Britanski kralj Čarls III se tokom turneje po Karibima “neće ustručavati” da razgovara o trgovini robljem koja se dogodila ranije u istoriji, ali se neće izviniti zbog uloge Velike Britanije u njoj, izjavio je portparol Bakingemske palate.

Portparol je saopštio da će britanski kralj, koji će u oktobru otputovati na osmodnevnu turneju na Bahame, Gvajanu i Antigvu i Barbudu, slijediti savjet vlade da ne izdaje zvanično izvinjenje i da će umjesto toga pronaći prilike da “razmisli i obnovi svoju ličnu, iskrenu i kontinuiranu posvećenost” priznavanju “najmračnijih dana” prošlosti, prenosi britanski Telegraf.

Britanska vlada je ranije saopštila da smatra da je trgovina robljem bila odvratna, ali da neće platiti reparacije, nakon pravnog savjeta da to nije neophodno za djela koja nisu predstavljala kršenje međunarodnog prava kada su počinjena.

Karipski aktivisti su pozvali da se reparacije za ropstvo nađu na dnevnom redu sljedećeg samita Komonvelta, kojem će kralj prisustvovati tokom putovanja.

Kralj Čarls će održati govore u sve tri zemlje u Karibima koje će posjetiti, a prisustvovaće i sastanku šefova vlada Komonvelta (CHOGM) na kojem se očekuje debata o pitanju reparacija.

Očekuje se da će sastanku CHOGM prisustvovati i britanski premijer Endi Bernam.

Portparol britanskog Ministarstva spoljnih poslova, Komonvelta i razvoja rekao je da “vlada apsolutno priznaje da je transatlantska trgovina robovima bila gnusna i da su posljedice toga bile užasne i da traju do danas” ali da je “vlada jasno stavila do znanja da neće isplatiti finansijsku odštetu”.

U katastrofalnim poplavama koje su pogodile opštinu Madrigeras u španskoj pokrajini Albasete poginula je žena (100), a bujice vode nosile su sve pred sobom i prouzrokovale ogromnu štetu, javljaju španski mediji.

Nesrećna stogodišnjakinja nalazila se u svojoj porodičnoj kući u trenutku kada je voda prodrla u dom te nije uspjela da se skloni na sigurno, potvrdile su regionalne vlasti Kastilje-La Manče.

Palo više od 140 litara kiše po kvadratu za samo dva sata

Potop je počeo u petak oko 18.15, kada se na područje opštine sručio brutalan prolom oblaka koji je bez prestanka trajao gotovo dva sata. Prema prvim mjerenjima, u tom kratkom periodu palo je više od 140 litara kiše po kvadratnom metru.

Stanje se naglo pogoršalo kada su u naselje počele da se slivaju bujice iz obližnjih kanjona i sa okolnih brežuljaka, nakon čega su ulice Madrigerasa u potpunosti poplavljene, a društvenim mrežama ubrzo su se proširili snimci blatnih bujica koje gutaju saobraćajnice i ulaze u kuće.

Regionalna vlada odmah je aktivirala prvi stepen uzbune posebnog plana za zaštitu od poplava (Meteocam), a interventne službe, vatrogasci i spasilačke ekipe proveli su cijelu noć na terenu pomažući mještanima i raščišćavajući nanose.

O događaju se na društvenoj mreži X oglasio i španski premijer Pedro Sančez, uputivši saučešće porodici preminule žene i poručivši da su obilne kiše izazvale ozbiljnu štetu u više dijelova zemlje, uz apel građanima na maksimalan oprez i praćenje uputstava hitnih službi, prenosi Index.hr.

Jedan demonstrant uhapšen je u petak, 2. oktobra, nakon što je zaprijetio da će zapaliti Jelisejsku palatu u Parizu, dok su protesti srednjoškolaca širom zemlje eskalirali, piše britanski The Telegraph.

Protesti su održani uprkos naporima francuskog predsjednika Emanuela Makrona i njegove vlade koji se bore obuzdaju sve nasilnije demonstracije zbog uslova u školama i finansiranja obrazovanja.

Ministarstvo prosvjete saopštilo je da su do ranog popodneva protesti uticali na rad 560 škola. U talasu nasilja jedan tinejdžer završio je u bolnici u Strazburu nakon što je aerosolna limenka bačena u vatru eksplodirala i pogodila učenika u ruku.

U Marseju je žena koja je sa strane protestovala protiv nasilja napadnuta. Maskirani muškarac je pomoću aerosolne limenke i upaljača napravio improvizovani bacač plamena i ispalio plamen u njeno lice. Za sada nije poznato koliko je teško povrijeđena.

Ko je prijetio paljenjem Jelisejske palate?

U četvrtak je policija uhapsila Riči Tiboa, aktivistu i bivšeg parlamentarnog saradnika stranke Nepokorena Francuska (LFI), nakon što je pozvao učenike da zapale Jelisejsku palatu i pokrenu revoluciju.

“Napašćemo svaku policijsku stanicu u ovoj zemlji. Sutra ćemo zapaliti Jelisejsku palatu”, rekao je on tada okupljenima u predgrađu Pariza Sen Deniju.

Tibo (23) nalazi se pod sudskim nadzorom i zabranjeno mu je da prisustvuje demonstracijama. Prošlog mjeseca mu je suđeno zbog prijetnji šefu države, a odluku suda trebalo bi da sazna sljedeće sedmice.

Šta se dogodilo policajcu u Belforu?

U gradu Belforu, na sjeveroistoku Francuske, blizu granice sa Švajcarskom, snimljen je trenutak kada je policajac u civilu oboren na zemlju, nakon čega ga je grupa tinejdžera okružila i više puta udarila nogama u glavu.

