Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država presudio je da savezne države mogu zabraniti transrodnim djevojkama i ženama nastup u ženskim školskim i univerzitetskim sportskim ekipama, čime je potvrđena ustavnost zakona iz Ajdaha i Zapadne Virdžinije.

Sud je većinom glasova 6:3 zaključio da takve zabrane nisu u suprotnosti ni sa odredbama američkog Ustava o jednakoj zaštiti građana, niti sa saveznim Zakonom o građanskim pravima (Title IX), koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola u obrazovanju.

Spor počeo zbog dvije sportistkinje
Presuda se odnosi na slučajeve Lindzi Hekoks iz Ajdaha i Beki Peper-Džekson iz Zapadne Virdžinije, koje su osporavale državne zakone tvrdeći da im se uskraćuje pravo da se takmiače u skladu sa svojim rodnim identitetom.

Povezana vijest:
Pobjede transrodne žene izazvale kritike

Ajdaho je još 2020. godine postao prva američka savezna država koja je usvojila zakon kojim se u ženskim sportovima pravo nastupa određuje prema polu upisanom pri rođenju, a nakon toga slične propise usvojilo je više od dvije desetine saveznih država.

Podijeljene reakcije na odluku
Sudija Bret Kavano, koji je pisao većinsko mišljenje, naveo je da države imaju pravo da štite ženske sportske kategorije zasnovane na biološkom polu, uz napomenu da svi sportisti zaslužuju poštovanje bez obzira na ishod spora.

Troje liberalnih sudija izdvojilo je mišljenje, ocijenivši da je Sud prerano zaključio slučaj i da su transrodnim učenicima uskraćene ustavne garancije jednakog tretmana.

Odluka će imati šire posljedice
Presuda predstavlja veliku pobjedu zagovornika ograničenja u ženskom sportu i očekuje se da će dodatno učvrstiti slične zakone širom SAD.

Pitanje učešća transrodnih sportista bilo je jedno od ključnih tema predsjedničke kampanje Donalda Trampa, koji je nakon povratka u Bijelu kuću potpisao izvršnu uredbu s ciljem zabrane nastupa transrodnih žena u ženskim sportskim ekipama, nakon čega je i NCAA izmijenila pravila za univerzitetska takmičenja.

Iako će se pojedini sudski postupci nastaviti pred nižim sudovima, odluka Vrhovnog suda predstavlja najznačajniji pravni presedan u ovoj oblasti do sada, navodi BBC.

Najnoviji toplotni talas koji je pogodio Evropu samo je generalna proba, a još gore vremenske prilike tek dolaze, izjavio je direktor Svjetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Kluge.

“Ljeta koja su pred nama biće teža”, rekao je Kluge i upozorio da se Evropa zagrijava više od dva puta brže od globalnog prosjeka.

Toplotni talasi postaju nova stvarnost
On je ukazao da toplotni talasi više nisu jednokratni događaji, već krize koje se ponavljaju i sve su češće i duže.

“Svako ljeto za koje ne uspijemo da se pripremimo biće ljeto koje ćemo plaćati životima”, naglasio je Kluge.

On je rekao da je u Francuskoj broj poziva hitnoj pomoći u pojedinim gradovima skočio i do 50 odsto i da je u Londonu hitna pomoć zabilježila najveći broj poziva zbog situacija opasnih po život ikada u jednom danu, prenosi Srna.

Kluge je naglasio da prevencija funkcioniše i ukazao na uspjehe.

Barselona kao primjer dobre prakse
Kao primjer je naveo Barselonu, koja je proširila svoja klimatska skloništa i uključila biblioteke, gradske centre, parkove i apoteke.

Kluge je pozvao da se ti napori pojačaju i upozorio da više od polovine evropskih zemalja još nema sveobuhvatan akcioni plan za vrućinu i zdravlje.

Španski sistem za praćenje smrtnosti već je procijenio da je u nekoliko dana toplotnog talasa bilo više od 300 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.

Evropska unija je prosledila 3,9 milijardi evra Ukrajini za finansiranje nabavke dronova, saopštila je danas Evropska komisija. “Isplaćujemo prvu tranšu od 3,9 milijardi evra za naprednu tehnologiju dronova kako bi smo ojačali odbranu Ukrajine. Sledi još.

Ove investicije će pomoći Ukrajini da zaštiti svoje građane, brani svoj suverenitet i ojača bezbednost Evrope”, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u saopštenju, prenosi Rojters.

Isplata je u okviru sporazuma o zajmu u vrednosti od 90 milijardi evra koji je EU odobrila ranije ove godine.

Prva rata Komsije od 3,2 milijarda evra Ukrajini izvršena je 25. juna kako bi se pomoglo finansiranju vlade zemlje.

(Tanjug)