Samanti uzeli pasoš, tjerali je da ih masira, iz pakla je izvukao vozač.

Državljanka Filipina bila je žrtva trgovine ljudima radi radne eksploatacije u Srbiji, piše portal VOICE iz Novog Sada. Ona je za VOICE ispričala da su joj oduzeli pasoš i nepuna dva mjeseca je obavljala kućne poslove u domaćinstvu jedne imućne porodice u Beogradu što se pretvorilo u izrabljivanje.

“Rekla mi je da postoji porodica iz Srbije koja bi htjela da me zaposli. Imala sam intervju s njima. Nisu mi rekli koliko je velika kuća, već samo da imaju dadilju i četvoro djece i da će im trebati pomoć s njima. Ništa detaljnije. Ali sam ipak prihvatila, jer sam već imala iskustva rada sa djecom”, objasnila je državljanka Filipina.

Međutim, ugovor je bio fiktivan, navodi VOICE. Kada je sredinom oktobra 2021. godine stigla u Srbiju, državljanka Filipina je brinula o djeci i obavljala sve kućne poslove u domu imućne beogradske porodice.

“Obaveze su mi oduzimale između 14 i 16 sati dnevno. Rad bih počinjala u šest ujutro, a završila bih oko osam uveče. Nakon toga, zahtijevali bi od mene masažu, pa bih radila i do 11 uveče. Tražili su i da idem do suprugove sestre da radim masažu. Jednom sam ih pitala: ‘Mogu li da učim, da uradim nešto za sebe poslije posla?’. Oni su mi na to odgovorili da nisam došla ovde da se sunčam, nego da radim”, navela je ona.

VOICE navodi da je, pored toga, državljanka Filipina bila pod stalnom prismotrom, a kretanje van kuće je bilo strogo kontrolisano.

“Kad god bih željela da izađem, sa mnom bi uvek išao njihov vozač. Ako želim da odem kod moje sestre (koja takođe radi po domaćinstvima u Srbiji), on bi me odvezao, sačekao sat vremena ili koliko u parku, i onda bi me dovezao do kuće”, ispričala je.

Ophođenju poslodavca prema Samanti je svjedočio i vozač koji je u to vrijeme takođe bio angažovan u domaćinstvu. Ni pasošem nije mogla slobodno da raspolaže, već joj je bilo rečeno da će ga čuvati poslodavac dok ne dobije boravišnu dozvolu, navodi se u tekstu. Kada je počela da traži da joj vrate pasoš i kada je bezuspješno pokušavala da prijavi privremeni boravak, počeli su problemi.

“Rekli su mi da će me poslati kući jer im pravim probleme”, ispričala je ona i navela da su joj kupili avionsku kartu i rekli da će mi pasoš dati “tek pred čekiranje, kada već budem stala u red” na aerodromu. Uspjela je da ode iz Srbije uz pomoć vozača koji je nedugo prije toga napustio svoju poziciju u domaćinstvu beogradske porodice.

“Rekao sam joj da jednostavno traži svoj pasoš, a kada ga uzme, doći ću po nju i dovešću je kod nas dok se ne snađe. Na aerodromu je bilo prilično zategnuto. U jednom momentu sam vidio da Samanta nema dovoljno snage da se odupre. Zamolila me je da siđem dole. Pošto me advokatica poznaje, bila je iznenađena što me vidi. Onda je Samanta je uzela pasoš i mi smo otišli”, ispričao je vozač.

Njen slučaj je prijavljen Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima da bi počela postupak formalne identifikacije i regulisanja legalnog boravka, a u taj proces je bila uključena Danijela Nikolić, članica tima nevladine organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Astra iz Beograda.

“Njen slučaj sadrži jasne pokazatelje da je u pitanju žrtva trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije: … nevažeći ugovor o radu, predugo radno vrijeme koje je u suprotnosti s domaćim zakonodavstvom, ograničeno kretanje, neisplaćivanje zarada i niz uslovljavanja od strane poslodavca”, navela je Danijela Nikolić.

(MONDO/Voice)