Connect with us

Politika

MILOVAN DRECUN “Sve što Kurti zamisli, Zapad aminuje”

Život Srba na Kosovu u Metohiji izuzetno je težak i komplikovan te krajnje nebezbjedan i neizvjestan, bez mogućnosti da se ostvare neka od osnovnih ljudskih prava, od zaštite lične imovine, do prava na rad i slobodu kretanja. Najveći problem jeste to što takozvane kosovske vlasti sve rade kako bi maksimalno otežale njihov život u dijelu zdravstva i obrazovanja pa i u slučaju kupovine osnovnih životnih namirnica i lijekova.

Upozorava na ovo predsjednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije Milovan Drecun, ističući kako vlasti takozvanog Kosova Srbe tretiraju kao građane drugog reda, a ne kao starosjedioce, ističući kako Kurtijev režim nastavlja sa represivnim mjerama, koje bi Srbe trebalo da natjeraju da napuste svoja vjekovna ognjišta.

– Policija i sudovi sve to ignorišu. Žmire pred očiglednim nasiljem koje se sprovodi nad srpskim narodom. Žmire i međunarodni predstavnici. Prave su gluvi, slepi i nemi. Albanci koji čak pucaju na Srbe ili im otvoreno otimaju privatnu imovinu ostaju van domašaja pravde i ne procesuiraju ih nadležne institucije. Na taj način se samo podstiče novo nasilje, a koje onda biva dodatno podgrejano zapaljivim izjavama Aljbina Kurtija i Vljose Osmani. Građani albanske nacionalnosti se podstiču na progon Srba sa KiM. Znajući sve to njihov život sve više podseća nalik onom u getu – kaže Drecun u intervjuu za “Glas Srpske”.

GLAS: Priština je donijela odluku da od 1. februara ukine platni promet sa Srbijom i da izbaci dinar kao platežno sredstvo i uvede evro. Da li je to još jedan planski udar na Srbe sa Kosova i Metohije?

DRECUN: Ukidanje platnog prometa, što Priština najavljuje, bio bi fatalni udarac za opstanak srpskog naroda na severu Kosova, ali i fatalan za dalji dijalog Beograda i Prištine. Kako će ti ljudu da žive ako ne primaju plate i socijalna davanja iz budžeta Republike Srbije.

GLAS: Kako gledate na inertnost predstavnika međunarodne zajednice kada je u pitanju formiranje ZSO, za koje je i sam Aljbin Kurti rekao kako mu nije u prioritetu?

DRECUN: Deo međunarodne zajednice koji je priznao lažnu državu Kosovo, sada nastoji da zaokruži tu jednu priču koju su otvorili u jednom prethodnom periodu. Deo tog plana je da se Beograd što više izoluje od svih događaja na Kosovu i Metohiji. Zajednica srpskih opština bi sigurno bila jedan dobar institucionalni mehanizam koji bi srpskom narodu omogućio da sam odlučuje o svojoj sudbini, da upravlja svojim životima u svim ključnim oblastima. Na taj način bi oni ostali “povezani” sa Srbijom, koja bi im onda mogla pomoći u finansiranju rada te zajednice, ali to je očigledno nešto na šta Priština ne želi da pristane.

GLAS: Međunarodna zajednica toleriše taj Kurtijev stav, iako se radi o ključnom dogovoru koji je postignut još davne 2013. godine?

DRECUN: Stalno se pronalaze i predlažu neke druge stvari, koje nemaju nikakve veze sa ZSO, onako kako je to pre deset godina dogovoreno. Kurti želi ovu zajednicu formirati prema tzv. ustavu Kosova, a što znači pravljenje nekakve nevladine organizacije, asocijacije koja ne bi imala nikakvu suštinsku nadležnost. Nudi se nekakva samouprava koja ne može pomoći Srbima da životno opstanu na tim prostorima. Priština tu priču i koristi za manipulacije i klasičnu trgovinu. Oni Beograd pokušavaju uceniti rečima, da ukoliko Srbija želi da se formira ZSO, pre toga mora priznati lažnu državu. U prvoj fazi de fakto, a u drugoj i de jure. Na kraju nam poručuju da ukoliko to ne uradimo neće biti ni ove zajednice. Da kojim slučajem međunarodna zajednica primora Prištinu da to uradi, ovih ucena ne bi bilo. Da zaključim, sve što Kurti zamisli, Zapad aminuje, kako bi se Srbija primorala da prihvati francusko-nemački plan KiM.

GLAS: Da li očekujete da se pojačaju pritisci na Srbiju uoči predstojećih izbora za Evropski parlament?

DRECUN: Imaju oni mnogo značajnije teme kojima će se baviti. Doduše, postojeća briselska administracija, čelni ljudi Evropske komisije, ali i iz Bijele kuće imaju određeni interes da se pitanje KiM što pre reši. Prva faza, kao što sam već rekao, jeste de jure priznanje i to je jedan kontinuiran pritisak. Što se tiče izbora za Evropski parlament verujem da će nakon njih određene snage početi da uviđaju kakvu su grešku napravili prema Srbiji i srpskom narodu.

