Američki predsjednik Donald Tramp odobrio je da Nidal Hasan, osuđen na smrtnu kaznu zbog napada u vojnoj bazi Fort Hud u Teksasu 2009. godine, bude pogubljen strijeljanjem.

Pentagon je saopštio da je američki ministar odbrane Pit Hegset preporučio takav način pogubljenja, što je Tramp odobrio, prenio je CNN.

Hegset će odrediti vrijeme i mjesto izvršenja kazne.

Zašto je izveo napad?

Portparol Pentagona Šon Parnel naveo je da je Hasan tokom napada ubio 13 ljudi i ranio još 32, prenosi Tanjug.

Casi 17 años después, llega la sentencia. Sería la primera ejecución militar en Estados Unidos en más de 60 años.

Donald Trump aprobó la ejecución por pelotón de fusilamiento de Nidal Malik Hasan, el exmayor del Ejército condenado por la masacre de Fort Hood.

El 5 de noviembre de 2009, Hasan, entonces psiquiatra militar, abrió fuego contra soldados desarmados en un centro de procesamiento de la base, en Texas.

Murieron 13 personas y 32 resultaron heridas. Gritó “Allahu Akbar” mientras disparaba.

Fue sentenciado a muerte en 2013 y permanece en la prisión militar de Fort Leavenworth, Kansas.

El portavoz del Pentágono, Sean Parnell, informó que Pete Hegseth recomendó el fusilamiento y Trump lo autorizó.

El secretario del Ejército definirá cuándo y dónde.

#Alguienlotienequedecir #JLMNoticias #Aguascalientes

— José Luis Morales (@JLMNoticias) October 6, 2026

Nidal Hasan je bio pripadnik američke vojske – vojni psihijatar i major američke kopnene vojske (U.S. Army). Zato je njegov slučaj vođen pred vojnim sudom.

U vrijeme napada u Fort Hudu 2009. godine bio je aktivni pripadnik vojske.

Kako prenosi AP, Hasan je nakon zločina izjavio da je napad izveo kako bi spriječio američke vojnike da odu u Avganistan i ubijaju muslimane.

Na suđenju 2013. rekao je i da je bio na „pogrešnoj strani“, ali da je potom „promijenio stranu“.

Podsjetimo, američka vojska posljednji put je pogubila svog pripadnika strijeljanjem 1945. godine, kada je u Francuskoj zbog dezerterstva strijeljan redov Edi Slovik.

Digitalni evro trebalo bi da smanji zavisnost Evrope od američkih platnih mreža i ponudi zajedničko rješenje za svakodnevna plaćanja. Međutim, iza ambicioznog projekta stoje milijarde evra troškova i pitanje da li će ga građani i trgovci zaista koristiti, prenosi Investitor.me.

Evropa priprema digitalni evro kao javnu alternativu postojećim načinima elektronskog plaćanja, nastojeći da smanji oslanjanje na američke kompanije Visa i Mastercard. Projekat Evropske centralne banke (ECB) mogao bi da promijeni način na koji građani plaćaju, a trgovci naplaćuju robu i usluge, ali njegov uspjeh zavisiće od cijene, jednostavnosti i prihvaćenosti među korisnicima, piše Fortune. Prema podacima GlobalData koje prenosi taj magazin, Visa i Mastercard obradili su 47 odsto ukupne vrijednosti kartičnih plaćanja u evrozoni tokom 2025. godine. Zbog takve koncentracije evropski zvaničnici platnu infrastrukturu sve više posmatraju i kao pitanje ekonomske bezbjednosti.

Digitalni evro bio bi elektronski oblik novca centralne banke, zamišljen kao dopuna gotovini. Građanima bi pružio mogućnost da javni novac koriste i pri digitalnim plaćanjima, dok je današnji novac na računima potraživanje prema komercijalnim bankama.

Pilot 2027, moguće uvođenje 2029. godine

ECB planira dvanaestomjesečni pilot-projekat u drugoj polovini 2027. godine, uz učešće 36 pružalaca platnih usluga. Fortune među učesnicima navodi Deutsche Bank, Revolut, Adyen i UniCredit.

Cilj je da sistem bude spreman za moguće prvo izdavanje tokom 2029. godine, pod pretpostavkom da potrebni evropski propisi budu usvojeni 2026. godine. ECB naglašava da će konačnu odluku o izdavanju donijeti tek nakon usvajanja uredbe, pa 2029. još nije garantovani datum početka korišćenja.

Predloženi okvir predviđa obavezno prihvatanje digitalnog evra kod trgovaca koji prihvataju digitalna plaćanja i njegovu distribuciju preko banaka. Obuhvat obaveza i izuzetaka zavisiće od konačnog zakonodavnog rješenja.

