Connect with us

Region

Idete na more u Hrvatsku ili Crnu Goru: Evo kakve vas cijene očekuju ove godine

Mnogi građani Bosne i Hercegovine polako se spremaju na put ka hrvatskom i crnogorskom primorju, ali šta ih tamo, u pogledu cijena, očekuje?

Put na more postaje sve skuplji, iz godine u godinu. Posebno je to primjetno u posljednje tri godine, od početka pandemije virusa korona.

Nakon ove pandemije nastupila je i velika inflacija, širom svijeta, te su cijene skočile u nebo. Nažalost, to se odnosi i na popularna ljetovališta za građane iz BiH.

Makarska je jedno od najpopularnijih mjesta za ljude iz Bosne i Hercegovine. Grad, kao i cijela rivijera, svake godine vrvi od turista iz BiH. Iako su cijene skočile i u prethodnom periodu, to nije spriječilo mnoge građane da tamo provedu svoje ljetne godišnje odmore. Svakako je da trebaju znati šta ih tamo očekuje.

Za javni parking u Makarskoj, od prvog juna pa sve do 30. septembra, građani BiH, kao i svi drugi turisti, moraće pripremiti ozbiljan novac. U ovom periodu, sat vremena parkinga koštaće čak četiri evra (7,82 KM), u prvoj zoni. U drugoj zoni je ta cijena dva evra (3,91 KM), dok je u trećoj zoni ta cijena jedan evro (1,95 KM).

Ako se odlučite na cjelodnevne karte, cijene su sljedeće: prva zona košta 48 evra dnevno (93,79 KM), druga zona košta 24 evra dnevno (46,89 KM), te treća zona košta 12 evra dnevno (23,45 KM). Ovo su skoro pa nevjerovatne cijene, te se vjerovatno više isplati ‘isprsiti’ se za smještaj koji već ima osiguran parking.

U smislu smještaja, stanovnike BiH i ostale turiste ne čekaju bolje vijesti. Prema popularnoj stranici “Booking.com”, za sedam dana u Makarskoj, od 10. do 17. juna za dvije osobe, cijene se kreću od 221 evro (431,83 KM) pa sve do skoro tri hiljade evra (5,861 KM).

Međutim, to su cijene koje uključuju sve vrste smještaja. Ako želite nešto specifično, cijene su drugačije. Privatni bazen će vas koštati minimum 413 evra (807,42 KM), hotel minimalno 364 evra (711,66 KM), dok bi vas all-inclusive paket koštao 1,082 evra (2115,44 KM). Ono što je svakako dobro jeste da većina ovih smještaja nudi parking, mada opet ostaje problem za sve one turiste čiji je smještaj daleko od obale.

Ako se vi nađete u takvoj situaciji, ipak vam ostaje nekoliko solucija. Jedna od njih je i taxi, koji ipak nosi sa sobom paprenu cijenu. Naime, startna cijena je oko 3,30 evra (6,49 KM), dok je jedan kilometar vožnje oko 1,90 evra (3,63 KM). Dakle, minimalna cijena koju bi plaćali barem dva puta dnevno je deset KM. S obzirom na to da javnog prevoza nema, ostaje još rentanje raznih prevoznih sredstava.

Recimo, uzeti električni romobil na sat vremena je minimum 10 evra (19,5 KM), dok je rent bicikla na sat vremena pet evra (9,77 KM). Ipak, rentanje na sat vremena nema mnogo smisla. Ako bi se rentalo na duže staze, to bi turistu, po jednom biciklu, minimalno koštalo 80 evra (156,40 KM) za sedmicu. Rentanje skutera za jednu sedmicu košta minimalno 200 evra (390,94 KM), prenosi “Radiosarajevo.ba”.

Nakon smještaja, parkinga i lokalnog prevoza, red je sjesti, kako se u BiH popularno kaže, na kafu. Nažalost po naše novčanike, ni to nije više kao prije. U Makarskoj, cijena jednog kapučina je oko 1,50 evra (2,93 KM), ali cijene idu i do 2,60 evra (5 KM). Cijena za jedan Pepsi ili Koka Kolu se kreće u istom cjenovnom rangu kao i kafa, dok za domaće pivo morate izdvojiti od 2,10 evra (4,10 KM) do 2,90 evra (5,67 KM).

