Connect with us

Zanimljivosti

Poznata Srpkinja pred porođaj otkrila da je zavedena kao muškarac: “STIGAO MI POZIV ZA VOJSKU”

Bivša rijaliti učesnica i fitnes instruktorka Ljuba Pantović otkrila je potresnu i neuobičajenu priču iz svog života – po dokumentima je do svoje 17. godine bila zavedena kao muškarac.

Ovu nevjerovatnu grešku otkrila je tek kada je sa ćerkom Aleksandrom Subotić otišla na porođaj.

“Kao što svi znamo, nikada ne proveravamo smatrajući da se sve to radi ispravno, svoja dokumenta, matične brojeve, većina ljudi uopšte ni ne zna šta znače svi oni silni brojevi u JMBG-u. Znaju da je početak samo datum i godina rođenja, a za ovo dalje ne znaju, pa tako nisam znala ni ja. Saznala sam na jedan, onako baš smešan i neuobičajen način. Kada sam bila trudna sa Aleksandrom, tada sam imala 17 godina išla sam naravno na preglede, mada moram da priznam većinom kod privatnih lekara, jer svi znaju da sam već tada pobegla od kuće. U to vreme baš i nisam išla po domovima zdravlja, ali išla sam na redovne ginekološke kontrole i kontrole trudnoće i naravno tamo su ljudi uzimali moju ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu šta je bilo potrebno, imala sam zdravstvenu knjižicu koja je bila overena i nikad mi niko nije ništa rekao”, započela je nesvakidašnju priču svojevremeno Ljuba i dodala:

– Kada sam otišla na zakazani porođaj u Višegradskoj, taj dan sam bila na prijavnici porodilišta da me prihvate kao pacijenta, dala sam sve svoje podatke, ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu i to se sve unosi u kompjuter i onog momenta kada je meni to uneto, tj. moji podaci u kompjuter, sestra za kompjuterom mi je rekla da se ona stvarno izvinjava, ali da ja nemam pokriveno zdravstveno osiguranje niti troškove za porođaj. Ja sam se u momentu zbunila, pomislila sam možda to nešto dodatno treba da se plati, ali reko ”Bože, zar to nije zdravstveno osiguranje, pa sve žene idu i porode se najnormalnije u bolnici”.

“Tada sam tražila objašnjenje na šta je žena rekla: ”Čekajte da pogledam, ali ovde stoji neki problem, Vi ne postojite ovde u evidenciji tako kao što vi kažete Ljuba Pantović sa tim Vašim podacima toga nema”. I onda je žena uzela detaljno da pregledava moje podatke i samo u jednom momentu počela da se smeje i rekla: ”Bože, pa ti imaš muški matični broj.” Na šta sam ja rekla: ”Čekaj, kakav muški matični broj, nisam muško.” Onda mi j objasnila, da 710 broj znači – sedam Beograd, a 10 muško, a da je 715 šifra za devojčice koje su rođene u Beogradu i onako uz jedan blag osmeh mi saopštila da se ja eto punih 17 godina vodim kao muškarac. Zbog svega toga meni je osnovna škola, sve vezano za taj period mog života, muzička škola, sve to i pasoš i dokumenta bilo na ime muške osobe zvane Ljuba Pantović”.

“Sve naravno zbog toga, zato što je moje pravo ime Ljuba i matičar je verovatno onako ofrlje bacio pogled, bebu nije ni video i zaokružio lepo da sam ja muškarac. I naravno ja bih mislila da se tu priča završila… Ali nije.. Posle porodilišta morala sam da idem da menjam svu dokumentaciju, kompletnu, pošto sam bila učenik srednje škole, znači i tu su se menjala dokumenta, prva godina na jedan broj, druga na drugi. Najsmešnije je bilo za moj osamnaesti rođendan, tj. kad sam napunila 18 godina na adresu mog tate, pošto sam se vodila da tu živim, stigao je poziv iz Vojnog odseka da se gospodin novopečeni Ljuba Pantović javi tamo na preglede i Vojni odsek radi regulisanja Vojne obaveze”, rekla je ona i dodala:

