Da bi se u BiH umanjila uloga međunarodne zajednice, potrebno je da domaće institucije na ojačaju i steknu povjerenje naroda, rekao je između ostalog, gostujući u rubrici “Bez uvijanja”, Jutarnjeg programa BN televizije, šef misije OEBS-a u BiH Rik Holcapl.

Institucije na različitin nivoima ne funkcionišu kako bi to trebalo, na način koji bi uvjerio građane u sposobnost izabranih zvaničnika da ih vode, upravljaju i donose odluke koje ljudi u BiH i Republici Srpskoj žele, rekao je Holcapl.

“Nadam se da je riječ o situaciji koja se može popraviti i dalje razvijati, a ključno pitanje za ljude u Republici Srpskoj i u cijeloj zemlji jeste: “Da li nova vlast, koja će biti formirana, može da ostvari efikasniju situaciju?” -Ono što je potrebno jeste da se postigne sporazum u zajedničkoj svrsi institucija, koje odluke treba donositi na državnom nivou, na nivou entiteta, opština ili i kantona u FBiH. Treba da postoji i konstriuktivniji pristup i spremnost na kompromis, pregovore i donošenje odluka.“

Šef misije OEBS-a u BiH je rekao da izborni dan nije prošao savršeno i da ima još mnogo prostora za napredovanje, ali jeste znatno bolje nego u ranijim izbornim procesima.

“Mnogo je problema koji se osdnose na kampanju, na uslove prije izbora, uključujući tu pristup medijima i javnosti, uključujući tu i zloupotrebe javnih sredstava, pritiscima na birače i drugim problermima koji su nastali, a za koje vjerujem da imaju veliki uticaj na kampanju. To su problemi koje treba rješavati efikasnije, nadam se na način da ćemo imati više informacija o dovoljenim oblicima ponašanja na dan izbora. Dakle, potrebno je da se stvore uslovi za cjelokupan izborni proces, kako bi bio što je moguće više pravedniji”.

Šef misije OEBS-a u BiH Rik Holcapl je rekao da je sloboda medija izuzetno bitna za razvoj svakog demokratskog društva.

“Mnogo toga zavisi od medijskog okruženja. Nije samo riječ o tome da nezavisni mediji treba da imaju perspektivu, potrebno je da postoji suituacija u kojoj mediji slobodno mogu da obavljaju svoj posao, svoje radnje, pa biti i prozvani zbog tačnosti izvještavanja, ali bez zastrašivanja zbog perspektive koju predstavljaju i stajališta koja zastupaju. Bez pritisaka da se predstavlja samo jedna strana priče, samo jedno stanovište o nekom problemu.“)

Holcapl je rekao da građani žele da oni koji su izabrani na javne funkcije rade u interesu čitavog društva, a ne da te funkcije koriste za svoju i korist ljudi iz svog okruženja.

Narodna skupština Republike Srpske obilježava 35 godina postojanja i rada, a tim povodom oglasio se Nebojša Drinić, generalni sekretar Pokreta Sigurna Srpska.

Drinić je poručio da mandat narodnog poslanika predstavlja čast, ali prije svega veliku odgovornost prema građanima koji daju povjerenje svojim predstavnicima.

„Biti narodni poslanik je čast. Biti ponovo izabran voljom naroda – još veća čast i odgovornost“, poručio je Drinić.

View this post on Instagram

A post shared by Небојша Дринић (@nebojsa.drinic)

On je istakao da snaga Narodne skupštine počiva upravo na povjerenju građana, zbog čega, kako navodi, izabrani predstavnici imaju obavezu da to povjerenje opravdaju ozbiljnim i odgovornim radom.

„Čuvati dostojanstvo Narodne skupštine znači poštovati narod koji predstavljamo“, naglasio je Drinić.

Povodom jubileja, uputio je čestitke rukovodstvu Narodne skupštine, narodnim poslanicima i građanima Republike Srpske.