Ces images d’une rare violence sont insoutenables.

Le policier volontairement ciblé a été hospitalisé après avoir perdu connaissance. Son état n’inspire heureusement plus d’inquiétude majeure à cette heure. Toutes mes pensées l’accompagnent.

Une enquête a été ouverte par le… https://t.co/jRONDcMUIT

— Laurent Nuñez (@NunezLaurent) October 2, 2026

“Ovi snimci izuzetno brutalnog nasilja su nepodnošljivi”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez na društvenoj mreži X.

Zašto se kritikuje i postupanje francuske policije?

Međutim, policijski odgovor na proteste učenika takođe je naišao na kritike Sindikata sudija, koji je osudio postupanje policije prema maloljetnicima kao grubu i nesrazmjernu upotrebu sile.

“Suočena sa ovim opravdanim bijesom, vlada je izabrala brutalan odgovor. Nije iznenađujuće što policijska strategija nije prilagođena posebnoj ranjivosti ovog pokreta, koji uglavnom čine djeca, čija zaštita ne može da se primijenjuje selektivno”, navodi se u saopštenju objavljenom u petak.

Jedan četrnaestogodišnjak ostao je bez nekoliko zuba kada je policajac tokom blokade ispred njegove srednje škole u blizini Pariza ispalio granatu sa suzavcem iz bacača i pogodio ga u vilicu iz neposredne blizine.

U petak su zaposleni u srednjoj školi u Sen Deniju osudili policijsko nasilje nakon što je policajac na motociklu navodno namjerno udario učenika koji je bio pješke, a zatim ga tukao dok je ležao na zemlji pred svjedocima.

Ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro takođe se oglasio povodom unutrašnje krize, pozvavši na smirivanje situacije i osudivši nasilje, ali istovremeno braneći pravo učenika na protest.

“Da, pravo na protest je neotuđivo. Ali nasilje je neopravdano, a cinično iskorišćavanje mladih u političke svrhe je neodgovorno. Ipak, bilo bi pogrešno dozvoliti da strašni i šokantni prizori srednje škole u plamenu zasjene duboku zabrinutost i opravdane težnje francuske omladine”, napisao je na mreži X.

Nakon sastanka sa ministrom prosvjete, sindikati srednjoškolaca osudili su nasilje, ali pozvali kolege da nastave protestni pokret nacionalnim štrajkom u utorak, 6. oktobra.

Koliko je učenika i zaposlenih povrijeđeno?

Ministar prosvjete Eduar Žefre rekao je za BFMTV-RMC da je od početka protesta 21. septembra povrijeđeno najmanje 65 zaposlenih, među kojima 40 direktora škola, kao i 170 učenika.

“Jasno je da postoji kampanja za napad i uništavanje javnog obrazovnog sistema”, rekao je Gefre, dodajući da je “pokret promijenio mnogo toga”.

Žefre, koji je u petak trebalo da se sastane sa predstavnicima učeničkih sindikata uoči nacionalnih protesta planiranih za utorak, rekao je: “Pokret su preuzele nasilne marginalne grupe.”

Koliko je ljudi uhapšeno tokom protesta?

Policija je u petak ujutru uhapsila još 150 ljudi, čime je ukupan broj hapšenja od četvrtka dostigao 2.100.

Zašto francuski učenici protestuju?

Protesti su počeli prošle sedmice u regionu Il de Frans, gdje su učenici demonstrirali zbog prenatrpanih učionica, nedostatka nastavnika i sve lošijeg stanja školskih objekata.

Bijes se proširio na nekoliko regiona i univerzitete, što je izazvalo demonstracije širom zemlje i eskaliralo u nasilne sukobe sa policijom, koji su kulminirali ove sedmice.

Jedna francuska tinejdžerka, Kesija iz Pantena kod Pariza, rekla je za medije dok je na ulicama protestovala: “U odjeljenju nas je 35, nemamo dovoljno stolica u učionicama, a jednosatna pauza za ručak je prekratka da svi stignemo da uzmemo hranu.”

Petnaestogodišnjakinja je potom pobjegla kada je policija upotrebila suzavac.

Prema nacrtu budžeta Francuske za 2027. godinu, koji je vlada predstavila u četvrtak, izdvajanja za obrazovanje biće povećana za 1,7 odsto, na 65,53 milijarde evra, što je ispod stope inflacije, ne računajući penzije nastavnika.

Obrazovanje je tradicionalno najveća stavka u francuskom budžetu, ali će se to sljedeće godine promijeniti. Očekuje se da će troškovi servisiranja javnog duga dostići 74,5 milijardi evra, navodi se u nacrtu budžeta.

Ko stoji iza protesta prema tvrdnjama vlasti?

Obavještajne službe saopštile su na kriznom sastanku u četvrtak da su protestni pokret pokrenuli političari iz stranke Nepokorena Francuska, koja pripada radikalnoj ljevici.

Visoki funkcioneri stranke Nepokoriva Francuska odbacili su te tvrdnje i optužili vladu da politizuje proteste uoči predsjedničkih izbora u Francuskoj, zakazanih za 18. april.

Žan-Lik Melanšon, lider Nepokorive Francuske LFI, pozvao je u četvrtak učenike da koriste “isključivo nenasilne metode borbe”, nakon optužbi da stranka podstiče nemire.

Vlasti u regionu Overnja-Rona-Alpi na jugu Francuske procjenjuju da bi šteta nastala tokom protesta učenika mogla da dostigne 30 miliona evra.

U regionima Il de Frans i Okitanija, šteta se procjenjuje na ukupno 10 miliona evra, prenosi Telegraf.rs.