Connect with us

Politika

Hrvatska namjerava da postavi uslove za kandidatski status BiH

Najave pojedinih visokorangiranih hrvatskih zvaničnika kako bi njihova država mogla u jednom trenutku blokirati kandidatski status BiH za učlanjenje u Evropsku uniju trebalo bi ozbiljno shvatiti, ali u sadašnjim okolnostima ta prijetnja je tek “pucanj u prazno”.

Istakao je ovo za “Glas Srpske”, politički analitičar i direktor Inicijative za bolju i humaniju inkluziju iz Sarajeva, Žarko Papić komentarišući izjavu ministra spoljnih i evropskih poslova Hrvatske, Gordana Grlića Radmana, koji je s margina sastanka evropskih ministara inostranih poslova u Briselu, na kojem se razgovaralo i o budućnosti zemalja zapadnog Balkana, poručio kako je njegova država među onima koja podržava “evropski put BiH”, ali uz, kako je istakao, određene uslove – “provedbu određenih ustavnih i izbornih reformi u BiH”.

“Kao prvo, da budem direktan i jasan. Takvo nešto me apsolutno ne bi nimalo iznenadilo što, naravno, nikako ne bi bilo dobro za BiH. Kao drugo, ne mogu da povjerujem da bi BiH, kako neki najavljuju i priželjkuju, mogla za šest sedmica dobiti kandidatski status, jer ne postoji šansa da se vlast u tom periodu formira, što je jedan od elementarnih uslova za tako nešto. Prema tome, i ova, nazovimo je hrvatska prijetnja, odnosno poruka, uslovno je rečeno pucanj u prazno. Prazne su i priče pojedinih briselskih zvaničnika. Njih pola je zrelo za psihijatriju ili za dodatno školovanje”, kaže Papić.

Član stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara, Milan Sitarski, saglasan se Papićem da je nerealno očekivati da BiH do kraja ove godine i pored svih lijepih riječi i najava, dobije dugo očekivani kandidatski status.

“Bilo bi dobro kada bi ga dobili, ali isto tako treba biti realan, jer se do kraja ove godine ne može formirati državna vlast i sprovesti sve reforme koje se od nas traže. To je proces. Postoji tu još sijaset drugih uslova koje naše vlasti moraju da ispune i sprovedu. Nije u pitanju samo izborni zakon, kojeg pominje ministar Grlić Radman. Mislim da ne bi trebalo da budemo razočarani ako ovaj kandidatski status ne dobijemo tokom ove kalendarske godine. Smatram da će nam u decembru biti saopšteno samo kako smo na dobrom putu. Kada se podvuče crta, do konkretnijih koraka, ako je Brisel uistinu iskren i odlučan da zapadni Balkan uključi u EU, moglo bi doći tek polovinom 2023. godine”, smatra Sitarski.

Za razliku od Papića, on je mišljenja kako Hrvatska pritom ipak neće mnogo “zatezati”i kočiti ulazak BiH u ovo elitno društvo, pogotovo jer su ustavne i izborne reforme nešto sa čim će se nove vlasti morati pozabaviti u narednom periodu.

Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poručio je da od političkih lidera u BiH očekuje da se usredsrede na brzo formiranje vlasti na svim nivoima, da preuzmu odgovornost i sprovedu ustavne, izborne i druge ključne reforme, kako bi BiH dobila kandidatski status za učlanjenje u EU. Kako je rekao Hrvatska podržava težnje BiH za učlanjenjem, uz opasku da prije toga vlasti u BiH moraju sprovesti sve reforme.

Evropska komisija predložila je u oktobru davanje kandidatskog statusa BiH ukoliko budu, kako je tada saopšteno, preduzete konkretne mjere u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u koordinaciji svih nivoa kontrole granica, osiguravanju funkcionisanja sistema za azil i garantovanju slobode medija. Konačna odluka o daljnoj budućnosti BiH trebalo bi da bude saopštena u decembru.

