Connect with us

Zanimljivosti

NAUČNICI DEŠIFROVALI “BEBEĆI” GOVOR! Evo šta su otkrili

Bebino gugutanje je mnogo više od onog što se nama čini, smatra stručnjak.

Kada bebe guguću, možda govore roditeljima kako da razgovaraju sa njima. Iako naučnici već znaju da razgovor sa bebama pomaže novorođenčadima da nauče da govore, čini se da učenik zapravo vodi glavnu riječ.

Novo istraživanje otkriva da kada bebe „pričaju“, mogu da promene način na koji njihovi roditelji komuniciraju sa njima kako bi maksimizirali svoj potencijal za učenje. Oni su u osnovi bebi šefovi, ali na najbolji mogući način, prenosi 24sata.hr.
„Bebe zapravo oblikuju svoje okruženje za učenje na načine koji olakšavaju učenje“, rekao je koautor studije Steven Elmlinger, diplomirani psiholog sa Univerzitetu Kornel.

Dobro je dokumentovano da kada roditelji koriste „bebi razgovor“, bebama je lakše da uče. Kraće rečenice, jednostavnije riječi i sporije riječi višeg tona pomažu bebama da se fokusiraju i postave temelj za jezik.

Iako je mnogo manje proučavano, čini se da je isto i sa gugutanjem bebe. Kada bebe ispuštaju zvukove, one pokušavaju da ‘istupe iz svijeta’ i skoro uvijek su uspješne.
Istraživanja ukazuje na to da kako bebe dostižu različite faze u svom razvoju i menjaju način na koji verbalno komuniciraju, mame i tate mijenjaju svoj „bebi razgovor“. To bi moglo da znači da roditelji ne utiču samo na djecu, već i da djeca oblikuju ponašanje svojih roditelja.

Druga istraživanja pokazuju da kada bebe pokazuju i guguću o određenom predmetu, roditelji će vjerovatnije govoriti o tom objektu. Na primjer, ako dijete počne da guguće sa plišanim psom, mama i tata će vjerovatno vježbati da izgovore riječ ili zvuk psa, ili oboje.

„Znamo da govor roditelja utiče na to kako djeca uče – to ima smisla – i da sopstvena motivacija beba takođe mijenja način na koji uče“, rekao je Elmlinger i dodao da „ono što nije proučavano je veza između toga kako djeca mogu da promjene svoje roditelje ili jednostavno promeni okruženje za učenje u celini.

Kako kaže, to je ono što pokušavaju da urade.

Da bi stekli širu sliku o važnosti gugutanja beba, naučnici su proučavali ponašanje 30 majki i njihovih beba. Pokazalo se da kada beba guguće, majka odgovara jednostavnijim rečenicama i rečima nego kada beba ćuti. Što više roditelji razgovaraju sa bebama na ovaj način, bebe će brže shvatiti govor.

„Zaključak je da je bebino gugutanje mnogo više od onoga što se na prvi pogled čini. To je bebin način da dobije što više informacija od odraslih. Nije besmisleno“, kaže Elmlinger.

Zanimljivosti

ISTRAŽIVANJE OTKRILO Zašto Evropljani žive duže od Amerikanaca?

Amerikanci imaju lošiju stopu preživljavanja od Evropljana na svim nivoima bogatstva, a postoji i jaz u preživljavanju između bogatih i siromašnih Amerikanaca, pokazalo je istraživanje Škole javnog zdravlja Univerziteta Braun.

Istraživači su uporedili bogatstvo i stope preživljavanja 73.000 stanovnika SAD i Evrope, starosti 50-85 godina sa ciljem da utvrde da li postoje razlike u očekivanom životnom vijeku između ovih populacija i da li bogatstvo može uticati na preživljavanje.

Utvrđeno je da su tokom protekle decenije Amerikanci znatno češće umirali nego ljudi na Starom kontinentu, kao i da su bogatiji ljudi živjeli mnogo duže od siromašnijih, dok su u Evropi ove disproporcije bile mnogo manje.

„Očekivaniživotni vijeku SAD značajno se smanjuje posljednjih godina. Na svakom nivou bogatstva, Amerikanci imaju višu stopu smrtnosti od Evropljana“, naglašavaju autori studije objavljene u časopisu ” New England Journal of Medicine”.

Istraživanje je pokazalo da su najbogatiji ljudi u SAD imali čak 40 odsto nižu stopu smrtnosti od najsiromašnijih ljudi koji tamo žive.

Ista razlika (40 odsto) utvrđena je između Evropljana i Amerikanaca, s tim što su južni Evropljani imaju 30 odsto nižu stopu smrtnosti, dok je stopa smrtnosti za stanovnike južne Evrope i između 13 i 20 procenata niža nego u SAD.

