Connect with us

Region

RAZNI INTERESI I UTICAJI: U ‘kosovski lonac’ uključeni su brojni akteri

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ocijenio je u najnovijoj analizi da kako se približava kraj 2023.godine, tako rastu napetosti u odnosima između Beograda i Prištine uz osvrt na dešavanja u Banjskoj 24. septembra, za koja se ističe da je neozbiljno i neprofesionalno svaliti krivicu na jednog aktera.

“U ‘kosovski lonac’ uključeni su brojni akteri sa svojim interesima i uticajem, i bez temeljne nezavisne istrage neprofesionalno i neozbiljno je svaliti odgovornost samo na jednog aktera, Srbiju, odnosno njenog predsjednika Aleksandra Vučića, dok Srbija više od 20 godina ne vrši efektivnu vlast na Kosovu. Kosovo je jednačina sa mnogo elemenata i nepoznanica, domaćih i stranih. Ukoliko međunarodna zajednice, koja sve više postaje dio problema na Kosovu ne promijeni svoj odnos u rješavanju ovog otvorenog pitanja ne treba isključiti mogućnost spontanog otpora srpskog stanovništva”, navodi se u analizi.

Dodaje se i da izolovani incident u mjestu Banjska 24. septembra unio nemir među lokalno stanovništvo i povećalo napetosti, tim prije što je poslije tog incidenta vlada u Prištini insistirala na uvođenju međunarodnih sankcija za Srbiju, koju su optužili da stoji iza napada na kosovsku policiju, a vojna misija NATO/KFOR u više navrata odbacila mogućnost “preuzimanje policijskih dužnosti” od tzv. kosovske policije.

U analizi se pominje i Rezolucija o dešavanjima na KiM koju je nedavno usvojio Evropski parlament za koju se ističe da je važno što se u njoj pominje ne samo šta treba da uradi srpska strana, već i da Priština pokaže ozbiljnu posvećenost dijalogu, pregovorima, pitanjima na koja se odnosi dijalog poput osnivanja ZSO, smanjivanja tenzija, provođenja pune istrage o svim nasilnim incidentima uključujući i napade na Srbe, kao što je onaj na Badnje veče ove godine.

Ocjenjuje se i da posjeta tzv. Velike petorke šalje poruku da postoji jedinstvo EU i SAD u stavu da se neće odustati od Sporazuma o normalizaciji odnosa, kojeg su strane postigle 27. februara u Briselu i aneksa primjene koji je usaglašen 18. marta u Ohridu.

Rasprava u Savetu bezbjednosti UN-a 23.oktobra, povodom šestomjesečnog izvještaja o stanju na Kosovu pokazala je svu nemoć UN-a zbog gomile problema u svijetu. UN nije u stanju preventivno da detektuje probleme u svijetu i odredi prioritete od Afrike, Kavkaza, Bliskog istoka.

“Misija UNMIK na Kosovu služi za pripremanje izvještaja SBUN-a, rezolucija broj 1244 postoji samo formalno, a UN je nevažan faktor na Kosovu iako bi ključni problemi u svijetu, prema povelji UN-a, trebali da se rješavaju u okviru sistema UN”, navodi Ifimes.

Takođe, naglašava se da Priština nije spremna za sprovođenje popisa stanovništva u skladu sa standardima EUROSTAT-a u periodu od 1. novembra do 15. decembra ove godine, iako je popis važan za KiM kako bi se prikupili vjerodostojni podaci i na osnovu kojih bi mogao da se planira budući razvoj.

“Iako po metodologiji UN-a prilikom popisa stanovništva nije obavezno izjašnjavanje o etničkoj i vjerskoj pripadnosti, na području Kosova ali i regiona je to izjašnjavanje od najvećeg (nacionalnog) interesa”, navodi se u analizi.

Ocjenjuje se i da Bugarska, dok su u porastu napetosti između Srba i Albanaca, koristi postojeću situaciju da “pronađe” što veći broj Bugara na KiM i dodijeli im državljanstva.

“Na udaru se posebno nalaze Bošnjaci i Goranci, čiji će se broj znatno smanjiti zbog agresivnosti Bugarske, koja upravo dodjelom državljanstava i bugarskih dokumenta od njih stvara ‘novopečene Bugare”. Bugarizacija Kosova je intenzivirana upravo zbog popisa stanovništva, jer Bugarska želi kroz popis stanovništva da legalizuje prisutnost Bugara u strukturi kosovskog stanovništva i naredni korak je uvrštavanje u ustav bugarske zajednice kao što to već zahtijevaju od Sjeverne Makedonije. Cilj je da Bugari zvanično postanu jedna od tzv. nevećinskih zajednica na Kosovu”, ocjenjuje se u analizi.

