Connect with us

Svijet

Zatvara se humanitarni koridor u Crnom moru: Rusi pokreću istragu zbog napada na Sevastopolj

Rusija donijela odluku da zatvori humanitarni koridor u Crnom moru zbog napada na Sevastopolj.

Saobraćaj duž bezbjednosnog koridora u Crnom moru je obustavljen do rasvjetljavanja situacije sa terorističkim napadom u Sevastopolju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Takođe su dodali da je kretanje brodova duž bezbjednosnog koridora neprihvatljivo, pošto ga Kijev koristi za vođenje neprijateljstava.

Ministarstvo je naglasilo da se Rusija, kao glavni učesnik ovih sporazuma, ne povlači iz njih, već ih suspenduje. Moskva je skrenula pažnju na svoj stav Savjetu bezbjednosti i generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu. Napominje se da ruska strana računa na pomoć organizacije u dobijanju garancija od Kijeva da neće koristiti humanitarni koridor i ukrajinske luke namijenjene za izvoz poljoprivrednih proizvoda za borbena dejstva.

Prošle subote je rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je sporazum o hrani suspendovan na neodređeno vrijeme. Departman je objasnio da su ukrajinske trupe 29. oktobra, pod okriljem humanitarnog koridora stvorenog za izvoz žitarica, izvršile masovne udare na brodove i infrastrukturu Crnomorske flote u Sevastopolju .

Uoči UN, zajedno sa Ankarom i Kijevom, dogovorile su danas kretanje 16 brodova i namjeravaju da pregledaju 40 brodova koji su usidreni kod Istanbula.

Ruski ambasador u Turskoj Aleksej Jerhov rekao je da Moskva više ne može da garantuje bezbjednost teretnih brodova uključenih u dogovor o žitu.

Paket žitarica se sastoji od dva dokumenta koja su 22. jula u Istanbulu potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN. Prvi memorandum se bavi posvećenošću UN da se uklone ograničenja na izvoz ruskih đubriva i poljoprivrednih proizvoda na svjetska tržišta. Drugi definiše algoritam za izvoz ukrajinskog žita iz luka u Crnom moru.

Ukrajina je “grubo prekršila” Istanbulski sporazum o izvozu žitarica preko Crnog mora i primorala Moskvu da ga suspenduje na neodređeno vrijeme, rekao je u ponedjeljak u Savjetu bezbednosti ruski izaslanik pri UN Vasilij Nebenzja. Ruska mornarica će pregledati sve teretne brodove koji idu za Ukrajinu, čak i one koje je jednostrano odobrio koordinacioni centar sa sjedištem u Turskoj, dodao je on.

“Ova subverzivna akcija Kijeva grubo krši Istanbulske sporazume i, u stvari, stavlja tačku na njihovu humanitarnu dimenziju. Sada je svima očigledno da ukrajinska strana koristi Crnomorski humanitarni koridor u svrhe vojne sabotaže“, rekao je Nebenzja, misleći na subotnji napad dronom na Sevastopolj.

Rusija “ne može da garantuje bezbjednost civilnih brodova koji učestvuju u inicijativi za Crno more“, dodao je Nebenzija, jer “ne znamo koje druge terorističke napade Kijev priprema uz podršku svojih zapadnih sponzora“.

Related Topics:

Svijet

“MOMCI, NEMOJTE SE SVAĐATI” Medvedev pokušava da pomiri Trampa i Maska!

Dmitrij Medvedev, bivši ruski predsjednik i premijer, a danas zamjenik predsjednika ruskog Savjeta bezbjednosti, komentarisao je svađu između američkog predsjednika Donalda Trampa i najbogatijeg čovjeka na svijetu Ilona Maska.

“Spremni smo pomoći u sklapanju mirovnog sporazuma između Donalda i Ilona uz razumnu naknadu i prihvatiti dionice Starlinka kao platu. Nemojte se svađati, dečki”, napisao je Medvedev na Maskovoj društvenoj mreži X.

Mask je ušao u Trampovu administraciju s ambicioznim planom da smanji saveznu potrošnju za dva biliona dolara. Bio je snažan Trampov saveznik, potrošivši gotovo 300 milijardi dolara kako bi podržao republikance na izborima 2024. i potom je vodio Odjeljenje za učinkovitost vlade (DOGE).