Šta bi dobili trgovci i potrošači

Za građane bi osnovne usluge korišćenja digitalnog evra bile besplatne. Za trgovce bi glavna korist mogla da bude veća konkurencija među pružaocima platnih usluga, mogućnost nižih troškova i ujednačenije iskustvo naplate širom evrozone.

Fortune podseća da su trgovinska udruženja koja predstavljaju kompanije poput Amazona, Carrefoura, H&M-a i Ikee u maju 2025. godine pozvala Evropsku komisiju da ograniči naknade kartičnih mreža. Pozvala su se na istraživanje prema kojem su te naknade od 2018. do 2022. godine porasle 33,9 odsto.

Zajedničko evropsko rješenje moglo bi da olakša i poslovanje kompanijama koje danas prilagođavaju naplatu različitim nacionalnim sistemima.

Ipak, digitalni evro ne bi automatski značio plaćanja bez troškova za trgovce. Eurosistem ne bi naplaćivao naknade za korišćenje svoje platne šeme, ali bi banke i drugi posrednici mogli da naplaćuju usluge prihvatanja plaćanja. Predloženi okvir predviđa ograničavanje tih naknada.

Milijarde za razvoj i prilagođavanje banaka

Prema procjeni ECB-a, razvoj digitalnog evra koštao bi oko 1,3 milijarde evra, a godišnji operativni troškovi nakon izdavanja iznosili bi približno 320 miliona evra. Bankarski sektor evrozone suočio bi se sa dodatnim ulaganjima: ECB procjenjuje da bi implementacija banke koštala između četiri i 5,8 milijardi evra.

Banke bi morale da prilagode aplikacije i infrastrukturu, dok bi trgovci morali da obezbijede pouzdanu naplatu, povraćaj novca i usklađivanje poslovnih evidencija. Dodatna briga za banke jeste mogućnost da dio depozita bude preusmjeren u novčanike digitalnog evra, navodi Fortune.

Konkurencija već postoji

Digitalni evro razvija se u trenutku kada privatne evropske alternative već pokušavaju da osvoje tržište. Fortune izdvaja Wero, digitalni novčanik koji podržavaju velike banke, uključujući BNP Paribas, Commerzbank i Rabobank.

To otvara pitanje koliko će se novi javni sistem preklapati sa privatnim rješenjima. Zagovornici digitalnog evra, međutim, smatraju da Evropa treba da zadrži pristup novcu centralne banke i u digitalnom okruženju.

Mastercard, sa svoje strane, poručuje da je decenijama dio evropske ekonomije i da namjerava da nastavi ulaganja na tom tržištu, prenosi Fortune.

Najveći test biće svakodnevna upotreba

Stručnjaci koje citira Fortune upozoravaju da građanima argumenti poput monetarnog suvereniteta i strateške autonomije nisu dovoljni da promijene navike. Novi način plaćanja morao bi da ponudi jasnu praktičnu korist.

Istovremeno rastu i stejkoini – digitalni tokeni čija je vrijednost vezana za valute poput američkog dolara. Sagovornici magazina upozoravaju da bi do kraja decenije evropsku zavisnost od američkih kartičnih mreža mogla pratiti sve veća uloga privatnog digitalnog novca denominovanog u dolarima.

Digitalni evro zato ima jasan strateški cilj, ali još mora da dokaže svoju vrijednost na kasi i u internet prodavnici. Njegov uspjeh zavisiće od toga da li će ljudima ponuditi dovoljno razloga da ga izaberu, a trgovcima dovoljno koristi da opravdaju prilagođavanje.

Predsjednik SAD, Donald Tramp, izjavio je danas da je glasanje u SAD korumpirano, naročito kada se brzina utvrđivanja rezultata uporedi sa Brazilom

125 miliona ljudi glasalo je u prvom krugu predsjedničkih izbora u Brazilu. Rezultati su objavljeni ubrzo nakon zatvaranja birališta; istog dana! U Detroitu, Filadelfiji, Kaliforniji i brojnim drugim američkim gradovima i saveznim državama, za utvrđivanje rezultata, uz znatno manji broj glasova, često su potrebne nedjelje kako bi se oni “namjestili”, to jest izračunali. Glasanje u Americi je korumpirano, napisao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Truth social.

Desničarski kandidat na predsjedničkim izborima u Brazilu Flavio Bolsonaro i dosadašnji predsjednik iz redova ljevice Luis Inasio Lula da Silva plasirali su se u drugi krug predsjedničkih izbora u Brazilu koji će biti održan 25. oktobra.

Potvrdu da će biti drugog kruga objavio je Viši izborni sud (TSE), kada je 96,78 odsto biračkih kutija već bilo obrađeno, a u tom trenutku je Bolsonaro imao 47,39 odsto glasova, dok je Lula osvojio 44,74 odsto.