Američki predsednik Donald Tramp objavio je 2. aprila trgovinski rat celoj planeti i najavio recipročne carine, minimalno 10 odsto za sve, a za oko 60 zemalja još veće namete, koji stupaju na snagu u sredu, 9. aprila.

Evropska komisija će sledeće nedelje doneti protivmere kao odgovor na američke carine na uvoz aluminijuma i čelika, dok će odgovor na uvođenje carina na automobile i na recipročne carine od 20 odsto za veliki broj proizvoda uslediti nakon analiza i konsultacija sa državama članicama. Od 12. marta na snazi je odluka o 25-postotnim carinama na uvoz aluminijuma i čelika u Sjedinjene Države iz celog sveta, a od 3. aprila takođe 25 odsto na sve automobile i delove automobila koji se ne proizvode u SAD-u.

Američki predsednik Donald Tramp objavio je 2. aprila trgovinski rat celoj planeti i najavio recipročne carine, minimalno 10 odsto za sve, a za oko 60 zemalja još veće namete, koji stupaju na snagu u sredu, 9. aprila. Evropskoj uniji je odredio carine od 20 odsto, Kini 34 odsto. I dalje ostaje nejasno hoće li najavljene carine ostati trajno ili su deo taktike za dobijanje ustupaka. Tramp je rekao da će mu carine dati „veliku moć u pregovorima”.

Do sredine prošle nedelje Komisija se konsultovala sa državama članicama o protivmerama na američke carine na čelik i aluminijum i odluka bi trebalo da bude doneta u sredu i stupi na snagu 15. aprila. Odluka se donosi na predlog Komisije u okviru postupka komitologije, što u praksi znači da Komisija može doneti odluku ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU-a). U slučaju da nema kvalifikovane većine ni za ni protiv predloga, Komisija može samostalno doneti odluku. Komisija je najavila razmeran odgovor u visini do 26 milijardi evra, što odgovara ekonomskom obimu američkih carina.

Što se tiče protivmera na američke carine na automobile i automobilske delove te na recipročne carine od 20 odsto, Komisija ističe da neće žuriti, već da želi sve podrobno analizirati. Komisija svoj pristup temelji na tri elementa: pregovorima, protivmerama i diversifikaciji trgovine. Želi pokušati kroz pregovore pronaći rešenje za neopravdane i štetne carine, pri čemu veliki adut vidi u snazi svog unutrašnjeg tržišta. Ne bude li moguće to rešiti kroz pregovore, uslediće protivmere.

„Nakon odluke američke administracije da uvede sveobuhvatne carine na robu iz Evropske unije, EU će odgovoriti smireno, pažljivo i postupno, i pre svega jedinstveno, dok budemo kalibrisali svoj odgovor. Nećemo pucati na prvu, želimo pregovorima dati sve šanse da uspeju i da pronađu pošten dogovor, na dobrobit obe strane”, izjavio je komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.

Danas se u Parizu održavaju tri velika mitinga, svaki sa različitim političkim ciljevima.

Stranka Preporod, čiji je predstavnik bivši premijer Gabrijel Atal, organizuje miting u Filmskom gradu u Sen-San-Deniju. Okupljanje je planirano još u februaru i ima za cilj da okupi stranačke aktiviste i podrži vrijednosti Republike.

Očekuje se da će Atal iznijeti stav o budućim predsjedničkim izborima i mogućoj kandidaturi, kao i da će komentarisati presudu Marin Le Pen.
Stranka Nacionalno okupljanje (RN) održava miting u 7. arondismanu u 15 sati, kao odgovor na nedavnu osuđujuću presudu protiv liderke stranke Marin Le Pen. Njoj je izrečena kazna od četiri godine zatvora i zabrana bavljenja politikom na pet godina. RN protestuje protiv presude, nazivajući je „tiranijom sudija“, a Le Pen će održati govor i najavljuje da će njena poruka sa skupa biti „mirna i demokratska“.