Očekivano, Dubrovnik je još skuplji. Parking košta od sedam evra (14 KM) do 10 evra (20 KM). Kafa na Stradunu je oko 6.50 evra, što je oko 13 KM. Može se naći i kafa po cijeni od 3.92 evra (oko 7.80 KM), i to na nekih 100 metara od samog Straduna.

Zanimljivo, dovitljivi vlasnici restorana u Dubrovniku došli su na ideju da vam ponude ručak za manje od 15 evra (30 KM). Za tih 30 maraka možete dobiti bruskete ili špagete.

Kapučino je od 4 do 6 evra (8 – 12 KM), koliko iznosi i Nes kafa ili čaj bez meda. Italijanska kafa sa Amaretom je 7 evra (14 KM).

Ljubitelji piva takođe imaju izbor: na najatraktivnijim lokacijama točena tri decilitra koštaju od pet evra (10 KM). Cijena piva u boci varira od 7 do 12 evra (14 – 24 KM).

Ako ste opet za Koka Kolu – gazirana pića na Stradunu od 5 do 9 evra (10 -18 KM).

Ljubitelji sladoleda mogu se okrijepiti tom slasticom po cijeni 2,50 evra (5 KM). Poznati italijanski sladoled na Stradunu je 3,70 evra po kuglici (7,40 KM).

Međutim, mnogi iz BiH će ovo ljeto provesti u Crnoj Gori. Nažalost, Hrvatska već dugo vremena postaje preskupa za naše uslove, pa tako sve veći broj građana bira simpatičnu zemlju koja se nalazi nešto južnije.

Jedna od popularnih destinacija je grad Budva. Kakve vas cijene tu očekuju?

Što se tiče parkinga, njihova sezona počinje od prvog maja. Dakle, javni parking u sezoni košta samo jedan evro po satu. Ipak, treba spomenuti kako to zavisi od lokacije. Postoje, širom Budve, razna mjesta za parking koja imaju različite cijene. Ta mjesta se zovu “posebnim parkinzima”, a cijene se, u sezoni, kreću od 50 centi (0,98 KM) pa sve do pet evra po satu.

Što se tiče smještaja, za isti period kao u Makarskoj, najmanje što ćete platiti preko “Booking.com” je 140 evra (273,64 KM). Cijene, na višem spektru, idu i do 17 hiljada evra (33,236 KM), ali se tu radi o iznajmljivanju cijele jedne vile. Ako želite privatni bazen, to će vas koštati minimalno 290 evra (566,98 KM), hotelski smještaj minimalno 468 evra (914,74 KM), dok će vas all-inclusive izaći 1,968 evra (3846,62 KM).

Cijene za prevoz po gradu su isto tako kudikamo pristupačnije nego u Hrvatskoj. Tako će vas taxi izaći minimalno 50 centi za start, te 65 centi (1,27 KM) po kilometru. Isto tako, javni prevoz je dostupan u Budvi. On će vas izaći od 50 centi, sve do dva evra (3,91 KM), u zavisnosti od destinacije. Rentanje skutera je minimalno 140 evra.

Što se tiče cijena za osvježenja, cijene kapučina idu od 1,50 do 2,50 evra. Naravno, ima i mnogo većih cijena, ali to bi bio prosjek. Jedno domaće pivo košta od 1,50 do četiri evra, dok je cijena Pepsija ili Koka Kole od 1,50 do 2,50 evra.

(Glas Srpske)

Related Topics:

Region

VUČEVIĆ UPOZORAVA: Blokade guraju Srbiju na koljena – pitanje je dana kada će pasti ŽRTVA!

Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević izjavio je danas da je ljudima dosta blokada i da su prethodnih devet meseci bili vrlo izazovni za državu.

On je istakao da je namera blokadera bila da bace državu na kolena.

“Prošli smo kroz neverovatne situacije i neverovatne izazove kao društvo, kao država. Siguran sam da to niko nije mogao ni da pretpostavi i predvidi kakav će biti razvoj događaja, osim možda oni koji su sve ovo pripremali i planirali, čekajući da nam se desi nešto loše, kao što nam se, nažalost, dogodilo tog 1. novembra prošle godine. Jeste moment koji deluje možda kao preloman u smislu da ovo dugo traje i da su blokade došle od tog nivoa nasilja, da je sad to pitanje samo da li će pasti neka ljudska žrtva, više nije pitanje da li se koriste ova ili ona sredstva, nego dokle se ide i, naravno, odgovor javnosti i građana na sve to”, rekao je Vučević za K1 TV.

