– Američki državni sekretar Marko Rubio otputovaće iduće nedelje u Vatikan i Italiju i sastati se sa zvaničnicima, nekoliko nedelja nakon što je predsednik SAD Donald Tramp kritikovao papu Lava na društvenim mrežama, navode danas italijanski mediji. Izveštaji listova “Republika” i “Korijere dela sera” nisu naveli da li će Rubio imati sastanak sa papom, ali su potvrdili da se očekuje susret sa glavnim diplomatskim zvaničnikom Vatikana, kardinalom Pjetrom Parolinom.

Rubio će, takođe, prema pisanju medija, razgovarati sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Antoniom Tajanijem i ministrom odbrane Gvidom Krozetom, a cilj njegovog putovanja je “smirivanje tenzija” između dve zemlje nakon Trampove oštre kritike italijanske premijerke Đorđe Meloni prošlog meseca, prenosi Rojters. Raspored još uvek nije konačan, navodi “Korijere dela sera”, dok, kako piše “Republika”, sastanak sa Meloni nije isključen.

Putovanje će uslediti nekoliko dana nakon što je Pentagon najavio povlačenje 5.000 američkih vojnika iz Nemačke, najveće evropske baze, jer su razdor oko rata u Iranu i tenzija oko carina dodatno otežali odnose između SAD i Evrope.

Italija spada u zemlje sa najvećim prisustvom američkih trupa u Evropi, sa skoro 13.000 aktivnih vojnika na kraju 2025. godine, raspoređenih u šest baza.

Poslednji sastanak Rubija sa papom Lavom održan je u maju 2025. godine zajedno sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, dan nakon inauguracione mise novog pape na Trgu Svetog Pavla.

Poslednjih nedelja papa Lav je postao kritičar rata protiv Irana koji predvode SAD i Izrael i oštro je kritikovao antiimigracionu politiku Trampove administracije.

Tramp je nekoliko puta kritikovao papu na društvenim mrežama u aprilu, nazvaši ga “užasnim”.

(Tanjug) Foto: AP

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da cijeli svijet čeka govor ruskog predsjednika Vladimira Putina na paradi 9. maja u Moskvi i da će to biti veoma važno obraćanje. Očekujemo veoma važan govor predsjednika na paradi, kao i uvijek. Cijeli svijet ga čeka, i to s pravom, dodao je Peskov u izjavi ruskim medijima.

Putin će održati više bilateralnih sastanaka sa gostima povodom Dana pobjede, 9. maja, saopštio je portparol Kremlja, prenosi agencija RIA Novosti.

– Predsjednik će imati naporan radni dan – naglasio je Peskov. Parada pobjede će se tradicionalno održati na Crvenom trgu u Moskvi 9. maja.

Kompanije iz Evropske unije u narednih godinu dana očekuju znatno veći rast prodajnih cijena i ulaznih troškova, što povećava zabrinutost za inflaciju u Evropskoj centralnoj banci (ECB).

Prema najnovijem istraživanju SAFE o pristupu finansiranju, kompanije predviđaju rast prodajnih cijena od 3,5 odsto u narednih 12 mjeseci, u odnosu na 2,9 odsto u prethodnom ciklusu.

Istovremeno, očekivani rast ulaznih troškova porastao je na 5,8 odsto, sa ranijih 3,6 odsto. Ovo u ECB-u smatraju značajnim.

Iz ECB-a su napomenuli da su kompanije koje su učestvovale u anketi nakon 28. februara, kada je započeo sukob sa Iranom, iskazivale znatno veće cjenovne i troškovne pritiske, što sugeriše direktan uticaj geopolitičkih dešavanja na poslovna očekivanja.

“Inflaciona očekivanja za jednogodišnji period takođe su porasla – na tri odsto, sa prethodnih 2,6 odsto, dok su projekcije za tri i pet godina ostale stabilne”, naveli su iz Evropske centralne banke.

Istraživanje, sprovedeno između 19. februara i 1. aprila, dolazi neposredno prije nove odluke ECB-a o kamatnim stopama, koja se očekuje u četvrtak, 30. aprila, i smatra se važnim indikatorom mogućih posljedica sukoba na Bliskom istoku.

Rast cijena energenata

Rast cijena energenata već sada podstiče inflaciju i negativno utiče na ekonomsko raspoloženje u Evropi, iako su srednjoročni efekti još neizvjesni.

Ipak, ECB je već dala signale da bi ove sedmice mogla zadržati postojeće kamatne stope, ali ekonomisti i investitori sve više očekuju povećanje u junu. Ono što su kompanije iz evrozone još prijavile jeste rast kamatnih stopa na kredite, te druge troškove finansiranja, uz stabilnu tražnju za kreditima i blago smanjenu dostupnost.

Da li ćemo visoku inflaciju imati najmanje narednih godinu dana?

Ono što nas zanima je to kako će novi sukob u Iranu i poremećaji u lancima snabdijevanja naftom u cijelom svijetu uticati i na Bosnu i Hercegovinu u dugoročnom periodu, odnosno da li ćemo visoku inflaciju imati najmanje narednih godinu dana?

Znajući da su se u prethodnom periodu sve negativne stvari iz Evropske unije prelile i na BiH, ne možemo biti optimisti.

Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, kaže za “Nezavisne novine” da je šok ponude izazvan rastom cijena sirove nafte usljed prekinutih transportnih ruta izazvao inflatorni udar u svim zemljama EU.

“Usljed posljedičnog rasta cijena kao rezultata prilagođavanja na novonastalu situaciju došlo je do pritiska na rast zarada kako bi se ublažio erodirajući efekat inflacije na kupovnu moć. To je za sobom vodilo rastu troškova rada i poslodavce stavilo pred izbor da umanjuju sopstveni profit ili povećavaju cijene”, ističe Mlinarević.

Prema njegovim riječima, većina u kratkom roku može privremeno zbog cjenovne elastičnosti tražnje sporije povećavati cijene, dok u dugom roku ta strategija nije moguća.

“Iz tog razloga, ukoliko se problemi sa lancima snabdijevanja nastave, logično je očekivati da dođe do osjetnijeg rasta prodajnih cijena. U BiH kao rezultat uvezene inflacije i sličnih trendova na tržištu rada treba očekivati isti scenario”, zaključio je Mlinarević.