Omladinske organizacije, uz podršku levičarske stranke Nepokorena Francuska i Zelenih, organizuju skup na Trgu republike u 13 sati kao protest protiv ekstremne desnice. Socijalistička partija nije prihvatila poziv da im se pridruži.

Ovi mitinzi ukazuju na sve veće političke tenzije u Francuskoj, posebno u svjetlu sudske presude protiv Marin Le Pen i u kontekstu predstojećih izbora.

Premijer Fransoa Bairu pozvao je da se suparnički mitinzi održe u duhu „smirenosti, međusobnog poštovanja i odgovornosti“ kako bi se izbjegli sukobi.

List Ouest-France je ocenio da će demonstracije predstavljati „bitku slika“. „Gotovo bismo mogli pomisliti da smo usred izborne kampanje“, navodi se u tekstu.

Stranka Nacionalno okupljanje (RN) pozvala je na „mirnu narodnu mobilizaciju“ nakon što je Marin Le Pen prošlog ponedeljka proglašena krivom za proneveru sredstava Evropskog parlamenta kroz veliku aferu sa lažnim zaposlenjima. Nakon desetogodišnje istrage, prošle jeseni je održano devetonedeljno suđenje, a trojica sudija su donijela presudu posle tromjesečnog vijećanja.

Le Pen i još osam poslanika RN u Evropskom parlamentu, koji su svi negirali optužbe i uložili žalbe, proglašeni su krivima da su učestvovali u organizovanom „sistemu“ pronevere između 2004. i 2016. godine. Sredstva Evropske unije, namenjena za plate parlamentarnih asistenata, korišćena su za plaćanje partijskih radnika u Francuskoj. Sud je zaključio da je Le Pen bila „u središtu“ tog sistema i da je direktno organizovala osam fiktivnih ugovora i pokrenula širu šemu sa lažnim radnim mjestima.

Njemačka vojska održaće u septembru masivne vojne vježbe u kojima će vojnici NATO uvježbati scenario navodno mogućeg ruskog napada, a u kojima će učestvovati do 800.000 vojnika, piše list Bild.
Vježbe će se održati u Hamburgu, trajaće tri dana i nosiće naziv “Crvena oluja Bravo“, a scenario je ruski napad na Zapad.

Cilj manevara je uvježbavanje operativnog prebacivanja NATO trupa u baltičke zemlje i Poljsku, u čemu će ključnu ulogu imati Hamburg, koji ima “strateški važnu luku”.

List navodi da je planirano da se uvježba kretanje trupa po gradu, pružanje hitne medicinske pomoći, evakuacija ranjenih, upotreba helikoptera iznad Hamburga, pa čak i organizovanje inscenirane akcije na koju će vojnici morati da reaguju.
Njemački ministar odbrane Boris Pistorijus ranije je izjavio da bi trebalo da se Njemačka pripremi za mogući rat sa Rusijom do 2029. godine.

Ruski predsjednik Vladimir Putin detaljno je objasnio u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu da Moskva neće napasti zemlje NATO i da je to besmisleno.

Ruski lider je primijetio da zapadni političari redovno zastrašuju svoj narod izmišljenom ruskom prijetnjom kako bi skrenuli pažnju sa domaćih problema, ali “pametni ljudi savršeno razumiju da je to laž”, podsjeća RIA Novosti.

U posljednje vrijeme Zapad sve više iznosi ideje o direktnom oružanom sukobu između Alijanse i Rusije. Kremlj je napomenuo da Rusija ne predstavlja prijetnju, da nikome nije prijetila, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.

Pored toga, posljednjih godina Rusija je zapazila aktivnosti NATO- u blizini svojih zapadnih granica. Alijansa proširuje svoje inicijative i to naziva “obuzdavanjem ruske agresije”.
Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja snaga Alijanse u Evropi.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Moskva ostala otvorena za dijalog sa NATO, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da odustane od svog kursa militarizacije kontinenta.