Connect with us

Svijet

UKRAJINA CE USKORO DOBITI SPORNI ZAJAM OD EU: Nije poznato čemu je sve namijenjen

Pojedine članice EU su negodovale jer su smatrale da novac treba da se troši na evropske kapacitete, budući da je riječ o evropskim sredstvima.

Zajam Evropske unije od 90 milijardi evra za Ukrajinu bi trebalo da počne da se isplaćuje sredinom juna, iako oko tog finansijskog paketa i dalje postoje brojne nepoznanice.

Šta će se finansirati ovim sredstvima bilo je obavijeno velom tajne. Ipak, gotovo je izvjesno da će najveći dio novca biti namijenjen odbrani od ruske agresije, ali još nije jasno kako i gdje će ta sredstva biti utrošena.

Ukrajinski predsjednik, Vladimir Zelenski, izjavio je da će dio paketa namijenjen odbrani ojačati ukrajinsku vojsku u ratu koji ulazi u petu godinu. Očekuje se da će oko 60 milijardi evra biti iskorišćeno za jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje tokom rata, dok će ostatak pomoći finansiranju državnog budžeta.

Novac bi trebalo da bude iskorišćen za proizvodnju naoružanja i nabavku neophodnog oružja koje, ukoliko se ne proizvodi u Ukrajini, mora da se nabavi od partnerskih država.

Podsjetimo, o zajmu se dugo debatovalo, a veći zastoj je nastao kada je Mađarska uložila veto na slanje pomoći.

Pojedine članice EU su negodovale jer su smatrale da novac treba da se troši na evropske kapacitete, budući da je riječ o evropskim sredstvima.

Luiđi Skacijeri iz Evropskog instituta za bezbjednosne studije je rekao da je među najglasnijim kritičarima bila Francuska, koja je tvrdila da se evropska proizvodnja može povećati samo ako se narudžbine upućuju evropskim kompanijama. Ipak, konačni dogovor je oblikovan tako da zadovolji interese čitave Unije.

“Imate zemlje poput Švedske, Holandije, Poljske i donekle Njemačke, koje smatraju da je potrebno ostaviti što više fleksibilnosti. Uvijek postoji kompromis između tih različitih pozicija”, rekao je.

Pravila i očekivanja

EU je postavila stroga pravila na tri nivoa koja određuju kako novac za odbranu može da se koristi.

Prije svega, svi kupljeni proizvodi moraju da budu proizvedeni u Ukrajini, Evropi ili državama EEA/EFTA. Nakon toga, Ukrajina može da kupuje proizvode iz 12 država koje imaju bezbjednosno partnerstvo sa EU, među kojima su i Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada.

Portparol Evropske komisije, Balaš Ujvari, izjavio je da, ukoliko su te mogućnosti iscrpljene i postoji opravdan razlog da se ide dalje od tih okvira, Ukrajina može legitimno da kupuje sisteme i od drugih država.

“Kupujete evropsko, osim ako kupovina potpada pod neki od dogovorenih izuzetaka, kao što su nedostatak proizvoda u EU ili predug rok isporuke. Pitanje je samo – iz koje zemlje?”, rekao je jedan izvor.

Drugi izvor je naveo da, u slučaju hitne potrebe i nepostojanja evropske alternative, Ukrajina može da se obrati drugim dobavljačima, pod uslovom da je nabavka zaista urgentna i da oprema može brzo da bude isporučena.

Visoki zvaničnik EU ponovio je da postoji institucionalno uvjerenje da bi novac, gdje god je moguće, trebalo koristiti za podsticanje evropske odbrambene industrije, sektora koji godinama trpi posljedice nedovoljnog ulaganja i fragmentisanosti.

Dok obavještajne službe upozoravaju da bi Evropa do kraja decenije mogla da se suoči sa ruskim napadom na neku od država članica, raste pritisak da evropska odbrambena industrija dobije finansijsku podršku potrebnu za suočavanje sa tim prijetnjama. Istovremeno, postoji i potreba da ta industrija postane agilnija.