Naglašava se da je Srbija je dolaskom Aleksandra Vučića na vlast i Srpske napredne stranke (SNS) ponovno postala epicentar dešavanja u regionu i motor evropskih integracija i dodaje da Srbija doživljava ekonomski preporod i ubrzano radi na članstvu u EU.

“Uspjela je na godišnjem nivou da održi visok nivo stranih investicija, koji se kreće oko pet milijardi evra godišnje, daleko više nego sve ostale zemlje regiona zajedno. Pokazalo se da je 21. vek za Srbiju postao vijek šansi i ostvarenja. Uvijek kada je Srbija kroz istoriju ubrzano krenula napred dešavalo se da se taj put pokušao usporiti ili čak zaustaviti. To se pokazalo u nedavnoj prošlosti ubistvom premijera Zorana Đinđića”, piše Ifimes, prenosi Tanjug.

Kako se navodi, Srbija se uspješno repozicionirala i rebrendirala u regionalnim i međunarodnim odnosima što je najvidljivije kroz vođenje dijaloga između zvaničnog Beograda i Prištine gdje je Vučić uspio da nametne paradigmu “ne mogu oni dobiti sve, a mi ništa”.

“Tako su SAD zauzele stav, koji traži potpunu implementaciju Briselskog i Vašingtonskog sporazuma, sa naglaskom na formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO). Vučić je dokazao, da je državnik, jer se upustio u rješavanje najtežeg državnog i nacionalnog pitanja (Kosovo) uprkos svim izazovima i opasnostima, koje sa tim dolaze. Svaka dodatna destabilizacija i pogoršanje bezbjednosne situacije na Kosovu najviše košta Srbe, jer im prijeti fizički nestanak. Potrebno je postići opšti društveni i politički konsenzus i vlasti i opozicije kada se radi o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju, pri tome je važan i stav Srpske pravoslavne crkve”, navodi se u analizi.

Srpska opozicija ne razumije svoje istorijske uloge, jer umjesto da je opozicija Vučiću, ona je sve više opozicija državi Srbiji, navodi Ifimes i dodaje da je najveću štetu Srbiji naneo je “dvojac Boris Tadić – Vuk Jeremić”, koji su pokrenuli, ničim izazvani, pitanje legaliteta kosovske nezavisnosti pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu, kada je Sud pravde presudio da je proglašenje nezavisnosti KiM “u skladu sa međunarodnim pravom”.

Analitičari smatraju, da je pogrešan pristup opozicije, koja svoje političko djelovanje gradi na izrazitom antagonizmu prema Vučiću, a ne na osnovu kvalitetnog političkog programa.

“Okupljanje opozicije je pogrešno, umjesto da se okupe oko najstarije političke stranke – Demokratske stranke (DS), oni se okupljaju oko pojedinaca koji su razbili Demokratsku stranku. Oni koji su uspjeli da razore najveću stranku ne mogu da grade budućnost Srbije i to građani sve više uviđaju”, navodi se u analizi.

Smatra se i da je Srbija na istorijskom maksimumu svog ekonomskog i društvenog razvoja i da se taj trend ne smije zaustaviti i/ili ugroziti, odnosno da EU ne sme da izgubi Srbiju i mora da vodi korektniju politiku prema Srbiji bez stalnih uslovljavanja.

“Jer poigravanje sa Srbijom može dovesti do ponavljanja istorije od prije 30-tak godina na ovim prostorima”, navodi se u analizi Ifimesa.

Related Topics:

Region

BRNABIĆ: Predložićemo amandman o preuzimanju NIS-a, NEĆE BITI NESTAŠICE STRUJE

Ana Brnabić, predsjednik Skupštine Srbije poručila je da će u srpskom parlamentu danas, 26.novembra, biti predložen amandman na Zakon o budžetu koji će predvidjeti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme Naftnu industriju Srbije (NIS), te da građani Srbije neće biti suočeni sa nestašicom struje, grijanja ili benzina.

Međutim, ona je naglasila da lično ne bi podržala nacionalizaciju NIS-a, ali da ništa ne smije da dovede do toga da budu ugroženi životni standard građana i privreda.