Related Topics:

Politika

MILIONSKE OBAVEZE NAKON ODLUKE BEOGRADA! Novi finansijski udar na Srpsku

Na posebnoj sjednici Vlade Republike Srpske razmotreno je aktuelno stanje u RiTE „Ugljevik“, te dva velika međunarodna sudska postupka – jedan okončan pred arbitražom u Beogradu, a drugi koji se vodi u Vašingtonu.

U oba slučaja tužilac je Elektro gospodarstvo Slovenije, koje je pokrenulo procese zbog neispunjavanja obaveza iz međudržavnog sporazuma potpisanog još u vrijeme bivše Jugoslavije.

Beogradska arbitraža procijenila je vrijednost spora na 770 miliona evra, dok u Vašingtonu teče postupak vrijedan 629 miliona evra, piše Buka.

Milionske obaveze nakon beogradske odluke

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić podsjetio je da je „spor u Beogradu okončan donošenjem arbitražnih odluka“, te da je time stvorena velika finansijska obaveza. Riječ je o ukupno 67 miliona evra glavnice, dodatnih 65.234.849 evra na ime štete zbog neisporučene električne energije, te još 67 miliona evra zatezne kamate.

Đokić je izrazio očekivanje da će eventualni novi sporazum sa Slovenijom staviti RiTE „Ugljevik“ u povoljniju poziciju i zaustaviti višemilionsku arbitražu koja se vodi u Vašingtonu.

– Vlada je danas izrazila potpunu spremnost da, ukoliko RiTE ‘Ugljevik’ i ERS ne budu u stanju da izvršavaju svoje obaveze iz eventualno zaključenog sporazuma, preuzme dio finansijske obaveze i izmiriti dug prema slovenačkoj strani – naveo je ministar.

Petrović: Trećina energije Sloveniji, cijena nepovoljna

Generalni direktor ERS-a Luka Petrović rekao je da će se arbitražni procesi „očistiti“, ali da ostaje obaveza isporuke trećine proizvedene energije Sloveniji. Dodao je da je trenutna cijena te obaveze nepovoljnija od cijene po kojoj ERS otkupljuje energiju u Republici Srpskoj.

-Cijena isporuke Sloveniji je 56 evra po megavat času, dok ERS plaća 65 evra – rekao je Petrović, uz poruku da će ugovor morati biti izmijenjen:

“Moramo povećati tu cijenu sa 65 evra na veću, kako bi RiTE ‘Ugljevik’ mogao besprijekorno da funkcioniše. Tamo ima mnogo akumuliranih, višegodišnjih problema koje nije jednostavno riješiti u tri mjeseca.“

Uglja nema, koncesija tek stiže

RiTE „Ugljevik“ trenutno nema dovoljne zalihe uglja, a resorni ministar pojašnjava da eksploatacija u koncesionom polju Istok II, koje je ranije pripadalo firmi „Komsar Enerdži“, nije započela zbog „neizvršene organizacije u proizvodnji i formalnih procedura“.

„Sada smo u fazi potpisivanja ugovora o dodjeli tog koncesionog polja RiTE ‘Ugljevik’, a GAS RES vodi aktivnosti prema nama. Skupština preduzeća mora održati sjednicu i izraziti inicijativu za preuzimanje polja“, rekao je Đokić.

Prema njegovim riječima, problemi sa zalihama postoje i na drugom kopu:

„U Ugljeviku Istok I nema količina predviđenih projektima – slojevi uglja su izlomljeni i nisu u skladu sa projektovanom dokumentacijom. Za iskopavanje je potreban veći stepen mehanizacije.“

Krediti, kašnjenja i staro naslijeđe

Podsjećamo, Vlada Republike Srpske prethodno je odobrila da se RiTE Ugljevik zaduži 20 miliona KM na pet godina za refinansiranje dugova. Uprkos tome što je već plaćeno 180 miliona KM kompaniji „Komsar Enerdži“ Rašida Serdarova, eksploatacija na polju „Ugljevik–Istok II“ još nije počela, iako je početkom novembra tvrdjeno da radovi mogu odmah krenuti.