Najbogatiji ljudi u SAD živjeli su kraće u prosjeku od najbogatijih Evropljana i imali su stope preživljavanja uporedive sa najsiromašnijim stanovnicima zapadnih dijelova Evrope, kao što su Nemačka, Francuska i Holandija.

„Ovi rezultati su jasan dokaz da čak ni najbogatiji Amerikanci nisu zaštićeni od sistemskih problema koji doprinose kraćem životnom vijeku, kao što je ekonomska nejednakost, ili od faktora rizika kao što su stres, ishrana ili opasnosti po životnu sredinu“, rekla je jedna od autora studije, prof. Iren Papanikolas.

Među faktorima koji mogu izazvati velike razlike u preživljavanju između dva kontinenta, istraživači su ukazali na lošije funkcionisanje sistema socijalne zaštite i velike strukturne nejednakosti u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Iako izgleda da utiču na najsiromašnije ljude u Sjedinjenim Američkim Državama, ti faktori na kraju čine da čak i najbogatiji ljudi umiru“, primijetili su istraživači.

Drugi uzroci uključuju faktore kulture i ponašanja kao što su ishrana, pušenje i ograničena socijalna mobilnost.

Na primjer, visoka stopa pušenja i život u ruralnim područjima, što su faktori koji se povezuju sa lošijim zdravljem, bili su češći u SAD.

Naučnici su takođe naglasili da je u SAD veoma uočljiv tzv. efekat preživljavanja.

Poenta je da siromašniji ljudi, lošijeg zdravlja, češće umru ranije, pa imućniji ljudi dominiraju među starijim društvenim grupama.

Ovo stvara iluziju da se nejednakost u bogatstvu smanjuje sa godinama, ali je u stvarnosti drugačije.

„U SAD nejednakost u bogatstvu opada nakon 65. godine isključivo zato što najsiromašniji Amerikanci umiru mnogo ranije“, navela je Papanikolas.

Ona je rekla da bi rezultati trebalo da alarmiraju službenike javnog zdravlja u SAD i da ih navedu da se pozabave rastućim jazom između bogatih i siromašnih.

„Druge zemlje su imale mnogo bolje rezultate, što znači da treba da učimo od njih i da unaprijedimo naš sistem. I ne mora se nužno raditi o trošenju više novca, već o rješavanju faktora koje previđamo i koji mogu imati veliki uticaj na očekivani životni vijek“, zaključuju autori studije.

Nastavi čitati

Zanimljivosti

LAŽIRAO SVOJU SMRT DA VIDI KO GA OD FAMILIJE VOLI: Pojavio se na sopstvenoj sahrani (VIDEO)

Neki stvarno odlaze u ekstreme kako bi zadovoljili svoju potrebu za pažnjom.

Dok se neki pitaju koliko bi im ljudi došlo na sahranu, jedan je muškarac to odlučio da sazna i da šokira ljude svojom iznenadnom pojavom.

To je bio Dejvid Berten iz Belgije, a odlučio je poprilično okrutno da pokaže svojoj porodici šta znači izgubiti voljenu osobu.

Zato je lažirao sopstvenu smrt i organizovao vlastitu sahranu. U pomoć su mu priskočili supruga i djeca.

Njegova kćerka je na TikToku objavila poruku koja je šokirala njihovu porodicu.

Objava je glasila: “Počivaj u miru, tata. Nikada neću prestati da mislim na tebe. Zašto je život tako nepravedan? Zašto ti? Trebalo je da postaneš djeda i imao si cio život pred sobom. Volimo te i nikad te nećemo zaboraviti”, prenosi Telegraf.

@mgva.7

#duo avec @Thomas faut Vous en pensez quoi ? Toutes les blagues ne sont pas bonne à faire ? c’est vrai que c’est très osé, mais il porte bien son pseudo #pourtoi #ragnarlefou #ragnartiktok #ragnarresurrection #cestfou #osé #fou #culotter #ragnar

♬ son original – Thomas faut

 

Nastavi čitati

Zanimljivosti

OVO IMA SAMO KOD NAS! Usvajanje budžeta proslavili tortom!

Bugojno je dobilo budžet. Ništa tu ne bi bilo sporno da nova opštinska većina nije osporavala predloženi budžet, pa je načelnik Edin Mašić (SDP) morao zasukati rukave i proglasiti budžet od 16 miliona KM.

Nakon toga Mašić je rekao da će vršiti uvid i kontrolu u svaku potrošenu marku koju dobiju budžetski korisnici i da će redovni budžetski korisnici biti oni koji budu pravdali novac koji dobiju.

– Cilj je da sredstva budu utrošena namjenski, a ne zloupotrijebljena i u svrhu samo jedne osobe ili predsjednika udruženja već za dobrobit svih – poruka je Mašića.
Sve to je proslavljeno i tortom koju je krasio natpis “Srećno usvajanje budžeta“, prenosi Avaz.

Nastavi čitati

Aktuelno