“Nakon razgovora predsednika Srbije sa različitim stranama u vezi sa položajem ove kompanije biće predložen i amandman koji će predvideti okolnosti u kojima bi Srbija morala da preuzme NIS. Ne bih podržala nacionalizaciju NIS-a upravo zato što sam ekonomski liberal. Ja mislim da nacionalizacija nije pravi način zato što otvara Pandorinu kutiju. Jednom nacionalizacija, svaki sledeći put vam je lakše da kažete, pa, postoji više interesa da vam kažem dajte da ja nacionalizam. Ja mislim da će se za nekoliko godina to svakako poštovati”, kazala je Brnabićeva, te dodala: “Srbija je pružila Rusiji mogućnost da prva učestvuje u razgovorima o eventualnim promjenama u vlasničkoj strukturi, kao manjinski partner. Ništa ne sme da dovede do toga, kao što je rekao i predsednik Vučić, da se ugrozi životni standard, kvalitet života naših građana i naše privrede. Tako da se ja nadam da će i partneri iz Ruske federacije imati to u vidu. Da li su do sada imali? Pa, kako da vam kažem – ne. Mi moramo da zaštitimo naše građane i naše nacionalne interese”, rekla je Brnabić u emisiji “Plenum” Euronewsa Srbija.

Neće biti nestašice struje, grijanja ili benzina
Kazala je da građani Srbije ne treba da brinu, jer neće biti nestašice struje, grejanja ili nestanka benzina na ulicama.

“Na kraju krajeva, danas je 47. dan da mi nismo dobili u Srbiji, da nismo uvezli ni jedan jedini litar ili kap nafte preko Janafa, jadranskog naftovoda. I dalje je sve stabilno, i dalje sve radi. Mi čak nemamo ni psihološku paniku, nemate ono što ste, na primer, imali u Francuskoj, kada ste imali gužve na pumpama, da ljudi u mnogo manjem problemu je tada bila Francuska, pa ste imali gužve na pumpama. Mi to nemamo”, kaže Brnabićeva.

Vučić: Rafinerija pred gašenjem
Ipak, riječi Brnabićeve da je sve stabilno i da nema panike, su praktično u suprotnosti sa onim što je dan ranije, 25. novembra rekao predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

On u vanrednom obraćanju javnosti kazao da Rafinerija NIS-a još nije ugašena, ali da je prešla na niži režim rada odnosno tihi hod i dodao da ima još četiri dana do potpunog zaustavljanja rada ako ne dobije licencu od američkog OFAC-a.

Podsjetimo, NIS se 47 dana nalazi pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva u ovoj kompaniji.

Nastavi čitati

Region

TUŽAN EPILOG POTRAGE: Nađena tijela nestale Ane (20) i njenog prijatelja

Dva tijela pronađena su danas u u Ovčarsko-kablarskoj klisuri

Vozilo je rano jutros nađeno pored puta, zaglavljeno u betonskom propustu pored magistrale Čačak – Požega u automobilu koji je sletio sa puta.

Kako je za srpske medije nezvanično potvrđeno iz porodice, u pitanju su tijela nestale Ane Radović (20) i njenog prijatelja koji je bio sa njom u vozilu i koji je vozio audi.

Ana Radović nestala je 23.novembra kada je sa Zlatibora krenula u Beograd na fakultet. Posljednji put, sa njom se čuo brat, a poziv se dogodio u 18.45 sati. Nakon poziva, Ana je, prema riječima oca, bila dostupna još 14 sati, a potom se telefon ugasio i porodica od tada više nije imala nijedan trag o tome gdje se djevojka nalazi.

Nestanak je prijavila majka, a otac je smatrao “da je verovatnoća da je doživela saobraćajnu nesreću mala”.

Nastavi čitati

Region

VUČIĆ: Predložio sam vladi da damo još 50 dana da se nađe kupac za NIS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je njegov predlog Vladi Srbije juče bio da se da još 50 dana da se pronađe novi investitor, odnosno kupac za NIS i da se ne ide odmah na nacionalizaciju što je vlada i prihvatila.

