudi strateški štit ekonomskog partnera i političkog saveznika.

Related Topics:

Politika

UPOZORENJE IZ EU: Da li BiH ostaje bez evropskog novca?

Delegacija EU ponovo je upozorila BiH da ako do kraja septembra ne bude isporučen finalizovan program reformi, zemlja bi mogla ostati bez dodatnih sredstava iz Plana rasta.

Podsjećaju da BiH već snosi posljedice neusvajanja Reformske agende, budući da Evropska komisija nije zaprimila konačni i usaglašeni program reformi BiH, te da je donesena odluka o izmjeni iznosa izvorno predviđenog za BiH u Planu rasta za zapadni Balkan.

“Evropska komisija je u julu donijela odluku o umanjenju sredstava za BiH u iznosu od deset odsto, odnosno sa 1,085 milijardi evra na 976,6 miliona evra, što predstavlja umanjenje od 108,5 miliona evra. Vlasti BiH su 17. jula obaviještene da će uslijediti umanjenje od dodatnih deset odsto ako BiH ne dostavi finalizovani program reformi do 30. septembra”, upozorili su, kako prenosi Fena.

Takođe ukazuju na to da finansiranje dostupno u okviru Plana rasta ističe krajem 2027. godine, te da stoga sve reforme u okviru Plana rasta moraju biti sprovedene do navedenog roka, koji je povezan sa istekom važećeg višegodišnjeg finansijskog okvira EU i ne može se mijenjati.

Sudeći prema izjavama različitih političkih aktera s kojima smo razgovarali, izvjesno je da će BiH propustiti i ovaj rok, te će, shodno tome, EU dodatno smanjiti sredstva namijenjena za BiH. Iako se u vezi s ovim svi slažu, ne slažu se u tome ko je za tu situaciju odgovoran.

Radovan Kovačević, delegat SNSD-a u Domu naroda BiH, za “Nezavisne” kaže da je u ovom trenutku za BiH mnogo veći problem to što, kako je rekao, neizabrani stranci uz pomoć domaćih poslušnika kreiraju puno veću krizu od ove koja se odnosi na neisporučivanje Reformske agende u Brisel.

“Mi smo na to upozoravali i da su nas slušali, bavili bismo se ekonomijom, bavili bismo se Planom rasta, do sada bismo otvorili najmanje dva klastera u pregovorima s EU i bili bismo puno bliže drugim zemljama iz regiona kada je u pitanju evropski put”, rekao nam je Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, najveći kočničari evropskog puta su oni koji su se odlučili da slušaju strance, umjesto svoje komšije.

“Ono što je sasvim sigurno je da će Republika Srpska ostati snažna, da će ostati stabilna, da će ostati jedinstvena i to je u ovom trenutku najvažnije”, kazao je Kovačević.

“Oni su odabrali da umjesto o evropskom putu, da umjesto o tome kako ćemo da živimo u BiH, slušaju strance koji žele da proganjaju državljane Republike Srpske”, rekao je on.

Igor Crnadak, šef Kluba PDP-a u Narodnoj skupštini RS, kazao je za “Nezavisne” da sadašnja struktura na vlasti ne može ispuniti evropske uslove.

“Ovakva upozorenja uopšte ne djeluju na aktuelnu vlast na nivou BiH, iz dva razloga. Jedan je razlog što oni uopšte ne misle o narodu, niti ih je briga za narod. Drugi razlog je što većina ljudi iz vrha aktuelne vlasti ima toliko para kod kuće sad u ormaru”, kaže Crnadak.

Po njemu, jedino rješenje je promjena državne koalicije, te ističe da poziva partnere u FBiH da to učine.

“Sada je ključno pitanje da li ima spremnosti, mi smo iz opozicije u Republici Srpskoj jasno rekli svoj stav, da li ima spremnosti u FBiH da se formira većina, da se izabere novi saziv Savjeta ministara i da se krene naprijed, da se ispune svi evropski uslovi”, rekao je Crnadak.

Predrag Kojović, predsjednik Naše stranke, za “Nezavisne” kaže da pouzdano zna da su sve reforme spremne i dogovorene, ali da se ne stavljaju na dnevni red zbog politike. Prema njemu, odgovornost je na Borjani Krišto, predsjedavajućoj Savjeta ministara, da stavi to na dnevni red.

“Kada se stavi na dnevni red, onda će se vidjeti i ko koči”, naglasio je Kojović.

Nastavi čitati

Politika

VAŠINGTON JE PREDIVAN, IMA MNOGO PRISTOJNIH LJUDI: Tačno se vidi da je u gradu novi šerif

Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović poručila je potpredsjednici SDS-a Aleksandri Pandurević da politika nije posao za jedan dan.

– Polako, Aleksandra! Nije politika posao za jedan dan. Usput, Vašington je predivan, nema smeća, nema beskućnika koji spavaju na kartonima po trotoarima, stopa kriminaliteta drastično opala. A, tek, koliko je sad tamo pristojnih ljudi. Tačno se vidi da je u gradu novi šerif – navela je Cvijanovićeva na Instagramu, reagujući na izjavu Pandurevićeve da je ona u Vašingtonu kako bi “istrgovala uslove povlačenja predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika”.

Cvijanovićeva je poručila Pandurevićevoj i da ne sluša ministra spioljnih poslova u Savjetu ministara, jer on, kako je navela, nema pojma.

Nastavi čitati

Politika

GRAĐANI SRPSKE umjesto 77,6 dali “VIADUKTU” 110,7 miliona KM

Međunarodni centar za rješavanje investicionih sporova u Vašingtonu (ICSID) je odlučio da slovenačka kompanija “Viaduct” ima pravo na odštetu od 39,8 miliona evra (77,61 miliona KM), a na kraju je za taj spor isplaćeno 110.688.333 KM i u pitanju su sredstva građana Republike Srpske.