Aktuelni i prvi evropski komesar za odbranu, Andrijus Kubilius, više puta je isticao da EU mora da proizvodi “dovoljno dobro” oružje, a ne “haute couture” sisteme.

Da bi se ilustrovao jaz, evropska proizvodnja vojne opreme daleko zaostaje za ukrajinskom, posebno kada je riječ o bespilotnim letjelicama. To vjerovatno objašnjava zašto će prva isplata biti usmjerena na kupovinu ukrajinskih dronova.

Kada će Ukrajina početi da prima zajam?

Prva tranša namijenjena odbrani od 5,9 milijardi evra, koju je odobrila Evropska komisija, očekuje se krajem ovog mjeseca. Taj iznos bi mogao da omogući nabavku oko tri miliona dronova po prosječnoj cijeni od 2.000 evra po komadu.

Jedan izvor iz EU naveo je da je za ovu narudžbinu, podnetu 12. marta, odobreno izuzeće, jer su određeni dijelovi za dronove proizvedeni van EU i Ukrajine.

Najvjerovatnije je riječ o mikročipovima proizvedenim u Kini, ključnim komponentama koje se nalaze i u ruskim dronovima “šahid”.

Portparol Evropske komisije, Balaš Ujvari, potvrdio je da je zahtjev za izuzeće odobren, ali Komisija nije mogla da objavi više detalja zbog osjetljivosti informacija.

Izvor blizak pregovorima potvrdio je da će drugi paket sredstava najvjerovatnije biti usmjeren na municiju, rakete i protivvazdušnu odbranu, iako konačan iznos još nije utvrđen.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će taj novac biti potrošen u Evropi. Jedan visoki zvaničnik EU rekao je da, uprkos želji obje strane da kupovine ostanu evropske, evropska odbrambena industrija trenutno ne može da zadovolji ukrajinske potrebe.

Jedan od primjera je evropski odgovor na američki sistem protivvazdušne odbrane “patriot”, francusko-italijanski sistem SAMP/T.

Dok se zbog američkog angažovanja na Bliskom istoku zalihe raketa “patriot” smanjuju, konzorcijum Eurosam, zajednički poduhvat kompanija MBDA i Thales, proizvodi sopstveni sistem velikog dometa za odbranu od aviona, krstarećih i taktičkih balističkih raketa. Danska je krajem prošle godine objavila da će kupiti dva takva sistema.

Odluka je donesena nakon višemjesečnih prijetnji američkog predsjednika Donald Trump da će preuzeti kontrolu nad danskom teritorijom Grenlandom, pa je ocijenjena kao ozbiljan udarac Vašingtonu.

Prema mišljenju Guntrama Volfa iz Evropskog centra za politike, priliku koju su stvorili nestašica raketa “patriot” i politička težina velikih evropskih narudžbina treba maksimalno iskoristiti.

“Zaista je u našem interesu da se to dogodi”, rekao je on.

Međutim, problem ostaje isti. Evropa još nije sposobna da dovoljno brzo poveća proizvodnju kako bi pratila tempo rata.

Jedan diplomata EU rekao je da su zalihe raketa “patriot” već rasprodate do 2029. godine i da postoji mala vjerovatnoća da će ukrajinske narudžbine biti realizovane prije tog roka. Drugi visoki zvaničnik EU dodao je da se ni narudžbine sistema SAMP/T ne ostvaruju željenom brzinom, jer proizvodni kapaciteti jednostavno nisu dovoljni.

Volf smatra da je sada pravi trenutak da se to promeni.

“Svi automatski kupuju u Sjedinjenim Državama. Mislim da je krajnje vrijeme da počnemo da kupujemo od domaćih proizvođača”, zaključio je on.

