Evropa doživljava najgoru sušu u proteklih 500 godina, a gotovo dvije trećine kontinenta je u stanju pripravnosti ili upozorenja.
Podaci su ovo agencije Evropske unije. Uzroke vide u klimatskim promjenama, a kako će se sve to odraziti na već postojeću krizu u Evropi, odgovor rijetki mogu samo da pretpostave.

Poljoprivrednici u Njemačkoj kažu da bi žetva mogla biti smanjena za 30 ili 40 odsto. Italijanski, da će proizvodnja povrća i voća biti manja za trećinu, a žetva riže za 30 odsto.

– Situacija je tragična, jer govorimo o gubitku od skoro 60 odsto. Ovi gubici još nisu definitivni jer pored problema sa slanom vodom imamo i problem velikih vrućina, tako da ne možemo Ne znam da li će biljka pirinča moći napraviti klas, a samim tim i zrno pirinča sazreti. Shodno tome, žetva 2022. je u opasnosti – kaže Elisa Moreto, uzgajivač riže, Italija.

U problemima i poljoprivrednici u Engleskoj. Tamo su suše natjerale farmere da za ishranu stoke već sada troše ono što su spremili za zimu. Prinosi usjeva mnogo manji, a voda u rezervoarima nedovoljna za navodnjavanje.

– Imamo dovoljno vode u ovoj zemlji ali ona nije na pravom mjestu. Zbog toga su potrebna ulaganja kako bismo je imali tamo gdje treba, za ljude, hranu ali i stoku. Ovo nije posljednja suša, zato Vlada treba da se pozabavi ovim problemom – naveo je David Eksvud, potpredsjednik Nacionalne unije farmera, Engleska.

Prinosi kukuruza manji za 16 odsto od petogodišnjeg prosjeka. Isto je i sa prinosima soje i suncokreta. Prema procjenama, više od 60 odsto Evrope pogođeno je sušom ili će biti. U Briselu, osim konstatovanja očitog, izgleda nemaju rješenje.

– Najnoviji bilten o monitoringu usjeva ističe da izuzetno vruće i suhe vremenske prilike u velikim dijelovima Evrope i dalje značajno smanjuju izglede za prinose ljetnjih usjeva. I rekli smo to ranije, čini se da je trenutna suša najgora od najmanje 500 godina – tvrdi Јohanes Barke, Јohannes Bahrke portparol Evropske komisije.

Ni prognoze klimatologa nisu optimistične.

– Modeli ukazuju da nas čekaju sve toplije zime sa dosta manje snijega, i to može biti bojazan za sledeću godinu u slučaju da zima bude dosta toplija sa manje snijega dosta padavina uz visoke temperature onda možemo očekivati još jaču sušu sljedećih godina – smatra Goran Trbić, klimatolog.

Suša je kod nas najviše uticala na rod kukuruza, pa se očekuju manji prinosi za 30 odsto. Sistemi za navodnjavanje, neophodni u budućnosti, kako u Evropi, tako i kod nas. Toga svjesni i nadležni.

– Svaki poljoprivredni proizvođač koji nabavi sistem za navodnjavanje ima povrat ima povrat od 30 odsto za tu investiciju. Takođe ministarstvi obezbjeđuje 50 odsto od premije osiguranja, ako se osigura usijev – naveo je Boris pašalić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

Onaj ko se poljoprivredom ozbiljno bavi i od toga živi, pored neophodne mehanizacije, bez sistema navodnjavanja teško da će do očekivanih prinosa.

U istim problemima i naši, kao i poljoprivrednici Italije, Njemačke i mnogo razvijenijih zemalja. I neće samo oni biti na šteti, jer ono što preostane na njivama – duplo ćemo plaćati u prodavnicama i tržnicama.