Klub poslanika PDP-a je nedavno tadašnjem predsjedniku Vlade Radovanu Viškoviću postavio osam pitanja u vezi sa ovim slučajem, a na njih je odgovorio Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, otkrivajući neke od detalja koji do sada široj javnosti nisu bili poznati.

“Ugovor o koncesiji sa ‘HES Vrbas’ Banjaluka u vlasništvu ‘Viaducta’ je zaključen 25. novembra 2004. godine. ‘Viaduct’ Portorož je 29. septembra 2015. godine dostavio dopis kojim Vladi saopštava da jednostrano raskida Ugovor o koncesiji”, tvrdi Đokić.

Prema njegovim riječima, protiv “Viaducta” nisu vođeni sporovi pred sudovima Republike Srpske. Ministarstvo se, tvrdi Đokić, obratilo Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci u vezi sa istragom koju vodi protiv “Viaducta” i tri osobe, ali odgovor nisu dobili.

Klub poslanika PDP-a je, između ostalog, zanimalo i kada je započet arbitražni postupak “Viaducta” iz Slovenije pred ICSID u Vašingtonu, te koliko je Vlada Republike Srpske platila arbitražnu taksu itd.

“Arbitražni postupak je pokrenut 1. juna 2016. godine, kada je podnesen Zahtjev za arbitražu pred ICSID-om. Arbitražna taksa sa troškovima postupka je iznosila 300.000 USD. Pored ovih troškova, troškovi angažovanja advokata su iznosili 400.071 evro, a angažovanja vještaka za potrebe postupka 119.000 evra”, naveo je Đokić.

Sudeći prema Đokićevim riječima, “kesu” je morala da odriješi i BiH.

“Napominjemo da je BiH takođe pokrenula postupak poništaja arbitražne odluke u kojem je obavezana da plati 425.000 USD na ime arbitražne takse i troškova postupka, a da je u ovom postupku trošak advokata bio 409.033,5 evra, dok je iznos ostalih troškova bio 13.214,89 evra”, naveo je Đokić.

Ročište u postupku je, dodaje resorni ministar, održano od 7. do 11. decembra 2020. godine putem online prenosa zbog kovid-19 pandemije. Odluka ICSID-a je 19. aprila 2022. godine, tvrdi Đokić, dostavljena predstavnicima Vlade Republike Srpske, te je razmatrana na njenoj sjednici.

Upitali su iz PDP-a i na osnovu čega, odnosno koje dokumentacije je “Viaduct” dobio spor protiv Republike Srpske, a Đokuć na to odgovara da “nije moguće navesti pojedinačne konkretne dokumente koji su bili osnov zbog koga je spor protiv BiH dobijen, a zbog pravne i činjenične kompleksnosti ovog spora”.

“Tribunal je svoju odluku obrazložio na sljedeći način: Tuženi je prekršio standard poštenog i ravnopravnog postupanja prema investiciji tužilaca. Tuženi je postupio na proizvoljan i diskriminatoran način kad je u pitanju investicija tužilaca i nije poštovao legitimna očekivanja tužilaca. Кao posljedica toga, tužioci imaju pravo na odštetu u iznosu od 39,8 miliona evra (u ovaj iznos je uračunata i kamata obračunata po kamatnoj stopi ponderisanog prosječnog troška kapitala, u periodu do 12. novembra 2021. godine)”, navodi Đokić.

Dakle, po kursu od 1,95, u pitanju je 77,61 milion KM, a, podsjetimo, zamjenik ministra finansija i trezora BiH Muhamed Hasanović je prije nekoliko sedmica potpisao naloge za isplatu, te otkrio da je riječ o ukupno 110.688.333 KM. Ubrzo nakon toga, “Viaductu” su legle pare.

Suština je u sljedećem: Sud u Vašingtonu je odlučio da tužioci imaju pravo na kamatu nakon donošenja odluke, koja je, ispostaviće se, i obračunata, pa je od građana Srpske umjesto 77,61 milion KM izvučeno više od 110 miliona maraka.

Tuženi je, dodaje dalje Đokić, podnio zahtjev za poništaj odluke, i to 1. avgusta 2022. godine, a kojim je takođe traženo odlaganje izvršenja do okončanja postupka. Taj zahtjev je odbijen 1. maja 2024. godine.

Komentarišući Đokićev odgovor, Igor Crnadak, predsjednik Kluba poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske (NS RS), kaže da je očigledno da vlast na svaki način pokušava da se izbjegne rasprava o tome ko je odgovoran za “Viaduct”.

“Ne možemo prihvatiti tezu da je trebalo da platimo 70 miliona, a ne 110 ili 120. I tih 70 miliona je previše i u tih 70 miliona se kriju veliki lopovluk i veliki kriminal. S obzirom na to da smo i sa jedne i sa druge strane, i od vlasti i od opozicije, čuli poruke da se radi o korupciji na najvišem mogućem nivou, ponavljam svoj zahtjev i poziv svim klubovima poslanika u NS RS da što prije ovu temu imamo na sjednici NS RS i da što prije zajednički pozovemo pravosuđe kao nezavisnu granu vlasti da oni utvrde ko je odgovoran i ko mora u zatvor”, rekao je Crnadak za “Nezavisne novine”.

Potrebno je da i vlast i opozicija, dodao je, pošalju poruku, da neće nikad prihvatiti da odgovor bude da niko nije kriv.

“Neko mora biti kriv”, naglasio je Crnadak u izjavi za “Nezavisne novine”.

Nastavi čitati

Aktuelno