GLAS: Koliko trenutnu situaciju dodatno može zakomplikovati, ali i usložniti odluka SAD da će razmotriti slanje “džavelin” raketa Prištini? Veliku zabrinutost među tamošnjim Srbima izazvala je i najava obaveznog služenja vojnog roka. Da li je to uvod u formiranje tzv. kosovske vojske, što je u suprotnosti sa Rezolucijom 1244?

DRECUN: Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) traje već jedno izvesno vreme pod patronatom pojedinih sila, pogotovo SAD, Velike Britanije, Nemačke i Turske. Taj proces je osmišljen od strane američkog Instituta za upravljanje bezbednošću. Sada se ušlo u drugu fazu, što podrazumeva jačanje vojnih kapaciteta po NATO standardima.

Što se tiče slanja naoružanja tu prednjače Turska i Amerika, dok je Velika Britanija zadužena za obuku tih snaga. Znači i ta priča o slanju “džavelin” raketa nas upozorava da taj proces militarizacije i stvaranja tzv. kosovske vojske ide u opasnom pravcu, iako je tako nešto striktno zabranjeno Rezolucijom 1244. Taj proces neće biti prekinut, ma ko bio predsednik SAD. Verujem da će ta tri pešadijska puka biti u funkciji mnogo pre nego što je planirano. KBS će u jednom trenutku sigurno rasporediti svoje snage na severu KiM, bez odobrenja komandanta KFOR-a.

GLAS: Kada bi to moglo da bude?

DRECUN: Verujem da će ta priča o formiranju ove vojske biti zaokružena tokom 2025. godine. Sve to prati razvoj i drugih vojnih kapaciteta. Naravno tu je i izgradnja vojnih baza. Ne zaboravite da im je Turska već prodala određeni broj dronova. Formirana je i obaveštajna i kontraobaveštajna služba. Ono što je interesantno jeste to da uglavnom nabavljaju ofanzivno naoružanje. U planu im je i kupovina haubica iz Turske. Sve to zabrinjava, jer se formira jedna ozbiljna vojna formacija na prostoru KiM. Stoga i ove najave o uvođenju obaveznog vojno roka. Iako se sa regrutacijom trebalo početi tek 2028. godine, Kurti je odlučio da tokom 2024. sprovede pilot projekat. Tu vojnu obavezu verovatno će pokušati nametnuti i Srbima na KiM, što bi dovelo do novih problema. Da sumiram, sve se svodi na stvaranje uslova da se u jednom trenutku vojno okupira sever Kosova.

Novi izbori

GLAS: Nedavno su u srpskim sredinama počeli sa prikupljanjem potpisa za smjenu albanskih gradonačelnika. Šta očekujete?

DRECUN: Ako ne bude prepreka od strane Prištine čitav proces uključuje i nove izbore i trajaće verovatno oko šest meseci. Nadajmo se da Priština neće opet naći neko tumačenje takozvanog ustavnog suda pa da kažu da nešto nije bilo u skladu sa tzv. ustavom. To je prvi, početni korak da bi se ušlo u proces organizacije novih izbora.
Glas Srpske

Related Topics:

Politika

GOJKOVIĆ: Serdarov odlazi, tajkuni ostaju, A NAROD ĆE DA PLAĆA CEH!

“Sjećate li se obećanih pompeznih investicija od milijardu KM, na ime navodnih ulaganja u termoelektranu Ugljevik i hidroelektranu Mrsovo? Bila je 2013. godina kada je vlast ponosno predstavlila ruskog oligarha Rašida Serdarova i položila kamen temeljac”, podsjetio je javnost Boris Gojković, član Predsjedništva Pokreta Sigurna Srpska.

Ističe da danas, 13 godina kasnije, nema ni cigle, ni struje, a ruski tajkun odlazi sa stotinama miliona KM, zahvaljujući “projektima na papiru”.

“Umjesto aktiviranja klauzule o raskidu ugovora zbog neispunjenja preuzetih obaveza, Elektroprivreda Republike Srpske za blizu 200.000.000 KM kupuje ‘Komsar’ novcem kojim građani plaćaju električnu energiju, firmu koja nema prihode, koja nije izgradila objekte i gd‌je je očigledno na d‌jelu friziranje izvještaja”, poručio je Gojković.

Ako je posao, kako kažu iz vlasti, prešao u “Domaće ruke”, Gojković postavlja pitanje ko su domaći dušebrižnici, biznismeni, koji se pojavljuju kao posrednici, odnosno novi vlasnici ud‌jela?

“Iza Serdarova, na kraju, ostaje samo pustoš, poljana i nagomilani dug koji je ERS preuzela na sebe, a imenovani je očigledno poslužio samo kao paravan za pranje novca domaćih moćnika”, zaključio je Boris Gojković, član Predsjedništva PSS.