Dodao je da su ljudi zabrnuti i umorni od svega i da žele normalan život i istakao da su blokade nasiljem i opstrukcijama suštinski ugrozile najvažnije vrednosti našeg života.

Vučević je rekao da građani očekuju od države da se obezbedi sigurnost, stabilnost, predvidivost, da se ljudi vrate normalnim aktivnostima.

Istakao je da je očigledna namera blokadera bila da se Srbija baci ponovo na kolena i da se uruši. Vučević je naveo da sve vreme dok nam se dešava ovo što se dešava po gradovima u centralnoj Srbiji imamo povećane pritiske na Srbe na Kosovu i Metohiji.

“Juče je CIK odbio učešće Srpske liste na lokalnim izborima. Imate presudu pravosnažnu protiv predsednika Republike Srpske. Imate optužnice ili pokretanje istraga protiv kompletnog rukovodstva Republike Srpske, sve glasnije najave revizije Dejtonskog sporazuma, koje su naravno uvek usmerene ka oduzimanju nadležnosti Republike Srpske. Znači, uvek se govori o centralizaciji u BiH. Uvek se govori o završetku tog njihovog plana da Kosovo i Metohija budu nezavisna država. A mi smo se fokusirali na to ko je ovde veći ili jači blokader, ko će kome, ne znam, nešto uraditi i putovali smo taj put od krvavih ruku, pištaljki, vuvuzela, jaja, farbi, brašna, ulja, pa do baklji, kamenica, topovskih udara, štangli”, rekao je Vučević.

Nastavi čitati

Region

VUČIĆ SE OGLASIO NA INSTAGRAMU: “Nikome ne damo da nam uništi Srbiju”

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se jutros porukom na Instagramu u vezi s aktuelnim dešavanjima u Srbiji.

– Jedina politika blokadera je sruši i spali. Nikome ne damo da nam uništi Srbiju – napisao je Vučić na društvenoj mreži Instagram, na nalogu „avucic“.

Podsjetimo, građani Srbije koji su protiv blokada okupili su se u srijedu u 50 mjesta širom zemlje. Naredno okupljanje najavljeno je za subotu u 18.30 časova, u više od 80 mjesta širom Srbije.

Nastavi čitati

Region

KUPAČI ZATEČENI: Sluzava stvorenja nalik meduzama preplavila Jadran VIDEO

Društvene mreže preplavila su videa u kojima po Jadranu na plažama plivaju prozirna, sluzava morska stvorenja nalik meduzama.

Jedna korisnica TikToka snimila je video na Cresu na kojem uzima takvo stvorenje u ruke i postavlja pitanje o čemu se zapravo radi. “To su rebraši”, najčešći je odgovor u komentarima. Tezu je za IstruIN potvrdila i dr. sc. Daniela Marić, viša naučnica suradnica u Centru za istraživanje mora Rovinj Instituta Ruđer Bošković.

“Važno je reći da rebraši nisu meduze. Oni pripadaju posve drugoj grupi životinja. Nemaju žarne stanice, ne mogu opeći kupače i stoga nisu opasni za ljude. Umjesto pipaka s otrovnim žarnicama, imaju trepetljike kojima hvataju plankton”, objašnjava znanstvenica.

@producertagsbysara

♬ original sound – Sara

“Rebraši znaju stvarati probleme ribarima jer se zapliću u mreže i smanjuju ulov. Ali najveći problem je ono što ne vidimo odmah – oni se hrane planktonom, istom hranom kojom se hrani sitna plava riba i mnogi drugi organizmi. Ako plankton pojedu rebraši, ostaje ga manje za ribu. Dugoročno, to može izazvati ozbiljne promjene u cijelom hranidbenom lancu”, upozorava naučnica.

Ove godine na području Istre kupači viđaju rebraše u velikim grupama. Zadnjih nekoliko godina krajem ljeta pojavljuju se u većim grupama, pretežno uz zapadnu obalu Istre, gd‌je ih strujanje mora zadržava.

Nastavi čitati

Aktuelno