Maskov novac finansirao je hiljade volontera u ključnim saveznim državama koje su Trampu donijele predsjednički mandat. U ključnoj Pensilvaniji, Mask je organizovao lutriju i nasumično dijelio milion dolara dnevno za davanje potpisa podrške republikanskim ciljevima. Takođe se pojavio uz Trampa na nekoliko skupova, prenosi Index.

Nastavi čitati

Svijet

Odluka Savjeta EU: Mandat Euleksa na Kosovu i Metohiji produžen do juna 2027!

Mandat Misije EU za vladavinu prava na Kosovu /Euleks/ produžen je do 14. juna 2027. godine, odlučio je danas Savjet EU u Luksemburgu.

Odluka stupa na snagu trenutkom donošenja.

Misija Euleksa na Kosovu i Metohiji uspostavljena je 4. februara 2008. godine.

Pripandici Euleksa su u južnu srpsku pokrajinu stigli 17. februara 2008. godine nakon jednostrano proglašene nezavisnosti.

Ovlašćenja Euleksa su smanjena 2011. i 2012. godine kada je samoproglašeno Kosovo uklonjeno iz “međunarodnog nadzora” nezavisnosti.

Nastavi čitati

Svijet

APPLE U PROBLEMU! Indija NIJE NOVA KINA, iPhone se sklapa 10 PUTA SPORIJE!

Iako je Epl prisustvo u Indiji tokom poslednjih godina u porastu, nova knjiga novinara Patrika Maginga („Epl in Kina“) otkriva da taj proces teče znatno sporije i komplikovanije nego što je to bio slučaj sa Kinom. Kako navodi autor, iPhone u Indiji se sklapa deset puta sporije nego što je to Kina postigla u istoj fazi razvoja.

Maging, koji je između 2019. i 2023. bio glavni izveštač Financial Timesa za Epl, u knjizi opisuje kako je kompanija postala globalni gigant zahvaljujući saradnji sa Pekingom i kako sada pokušava da se delimično udalji od te zavisnosti, naročito posle strogog lokdauna u Šangaju 2022. godine. Tada je, kako navodi, bivši Eplov izvršni direktor rekao da je „Kina od pouzdanog postala potpuno nepouzdan dobavljač.“

Iako je direktor Epla Tim Kuk još 2018. tvrdio da Indija ima „putanju sličnu Kini“, stvari se nisu razvijale tim tempom. Prepreke su bile brojne: od regulativa indijske vlade koje su tražile 30% lokalne nabavke komponenti, do sporog otvaranja maloprodajnih kanala. Prva onlajn prodavnica u Indiji otvorena je tek 2020, a prva fizička tek 2023, čak 15 godina posle prve prodavnice u Kini.

Indija je počela sa proizvodnjom osnovnih modela iPhone SE, a tek u poslednje dve godine stigla do sklapanja Pro modela. Iako su do 2023. telefoni proizvedeni u Indiji izlazili iz fabrika istovremeno kad i oni iz Kine, količina i tempo proizvodnje i dalje neuporedivo zaostaju.

„Između 2016. i 2023, Indija je sa nule stigla do proizvodnje oko 15 miliona iPhone uređaja godišnje, a što je 7% globalnih isporuka. Kina je između 2006. i 2013. skočila sa nule na 153 miliona. Dakle, Indija preuzima Apple narudžbine tempom koji je deset puta sporiji nego što je to radila Kina“, piše Maging.

I pored toga, veći deo posla u Indiji još uvek se svodi na tzv. FATP fazu (Final Asembly, Test and Pak) završnu montažu, testiranje i pakovanje. Delovi i dalje stižu iz Kine, a posao obavljaju tajvanske kompanije Wistron i Foxon. Jedan inženjer je, kako se navodi, u šali rekao da su iPhone uređaji „sastavljeni u Kini, pa rastavljeni i ponovo sastavljeni u Indiji – da bi zatim opet išli nazad u Kinu“.

Apple se zvanično ogradio od knjige i poručio da je „neistinita i puna netačnosti“ Ipak, Maging tvrdi da Apple planira da Indija u narednih 5 do 10 godina postane potpuno samostalna i kompetentna u svakom aspektu proizvodnje, ali da se taj cilj još uvek čini dalekim. Za sada, operacije u Indiji više komplikuju lanac snabdevanja nego što mu doprinose, dok se niža cena rada gubi u dodatnim troškovima logistike, prenosi Biznis today.

Nastavi čitati

Aktuelno