“Tako da je moj tata, koji je inače bio vrlo duhovit i voleo je da se šali, on je rekao da će on to da ide, naravno meni nije padalo na pamet da idem tamo da se objašnjavam. Moj tata je poneo pregršt mojih slika i sa takmičenja i rekao da ide sa ponosom da predstavi svog sinčinu u Vojni odsek i posle mi je pričao da je i tamo bilo smehotresa i da su oni svi tamo bili zapanjeni, koliko lepog i ženstvenog sina ima. Tako da sam ja čak i nedavno kada sam vadila novi pasoš, da li postoji neki trag o tome i naravno da u bazi podataka postoji moj takozvani pasivizirani matični broj koji sam ja nekada imala, ali se više nikada ne upotrebljava, ali mora da stoji u evidenciji da bi se znalo da sam to bila ja kada se spomenu ta bivša dokumenta”, zaključila je Ljuba.

Inače, iako je privatno prošla kroz mnoge izazove, njen odnos sa ćerkom Aleksandrom dugo je bio napet. Aleksandra je ranije izjavila da se neće pomiriti sa majkom zbog nekih njenih postupaka, uprkos tvrdnjama Ljube da je brižna baka.

“David i ja smo dobili tri puta veću ponudu za ulazak u „Zadrugu“ od one koju smo imali kada smo bili u „Parovima“. Oduševljeni samo i najverovatnije da ćemo biti deo „Zadruge“. Ako i moja majka Ljuba uđe u rijaliti, reč joj neću reći, jer joj nikada neću oprostiti zlo koje mi je učinila. Bila je u Srbiji tri puta ove godine, a nijednom nije došla da vidi moju ćerku Magdalenu, iako u medijima priča da je brižna baka. Mog dečka je zvala pedofilom i balerinom, a to su stvari preko kojih ne može da se pređe”, rekla je Aleksandra Subotić tada.

Related Topics:

Zanimljivosti

Mladić tražio slobodne dane zbog slomljenog srca, ŠEF ODMAH ODOBRIO!

Neobičan, ali iskren zahtjev za godišnji odmor jednog mladog radnika postao je viralan nakon što ga je njegov direktor podijelio na društvenim mrežama.

Radnik je kao razlog naveo nedavni prekid veze, a odgovor šefa oduševio je mnoge korisnike interneta.

Džasvir Sing, suvlasnik i izvršni direktor kompanije “Knot Dating“, podijelio je snimak ekrana na mreži „X“ i nazvao je „najiskrenijom do sada“.

Uz objavu je napisao: „Generacija Z ne koristi filtere“, aludirajući na iskrenost i direktnost mlađih generacija na poslu.

“Nedavno sam prošao kroz prekid veze i nisam se mogao fokusirati na posao. Danas radim od kuće, ali želio bih uzeti slobodne dane od 28. do 8. kako bih se kratko odmorio”, pisalo je u poruci.

Poruka, koja je bila jednostavna, ali iskrena, naišla je na brojne pozitivne reakcije.

Na pitanje da li je odobrio zahtjev, Sing je kratko odgovorio: “Dopust odobren, odmah”.

Objava je ubrzo postala viralna, a korisnici su pohvalili i iskrenost radnika i šefovo razumijevanje.

Mnogi su istakli da je riječ o pozitivnom primjeru normalizacije razgovora o emocionalnom stanju na radnom mjestu, prenosi CdM.

“Ovo je savršeno u redu. Još bolje, uopšte nemojte objašnjavati razlog zbog kojeg uzimate slobodno”, “Ima ljudi koji ni za brak ne uzmu toliko dopusta”, na što je Sing uzvratio: “Ali mislim da prekidi veza zahtijevaju više dopusta nego brak”.

Nastavi čitati

Zanimljivosti

U BIH NIKAD NIJE DOSADNO: Ramo Isak objavio još jedan spot, ovaj put kreator je AI tehnologija (VIDEO)

Na YouTube kanalu objavljena je nova pjesma posvećena Rami Isaku, federalnom ministru unutrašnjih poslova i lideru stranke Snaga naroda.

Riječ je o još jednom “muzičko-političkom projektu” koji se, ako je suditi po komentarima gledalaca, kreće između satire i naučne fantastike.

Pjesma glasi:

„Ramo, Ramo, svi za tebe sad,

nek se ori pjesma, nek se ori grad.

Ramo, Ramo, ti si naš junak,

s tobom Bosna nikad neće past“,

a sve to uz prateći spot generisan pomoću vještačke inteligencije.