Related Topics:

Svijet

STRAŠNA VATRENA STIHIJA: Više od 100.000 ljudi evakuisano iz svojih domova

Više od 100.000 ljudi napustilo je domove ili je dobilo naredbu da ostane u zatvorenim prostorima zbog velikih šumskih požara koji su zahvatili Španiju i Francusku, dok je Madrid proglasio nacionalnu vanrednu situaciju, a francuske vlasti naredile potpunu evakuaciju jednog od najpoznatijih letovališta u zemlji kopnenim i morskim putem.

Vlasti na jugozapadu Francuske naredile su evakuaciju poluostrva Kap Fere na obali Atlantika “selo po selo” zbog “intenzivnog i krajnje nepredvidivog” požara koji je zahvatio više od 12.500 hektara šume.

Vlada Španije proglasila je prvu nacionalnu vanrednu situaciju zbog šumskog požara nakon što su se dva velika požara spojila u jedan u blizini Madrida, dok je treći bio na ivici da im se pridruži, usljed visokih temperatura i izuzetno suvih uslova širom juga Evrope, piše Gardijan.

Obje zemlje zatražile su pomoć Evropske unije.

Predsjednica vlade autonomne zajednice Madrid Izabel Dijaz Ajuso ocijenila je da je riječ o “najgorem požaru u istoriji regiona” i “situaciji bez presedana, savršenoj oluji ekstremno visokih temperatura i neprekidnih vetrova”.

Prefektura Žironde saopštila je da je više od 60.000 ljudi evakuisano za dva dana zbog požara kod Kap Ferea, među kojima su hiljade turista iz kampova i iznajmljenih kuća.

Naučnici upozoravaju da klimatske promjene dovode do češćih i ekstremnijih vremenskih pojava, isušivanja zemljišta i vodotokova, povećanja rizika od požara i hiljada prevremenih smrti.

Oko 800 vatrogasaca i četiri aviona za gašenje požara borili su se protiv požara u oblasti Žironde severno od zaliva Arkašon, ali vatra koja je izbila u sredu kod sela Saumos, oko 40 kilometara zapadno od Bordoa, još nije bila stavljena pod kontrolu.

Francuski predsjednik Emanuel Makron izjavio je da je aktivirao mehanizam civilne zaštite EU, dok se zemlja, koja se od maja suočila sa tri gotovo uzastopna toplotna talasa, bori sa brojnim požarima uglavnom na jugozapadu i jugoistoku.

Podaci Evropskog informacionog sistema za šumske požare pokazuju da je intenzitet požara u EU dostigao rekordne vrednosti za ovaj period godine.

Do 22. jula izgorjelo je približno dvostruko više zemljišta nego što je prosjek za isti datum u prethodne dvije decenije.

Nastavi čitati

Svijet

NOVA PORUKA IZ VAŠINGTONA: Tramp tvrdi da pregovori s Iranom napreduju

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da Vašington trenutno pregovara sa Iranom o okončanju rata i ocenio da Teheran postaje “sve ozbiljniji” u razgovorima, ali je naglasio da još nije doneta odluka o eventualnim velikim američkim vojnim udarima.

“Trenutno razgovaramo sa njima. Mislim da postaju sve ozbiljniji kako dani prolaze, možda iz očiglednog razloga. Ali trenutno razgovaramo sa njima”, rekao je Tramp.

On je dodao da Iran još nije spreman da zaključi sporazum, ali da postoji mogućnost pregovora.

“Iran još nije spreman za dogovor, ali razgovaramo sa njima i možemo da pregovaramo”, rekao je Tramp.

Američki predsednik naveo je da SAD imaju dve mogućnosti kada je reč o Iranu – nastavak vojnih udara i uništavanje iranskih kapaciteta ili postizanje sporazuma kroz pregovore.

“Imamo dve opcije kada je reč o Iranu: ili ćemo nastaviti vojne udare i uništiti njegove sposobnosti ili ćemo postići sporazum. Trenutno pregovaramo sa njima”, rekao je Tramp.