“To je bio moj predlog i moja odluka. Tražio sam da se cela vlada izjasni i oni su to podržali, a ne nacionalizacija odmah. Ali posle 50 dana, ukoliko ne dođe do stvaranja kupoprodajnog ugovora, mi nemamo izbora i ni tada nećemo da nacionalizujemo odmah, već imamo da uvedemo svoju upravu i onda ćemo da ponudimo najvišu moguću cenu i da platimo najvišu moguću cenu ruskim prijateljima”, rekao je on.

Dodao je da Srbija želi svaki uspeh ruskoj strani u nalaženju kupca.

“Svaki uspeh im želimo. Ne mešamo im se u izbor. Voleli bismo da su nama prvo ponudili, shvatili smo da je izbor neko drugi. Nema problema sa tim, poštujemo, to je pravo vlasnika da upravlja svojim kapitalom i svojom imovinom. Posle toga mi nećemo više imati nikakvu mogućnost, ni za šta nestaće nam zemlja bukvalno. Mi posle toga moramo, ukoliko verujemo da će se to dogoditi, i mi smo spremni da trpimo sve posledice narednih 50 dana. Spremni smo da trpimo da nam rafinerija ne radi, da nam ništa ne radi, jer ćemo se mi snaći i obezbedićemo dovoljno snabdevanje tržišta. Ali će to imati ogromne posledice po našu zemlju. Spremni smo to da uradimo, jer nećemo da nacionalizujemo ni danas, ni sutra, ni prekosutra”, naglasio je on.

Naveo je da su šanse da nam Amerikanci daju operativnu licencu 40 odsto, a 60 odsto da ne daju i da su veće šanse da nam ne daju licencu u narednih 36 sati.

Vučić je još jednom pozvao OFAK i SAD da nam daju operativnu licencu navodeći i da su Amerikanci tražili njegovu reč usmenu i pisanu.

“Ja znam da oni znaju da kada dam reč da ta reč ima veće značanje nego nečijih hiljadu potpisa, a istovremeno sam vam i napisao u pismu. Ma kako ga ko tumačio sasvim je jasno da će Srbija, da je Srbija dobro razumela, makar se ne slagala sa nečijom porukom, da to mora da poštuje.

Ali mi moramo da damo određeni period našim prijateljima i iz Emirata, i Mađarske i nekih drugih zemalja koje razgovaraju sa, vidim da imaju iz drugih zemalja ljudi koji su zainteresovani, mi znamo samo deo onoga sa kim verovatno ruska strana pregovara. Moja ideja i ja sam to napisao u tom pismu da damo određeno vreme, da ćemo mi u svakom slučaju poštovati ono što su Amerikanci tražili, da moramo da damo određeno vreme ruskoj strani”, rekao je on.

Vučić je rekao da ćemo nastaviti da radimo i da se borimo i ukazao da ako nam ne daju operativnu licencu ljudi ne treba da paniče.

“Obezbedićemo dovoljno goriva, ali ćemo mi u državi imati brojne probleme i davaćemo vam dnevna uputstva u narednih 45-50 dana šta je to što ćemo da preduzimamo. Da ne biste prebacivali odgovornost na vladu bilo koga, ovo je bilo na moj predlog. Ja sam odgovoran za to što nismo prihvatili da ih nacionalizujemo ni pre mesec dana, ni danas, ni sutra, nego što dajemo razvumne i spreman sam da snosim svaku vrstu politicke odgvornosti”, rekao je Vučić.

On je podsetio i da su 9. oktobra uvedene operativne sankcije, a dve nedelje posle toga smo i formalno obavešteni da se traži promena strukture vlasništva.

“Amerikanci kažu, pa vi to znate od ranije, pa naravno da znamo, ja o tome govorim još od januara, februara, meseca, ali nismo mi vlasnici. Ja kažem Amerikancima, ljudi, šta hoćete da uradimo? Šta tražite od nas, šta očekujete? Nismo mi vlasnici. Kako mislite da mi u februaru prodamo nešto, a nismo vlasnici toga? Šta hoćete da uradimo? A druga strana istovremeno želi da ostane ovde i želi da prolongira te sankcije i tako je to išlo sedam, osam, devet meseci. Baš ništa nismo mogli da uradimo”, rekao je on.

Dodao je da “pametnjakovići lupetaju svakoga dana po televizijama, da je trebalo tada da pošaljemo ljude u Ameriku i u Rusiju da razgovaramo”.

“Pa šta mislite kako smo odlagali sve ovo, na lepu reč, na te prepametne što gostuju po televizijama?”, zapitao je on.

Nastavi čitati

Aktuelno