U videu, Ramo Isak jaše konja, nosi zastavu Bosne i Hercegovine i mač, dok digitalno nebo gori iznad njega.

AI tehnologija ga prikazuje kao svojevrsnog viteza modernog doba – čovjeka koji brani državu i narod, makar algoritamski.

Taman kad posmislimo da smo sve vidjeli…Kad ono Ramo

Nastavi čitati

Zanimljivosti

KAKO JE “EGIPATSKA SELJANKA” POSTALA AMERIČKA BOGINJA SLOBODE: 139. rođendan Kipa slobode

Kip slobode otkriven je 28. oktobra 1886. godine u njujorškoj luci, kao dar Francuske Sjedinjenim Američkim Državama. Tokom postojanja postao je globalni simbol slobode – ali i izvor brojnih zanimljivih, pa i pomalo čudnih priča.

Kip slobode, jedan od najpoznatijih spomenika na planeti, svečano je otkriven 28. oktobra 1886. godine na ostrvu Bedlou (danas Ostrvo slobode), uz prisustvo tadašnjeg predsjednika SAD Grovera Klivlenda. Spomenik je bio poklon francuskog naroda Americi, kao simbol prijateljstva i zajedničkih ideala slobode i demokratije.

Autor kipa bio je francuski skulptor Frederik Ogist Bartoldi, dok je konstrukciju osmislio inženjer Gistav Ajfel, kasnije poznat po Ajfelovom tornju. Visok 46 metara (sa postoljem 93), kip prikazuje ženu odjevenu u togu, s bakljom u ruci – simbolom prosvjetljenja – i tablom na kojoj piše 4. juli 1776., datum američke Deklaracije nezavisnosti.

Kroz decenije, Kip slobode postao je prva slika “novog svijeta” za milione imigranata koji su u 19. i 20. vijeku pristizali u Ameriku. Danas je nacionalni spomenik, dio UNESCO-ve svjetske baštine i nezaobilazna turistička atrakcija koju godišnje posjeti više od četiri miliona ljudi.

Ali, iza njegovog dostojanstvenog izgleda kriju se i priče koje su mnogo neobičnije nego što biste očekivali. Bartoldi je prvobitno zamislio kip kao prikaz arapske seljanke koja u ruci nosi fenjer, simbol slobode i napretka, namijenjen ulazu u Suecki kanal. Kada egipatske vlasti nisu imale novca, ideju je preoblikovao i ponudio Americi – tako je “egipatska seljanka” postala američka boginja slobode.

Do 1916. godine posjetioci su mogli da se popnu sve do baklje, ali je tada eksplozija u obližnjem skladištu municije, poznata kao Black Tom incident, oštetila kip i zabranila pristup toj zoni. Oštećenja od eksplozije i danas su djelimično vidljiva na bakarnoj konstrukciji.

Kada je postavljen, kip je bio potpuno bronzan i sjajan, ali je tokom godina oksidacija stvorila karakterističnu zelenu patinu. Početkom 20. vijeka građani su tražili da se “očisti”, ali stručnjaci su dokazali da taj sloj zapravo štiti metal od propadanja – i zelena je postala zaštitni znak Kipa slobode.

Zbog metala od kojeg je napravljena statua, ljeti temperatura u glavi zna dostići i 45 stepeni. Penjanje do krune postalo je pravi test izdržljivosti, pa su suvenirnice jedno vrijeme prodavale majice s natpisom “Preživio/la sam Kip slobode”.

Najpoznatija “mala sestra” Kipa slobode stoji u Parizu, okrenuta prema zapadu – ka Njujorku. Manje replike postoje i u Japanu, Brazilu, Las Vegasu i još desetak zemalja, pa sloboda, čini se, ima mnogo adresa.

Krajem 19. vijeka čuvar svjetionika na Bedlou ostrvu, Vilijam Boro, živio je sam u kućici pored kipa i bio poznat kao “pustinjak slobode”. Umro je 1906, a legenda kaže da je želio da mu pepeo bude razasut oko njegove baze – kako bi vječno čuvao gospođu s bakljom.

Bez obzira na sve legende i bizarne epizode, Kip slobode i dalje stoji ponosno u njujorškoj luci, kao podsjetnik da sloboda, iako često podložna vremenu i ljudskim slabostima, nikada ne gubi svoj sjaj.

Nastavi čitati

Aktuelno