Američki predsednik je, prenosi AP, dodao i da su “gotovo svi” uključeni u razgovore sa Iranom, navodeći da u pregovorima učestvuju potpredsednik SAD Džej Di Vens, državni sekretar Marko Rubio i “mnogo drugih ljudi”.

“Videćemo šta će iz toga proizaći”, rekao je predsednik SAD.

Istovremeno, Tramp je istakao i da mu se “ne žuri” i da ne oseća pritisak da okonča rat u Iranu zbog nadolazećih izbora za Kongres SAD u novembru.

On je rekao i da neće dozvoliti da rastuće cene gasa i inflacija da utiču na njegovu odluku o ratu u Iranu.

“Moramo to da uradimo kako treba”, rekao je Tramp, dodajući da će se “izbori pobrinuti sami za sebe”.

Američki predsednik je, između ostalog, odbio da odgovori na pitanje novinara da li bi uništavanje elektrana i mostova u Iranu predstavljalo ratni zločin.

“Neću da odgovorim na to pitanje. Iz kog ste medija?”, rekao je Tramp novinaru.

Kada je novinar odgovorio da radi za Njujork tajms, američki predsednik je uzvratio da je znao.

“Pretpostavio sam. Propali Njujork tajms”.

(Tanjug)

Nastavi čitati

Politika

DARKO MLADIĆ O STANJU OCA: General odigrao partiju šaha sa sveštenikom

Darko Mladić, sin generala Ratka Mladića, rekao je da je njegovog oca unazad dvije sedmice posjetio sveštenik Vojislav Bilbija i da su čak uspjeli da odigraju partiju šaha.

Rekao je kako generalu posjete mnogo znače i da je neko uvijek s njim.

Najavio je da će njegovog oca naredne sedmice u Hagu posjetiti Ambasador Srbije u Nizozemskoj i državni sekretar Livija Pavićević, a u petak dva najbliskija ratna druga i prijatelja, jedan iz Republike Srpske i jedan koji sad živi u inostranstvu.

Darko Mladić je rekao da u Hagu nisu prihvatili nikakvu sugestiju ljekara iz Srbije u vezi sa liječenjem njegovog oca i da terapiju “guraju po svom”.

On i njegov najmlađi sin danas su se video-pozivom čuli sa generalom za koga je rekao da je loše, ali stabilno.

“Pola sata smo pomalo pričali. Sretan sam da je stanje sad stabilno i da se ne pogorša”, rekao je Darko Mladić, prenosi Srna, danas 24. jula.

Više od dva mjeseca čekaju odgovor

Rekao je i kako generala više od dva mjeseca čeka odgovor na pismo koje je uputila komitetima UN za ljudska prava nakon posljednjeg odbijanja Haga da ga zbog teškog zdravstvenog stanja puste na liječenje u Srbiju.

“Nemamo još nikakav odgovor, inače, sporo odgovaraju i to može da traje mesecima. Oni bi morali da nam daju bilo kakav odgovor”, rekao je Darko Mladić.

Film pri kraju

Kada je riječ o snimanju filma o njegovom ocu, Darko je naveo da je 95 odsto materijala snimljeno i da će se, kada obezbijede računar, krenuti sa montažom.

Haški Mehanizam odbio je 14. maja zahtjev odbrane da general Ratko Mladić bude pušten na liječenje u Srbiju zbog teškog zdravstvenog stanja. Neposredno nakon toga odbrana se obratila različitim komitetima UN za ljudska prava, koji do sada nisu poslali nikakav odgovor.

General se od 2024. godine nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu, gdje je pod palijativnom njegom.

Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove u Hagu više puta je odbio zahtjev da general Mladić bude pušten na privremenu slobodu na liječenje u Srbiju.

Nastavi čitati

Aktuelno