Energetska kriza u Iranu uticala je na EU da dodatno pojača svoje napore na energetskoj nezavisnosti, a mjere koje će biti donesene uticaće i na BiH, u skladu s obavezama Energetske zajednice.

EU ne odustaje od dekarbonizacije
Evropska komisija je predstavila niz inicijativa s ciljem povećanja ulaganja u domaća rješenja čiste energije, jačanja otpornosti i smanjenja cijena energije za građane i privredu.

Iz Brisela upozoravaju na rizike zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, naglašavajući da je ulaganje u čistu energiju najpristupačnije srednjoročno rješenje.

Velike investicije u energetiku
Komisija planira reforme energetskog sistema kroz strategiju ulaganja koja treba povezati privatni kapital i potrebne investicije.

U saradnji s Evropskom investicionom bankom očekuje se mobilizacija više od 75 milijardi eura za projekte mreža, inovativnih tehnologija i energetske efikasnosti.

Poseban fokus je na razvoju novih tehnologija, uključujući male modularne nuklearne reaktore, kao i dodatnih 200 miliona eura kroz program InvestEU za ubrzanje inovacija.

Pritisak na BiH
Generalni sekretar Energetske zajednice Artur Lorkovski upozorio je u Sarajevu da BiH mora hitno uskladiti zakonodavstvo s EU standardima.

Istakao je da je BiH značajan izvoznik električne energije i da bi ekonomski interes trebalo da ubrza usvajanje zakona o električnoj energiji u Parlamentarnoj skupštini BiH.

Ključne reforme odnose se na povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora kako bi se smanjila emisija CO2, posebno zbog uvođenja evropskog poreza na karbon.

Tržište gasa i evropska pravila
Lorkovski je naglasio potrebu diverzifikacije snabdijevanja gasom, posebno nakon odluke EU da se postepeno odustane od ruskog gasa.

Istakao je da tržište mora biti transparentno i otvoreno za sve dobavljače, u skladu s evropskim pravilima, uključujući Treći energetski paket.

Spor oko interkonekcija
Dodatne tenzije izaziva pitanje gasnih interkonekcija.

Vlasti Republike Srpske ne odustaju od Istočne interkonekcije sa Srbijom, koja uključuje ruski gas, dok se paralelno razvija projekat Južne interkonekcije usklađen s EU standardima.

Prema američkim diplomatskim izvorima, planirano je da Južna interkonekcija bude kompatibilna s budućim korištenjem hidrogena kao ekološki prihvatljivog energenta.

Evropa mora da popravi svoju imigracionu i energetsku politiku jer će, u suprotnom, nestati, izjavio je predsjednik SAD Donald Tramp.

-Evropa mora da ojača kada se radi o energetici i imigraciji. U suprotnom, oni neće više imati Evropu- rekao je Tramp Si-En-Bi-Si.

Potpredsjednik SAD DŽejms Dejvid Vens izjavio je 7. aprila da je odlazeći premijer Mađarske Viktor Orban svima u Evropi primjer uspješnog rukovodstva kada se radi o energetskim primjerima.

Vens je tada naglasio da SAD žele da Evropa bude uspješna i energetski nezavisna, što nije moguće ostvariti ukoliko Evropljani ne promijene politiku.

Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da Rusija zna kako će se završiti vojna operacija u Ukrajini i poručio da će biti postignuti njeni ciljevi.

On je rekao da rusko vojno osoblje postepeno uspostavlja bezbjednosnu zonu na granici sa Ukrajinom.

Ovaj rad će se, dodao je Putin, nastaviti sve dok se prijetnja pograničnim regionima zemlje potpuno ne eliminiše.

„Situacija u pograničnom regionu ostaje teška, uključujući i Kursku oblast. Naravno, potrebne su mjere koje bi podstakle ljude da ostanu u svojoj rodnoj zemlji, da se vrate ili da je ne napuštaju“, naglasio je on.

Putin je rekao da vjeruje u postizanje ciljeva vojne operacije i poručio da njen uspjeh zavisi od društvenog jedinstva.

„Danas shvatamo da je najvažnije biti zajedno. Da ćemo samo kroz naše jedinstvo ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije“, rekao je Putin na ceremoniji dodjele Sveruske nagrade za opštinske usluge.

Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov je ranije danas saopštio da je ruska vojska u potpunosti preuzela kontrolu nad teritorijom samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) i da nastavlja ofanzivu u svim pravcima.

On je naveo da su od početka godine ruske oružane snage preuzele kontrolu nad više od 1.700 kvadratnih kilometara teritorije i 80 naselja.

„U martu je vojska zauzela 34 naselja i 700 kvadratnih kilometara teritorije“, dodao je Gerasimov.

Kremlj je ranije saopštio da je Rusija zainteresovana za što brže okončanje sukoba u Ukrajini, ali da će se to završiti tek nakon što Rusija postigne ciljeve koje je prvobitno postavila.