Nastavi čitati

Politika

POLTRONI I POLITIČKI “UHLJEBI” uništili su sistem u Srpskoj!

Rasulo u zdravstvu i u prosvjeti Srpske – poručili sindikalci i zaposleni u emisiji „Izazovi“ BN TV. Nekontrolisana poskupljenja u dahu ponište svako minimalno povećanje plate i prnzije koje je, istini za volju, u Srpskoj, najniže u regionu.

Mala plata radnika uzrok je lošeg zdravstvenog sistema, jasna je predsjednik samostalnog sindikata radnika u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Republike Srpske prim. dr Zorislava Lukić.

„Plata koju sam primala 2008. godine je bila veće nego plata koju dobijam danas.“

Linearno povećanje od 250 KM je diskriminacija radnika u zdravstvenom sistemu, ocjenjuje hirurg i predsjednik Strukovnog sindikata doktora medicine Jovica Mišić.

„Ako uzmemo portire, vozače u hitnim pomoćima, spremačice, mi svi funkcionišemo zajedno. Ne možemo da radimo odvojeno.“

Prosvjeta takođe na niskim granama. Obećanja vlasti pala u vodu, razočarana je profesorka Slavica Marković.

„Povećanje koje čekamo, zapravo koje je sindikat tražio od 10 do 12 odsto, nije ispunjeno. Dobićemo 5 odsto. Od aprila dobićemo povećanje sa 1.910 KM na 2.007 KM. Pomak postoji, ali nije dovoljan.“

Ekonomista Bojan Kresojević postavlja pitanje zašto se povećanja plata rješava zakonski kroz povećanje koeficijenta, a ne povećanjem cijene rada.

„Upravo cijena rada je instrument preko koga bi se svim radnicima povećala plata jednako, a sa druge strane ako mijenjate koeficijent to bi značilo da se nešto mijenja sa složenošću posla što se u suštini

Medicinari krivca vide u bahatoj politici.

„Novac je javni, nije njihov. Tu leži veliki dio problema. Ljudi su se poistovjetili sa svojim funkcijama. Oni nisu svjesni da su oni u funkciji institucije, a nisu vlasnici institucija“, rekla je primarijus Lukić.

„Samo je još ostalo to da medicina ne trpi partijsko zapošljavanje. Ne može neko ko ima manje znanja i zvanja da dođe i da upravlja nama“, dodao je doktor Mišić.

To što je Đajić tražio povećanje plata je čisto politikanstvo, jasna je Lukićeva.

Stabilno društvo se gradi iz stabilne učionice, podvlači profesorka Marković.

„Ne možemo imati jaku ekonomiju i živjeti dostojanstveno ako mi nemamo obrazovane ljude u vlasti, a danas nam je veliki pokazatelj svega da sposobni nisu u vlasti.“

Kresojević napominje da je porazno da svi u regionu napreduju osim Srpske.

„Hrana (potrošačka korpa) je poskupjela za 84 odsto, a penzije su povećane za samo 55 odsto. Budžet Republike Srpske je porastao dva i po puta od 2014. do 2024. a u tom periodu plate su povećane samo za 70 odsto. U Srbiji su povećane za 120 odsto.“

Otpor mora biti snažniji, saglasne primarijus Lukić i profesorka Marković.
„Uzmite Francusku ili Grčku… Kada im ovjave da neće dobiti 13 platu njih bude 300 hiljada na ulici“, navodi primjer doktorka Lukić.

Profesorka Marković kaže da je skoro niko od roditelja djece nije podržao kada se pobunila jer djeca nemaju fiskulturnu salu u Doboju. Na pitanje zašto, odgovara:

„Zato što su saučesnici u rasulu.“

A rasulo pogoduje samo većini političkih uhljeba kojima se ne napušta zona komfora, poručeno je u Izazovima.

Nastavi čitati

Politika

KRESOJEVIĆ: O stambenim kreditima IRB-a više neće odlučivati struka, VEĆ POLITIKA! (VIDEO)

Da li će se krediti odobravati za glasove ili po rodbinskoj vezi, upitao je on.

O stambenim kreditima IRB-a više neće odlučivati struka, već politika!

Rekao je ovo poslanik u Narodnoj skupštini, Bojan Kresojević.

-Do sada IRB je obezbjeđivao kreditna sredstva, a kreditnu sposobnost su određivale komercijalne banke. Sada je vlast odlučila da IRB kredite plasira direktno i da politika određuje ko može dobiti kredit – rekao je on.

Te upitao da li će se krediti odobravati za glasove ili po rodbinskoj vezi?

-Jedno je sigurno, kada politika bira klijente, krediti se ne vraćaju. Dokaz tome su direktni krediti Energoliniji, Farmlendu, Ekvatoru i drugima gdje IRB nije naplatio 150 miliona KM kredita. Kamatne stope je potrebno sniziti, ali na račun miliona koji se daju za marketing – zaključio je Kresojević.

Nastavi čitati

Aktuelno