Toplotni talasi postaju sve intenzivniji, češći i traju duže zbog klimatskih promjena, posebno u Evropi.
– Uočavamo nezapaženi porast broja toplotnih talasa i njihovog intenziteta, ovaj sada je samo zadnji u nizu – kaže za Glas Amerike Robert Vautard, klimatski naučnik iz francuske Laboratorije za klimu i životnu sredinu.
Vreli talas 2003. godine usmrtio je više 70.000 ljudi. A u narednim talasima 2006, 2010, 2015, 2018, 2019. i 2020. stradale su još hiljade.
Evropa se nesrazmjerno brzo zagrijava
U prosjeku, sada je temperatura i do 1,99 stepeni Celzijusa veća nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagrijavala skoro duplo više od globalnog prosjeka koji je 1,1 stepen Celzijusa.
Posljednji toplotni talasi pokazali su da su u Evropi temperature bile od 3 do 5 stepeni veće nego u periodu prije klimatskih promjena, kaže Vautard.
– Mi zapravo ne znamo zašto imamo toliki porast temperature koji ne može da se predvidi. Modeli predviđanja lako prognoziraju poraste od 1,5 do 2 stepena u toplotnim talasima, ali ne mogu da predvide 4 stepena. Zaista nevjerovatno, ali, ne razumijemo i dalje zašto je to tako
– Dim Coumou, klimatolog sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu, kaže za Glas Amerike da se Evropa zagrijava 3 do 4 puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.
Klimu u Evropi formira i vazdužna struja koja se vrzo kreće od zapada ka istoku, na sjevernoj hemisferi. Nekad se ta struja podijeli na dva dijela , što nije neuobičajeno, ali naučnici kažu da se sada dešava češće i da proces traje duže.
Coumou i njegove kolege objavile su članak o povezanosti podijeljene vazdušne struje i vrelih talasa.
– Dokazali smo da, specijalno u zapadnoj Evropi, česta podjela vazdušne struje može da dovede do jačih toplotnih talasa – laže Coumou
Međutim, za ostatak Evrope ova pojava uzrokuje vrele talase samo 30 posto, dok su ostatak drugi faktori.
Suha zemlja, vreli dani
Ono za šta naučnici jesu sigurni da je pojačalo vrele talase je suho tlo uzrokovano sušama, koje je značajan faktor u vrelom talasu u julu.
Vlažno tlo odbija vrelinu, kaže naučnica Sonia Seneviratne iz Zuricha.
– Kada se tlo koje je inače vlažno isuši, imate smanjeno isparavanje vode iz biljaka ili iz tla direktno. Taj proces koristi inače mnogo energije, a ako se ne dešava zbog isušenog tla, onda ta energija počinje da zagrijava vazduh
– objašnjava Sonia Seneviratne za Glas Amerike.
Usporene okeanske struje
Usporavanje glavne okeanske struje u Atlantiku (AMOC) također može da doprinese vrelim talasima u Evropi.
Ta struja zagrijava vodu na sjeveru i donosi hladu vodu iz dubina na jug. Klimatski modeli su predviđali da će struja usporiti zagrevanje.
– Nismo 100 posto sigurni, ali postoje indikatori da struja u posljednjim decenijama usporava – kaže fizičarka Levke Caesar sa univerziteta Maynooth u Irskoj.
Usporena morska struja mogla bi da ohladi Sjeverni Atlantik i uzrokuje promjene u vazdušnoj struji tako da donese još toplijeg vazduha u centralnu Evropu, što bi moglo da znači i još vrelih talasa.
Svi ovi faktori mogu i da djeluju zajedno ili da se prepliću, pa je teško utvrditi glavnog krivca za vrele talase.
Naučnici su saglasni da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto se Evropa zagrijava toliko brzo. Jasno je, kažu, da će ljeta u Evropi biti sve toplija.
Vautard zakljčuje da nadležni treba da se spreme na toplotne talase i do 50 stepeni.
– Da mi je neko prije 20 godina rekao da će biti 40 stepeni u Londonu, ne bih mu vjerovao. Ali, desilo se – kaže Vautard.