Nastavi čitati

Politika

DUGOVIMA POKRIVAJU DUGOVE! Vlada Srpske se zadužila za novih 58,8 miliona maraka

– Republika Srpska zadužila se danas posredstvom Banjalučke berze za 58,8 miliona maraka, odnosno za 18,8 miliona ili 46,9 odsto više nego što je to prvobitno planirano. Naime, 81. emisijom obveznica je bilo u planu da se proda 40.000 obveznica u vrijednosti od po 1.000 KM.

Međutim, Vlada je iskoristila zainteresovanost investitora i prihvatila sve ponude te se zadužila daleko iznad plana.

Zakon joj je omogućio da se zadužuje do 50 odsto iznad plana, što je više puta u toku ove godine iskorišteno.

Na kraju je prodato 58.762 obveznica uz kamatnu stopu od 5,5 odsto.

U naredne četiri godine Vlada će plaćati kamatu dok glavnica dolazi na naplatu 2030. godine.

(Capital)

Nastavi čitati

Politika

BORENOVIĆ “FIJASKO VLASTI NA EVROPSKOM PUTU!” Nova SNSD blokada zaustavila rad SAVJETA MINISTARA BiH

Današnja blokada rada Savjeta ministara BiH, koju je ponovo izazvao SNSD, predstavlja još jedan ozbiljan udarac na evropski put Bosne i Hercegovine i potvrdu da aktuelna izvršna vlast nema kapacitet da zemlju vodi naprijed. Prema ocjenama opozicije, jasno je da je čitav proces integracija zaustavljen političkim igrama vladajućih stranaka.

Poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Branislav Borenović, oštro je reagovao, naglasivši da je stanje alarmantno i da građani više ne mogu trpjeti posljedice ovakvog ponašanja vlasti.

„Današnji fijasko vladajuće koalicije na evropskom putu BiH kroz novu SNSD blokadu rada Savjeta ministara BiH je još jedan pokazatelj da izvršna vlast u BiH nema evropski kapacitet.
Jasno deklarisano i sto puta potvrđeno antievropsko lice SNSD-a, ali i veoma čudno, nelogično ponašanje HDZ-a tokom cijele godine, dodatno isključuje Savjet ministara BiH iz procesa zakonskog i kadrovskog ispunjavanja evropskih uslova. Zato nema napretka, zastoj je evidentan, gubimo sredstva iz Plana rasta, reforme su na klimavim nogama, korupcija uzima danak, trpe ljudi u cijeloj Bosni i Hercegovini, a posebno u Republici Srpskoj, gdje su, zbog neodgovorne SNSD vlasti, milijarde maraka blokiranih infrastrukturnih projekata iz EU fondova.“

Borenović dodaje da se u ovom trenutku postavlja pitanje da li će uopšte biti dovoljno političke volje da se situacija popravi u zakonodavnoj vlasti.

„Vidjećemo da li će biti dovoljno političke mudrosti, spremnosti i odgovornosti da Parlamentarna skupština BiH, posebno Predstavnički dom, ponovo spašavaju evropsku perspektivu ove zemlje kroz usvajanje dva evropska zakona i imenovanje glavnog pregovarača, što i jeste definisana parlamentarna uloga.“

Istovremeno, on ističe apsurd da Savjet ministara, uprkos blokadama i neispunjavanju ključnih evropskih obaveza, nastavlja da funkcioniše u komforu najvećeg budžeta do sada.

„Ali zato ‘krnji’ Savjet ministara BiH zna ‘uživati’ u svojim privilegijama i trošenju rekordnog budžeta od 1,5 milijardi KM.“

Prema riječima opozicije, BiH ulazi u novu fazu neizvjesnosti, dok ključne reforme stoje, a evropski put sve više zavisi od parlamenta, a sve manje od izvršne vlasti koja bi trebalo da ga nosi.

Nastavi čitati

Aktuelno