„Srećna 35. godišnjica Narodne skupštine Republike Srpske!“

Izborni rezultati u BiH nisu doveli do značajnije promjene na političkoj sceni, a nacionalističke stranke su uspjele ne samo zadržati, nego i proširiti svoj politički uticaj, navedeno je u najnovijem kvartalnom ekonomskom izvještaju Evropske komisije o zemljama u procesu proširenja.

Formiranje nove vlasti na nivou BiH moglo bi potrajati
Kako su naveli, formiranje nove vlasti na nivou BiH moglo bi potrajati, a podsjetili su i na izvještaj revizorske agencije “Standard&Poor’s” da se fiskalna situacija u oba entiteta pogoršava zbog veće predizborne javne potrošnje i rizika povezanih s političkom nestabilnošću.

Istakli su da je prosječna inflacija u BiH porasla na 5,5 odsto u drugom kvartalu u poređenju s četiri odsto u prvom, a za glavne pokretače inflacije naveli su poskupljenje transporta i stanogradnje, za razliku od istog perioda prošle godine, kada su, kako je naglašeno, pokretači inflacije bili prehrambeni proizvodi.

Fiskalni deficit
“Dok su prvobitno usvojeni budžeti za 2026. godinu ukazivali na povećanje fiskalnog deficita na nivou cijele zemlje za 1,8 procentnih poena, na 2,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, najnoviji rebalans budžeta Republike Srpske mogao bi, ukoliko bude u potpunosti sproveden, povećati fiskalni deficit zemlje na čak četiri odsto BDP-a. Očekuje se da će planirano povećanje potrošnje najvećim dijelom biti finansirano zaduživanjem u inostranstvu”, navedeno je u ovom izvještaju.

Naveli su da je registrovana zaposlenost nastavila da opada u drugom kvartalu, za 0,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, nakon međugodišnjeg pada od 0,9 odsto u prvom kvartalu 2026. godine.

“Pad zaposlenosti i dalje je prvenstveno bio posljedica smanjenja broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji i djelatnosti smještaja. Međutim, ovaj pad djelimično je ublažen rastom zaposlenosti u zdravstvu i građevinarstvu. U julu je ukupna registrovana zaposlenost porasla za 0,3 odsto međugodišnje, uz nastavak rasta broja zaposlenih u zdravstvu. Prema Anketi o radnoj snazi, zaposlenost je u drugom kvartalu bila za 0,2 odsto viša nego godinu ranije”, istakli su.

Kada je riječ o mladima, stopa nezaposlenosti u starosnoj grupi od 15 do 24 godine pala je na 32,9 odsto, sa 33,5 odsto godinu ranije.

Privredni rast zapadnog Balkana
Privredni rast zapadnog Balkana ubrzan je u drugom kvartalu 2026. godine na 3,6 odsto međugodišnje, sa 3,2 odsto u prethodnom kvartalu, što je, kako su istakli, najviša stopa od drugog kvartala 2024. godine. Rast su prvenstveno pokretale potrošnja domaćinstava, podržana povećanjem plata, i investicije.

Najvišu stopu rasta zabilježila je Sjeverna Makedonija, od 4,3 odsto, a slijede Kosovo sa 4,1 odsto, Srbija i Crna Gora sa po 3,8 odsto te Albanija sa 3,6 odsto. BiH je, kako je naglašeno, imala najsporiji rast u regionu, od 2,4 odsto, tek nešto viši od 2,3 odsto iz prethodnog kvartala.

Zaposlenost na nivou regiona
Zaposlenost je na nivou regiona smanjena za 1,1 odsto međugodišnje, prvenstveno zbog pada zaposlenosti u Srbiji, dok su stope nezaposlenosti u većini ekonomija bile niže nego godinu ranije.

Deficit tekućeg računa regiona smanjen je na 4,6 odsto BDP-a, zahvaljujući poboljšanjima u Srbiji i Albaniji, dok se u Sjevernoj Makedoniji i Crnoj Gori povećao. Neto prilivi stranih direktnih investicija, izraženi kao udio u BDP-u, bili su niži u većini ekonomija nego godinu ranije, dok su devizne rezerve uglavnom porasle.