Connect with us

Politika

RJEŠAVA LI SE DODIK „PRIKOLICA“: Kome odgovara cenzus od 5 odsto

Demokratski narodni savez (DNS) Nenada Nešića, Narodna partija Srpske (NPS) Darka Banjca, Socijalistička partija Srpske (SPS) Gorana Selaka i Lista „Za pravdu i red“ Nebojše Vukanovića, danas ne bi imali svoje poslanike u Narodnoj skupštini Republike Srpske da je cenzus za ulazak u parlament iznosio pet odsto.

Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH danas, takođe, DEMOS Nedeljka Čubrilovića ne bi imao nijednog poslanika, kao ni Ujedinjena Srpska Nenada Stevandića da je dogovor o podizanju cenzusa između SNSD, HDZ i „Trojke“ postignut prije održavanja prošlih opštih izbora, umjesto prije nekoliko dana.

Isto tako, „milimetar“ iznad cenzusa u NS RS našla bi se Ujedinjena Srpska (5,11 odsto), DEMOS (5,46), kao i Socijalistička partija Petra Đokića (5,92 odsto).

Naime, na nedavnom sastanku lidera vladajuće koalicije na nivou BiH, koji je održan na imanju aktuelnog predsjednika Srpske u Bakincima kod Laktaša, jedan od najintrigantnijih detalja dogovora oko izmjena Izbornog zakona BiH bio je onaj o podizanju cenzusa sa dosadašnjih tri na pet odsto, kad su u pitanju opšti izbori, odnosno na četiri odsto, kad je riječ o lokalnim izborima.

Varljivi cenzus

– Očigledno je da bi Dodik ostao bez koalicionih partnera ako bi cenzus bio pet odsto i ako bi bili fer izbori. Znamo da su Goran Selak, Nenad Nešić i razjedinitelji Nenada Stevandića bili na tom varljivom cenzusu i da su dobili mandate u nekim ranim jutarnjim časovima. Jasno je da kada bi bilo fer izbora, najmanje 50 odsto stranaka koje su sada parlamentarne ne bi ušle u Narodnu skupštinu Republike Srpske – kaže za Srpskainfo lider Liste „Za pravdu i red“, Nebojša Vukanović.

nebojša vukanović poslanik liste za pravdu i red u narodnoj skupštini rs
FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER

Ističe da je Lista „Za pravdu i red“, uprkos svim „krađama i zloupotrebama koje su se dešavale na prošlim opštim izborima“, dobila podršku pet odsto birača.

– Mi smo u stalnom rastu i nemamo strah da ne bi prešli cenzus. Nama bi to odgovaralo, ali mislim da prije toga treba riješiti brojna druga pitanja poput političke trgovine i korupcije, zloupotrebe javnih resursa, funkcionerske kampanje, skenera, brojanja glasova, predstavljanja na javnom RTV servisu… Ključno je pitanje da se utvrdi kakva je stvarna volja građana, da se onemogući dopisivanje glasova i prekrajanje izborne volje. Takođe, potrebno je obezbijediti fer uslove i da se prestane sa zloupotrebom javnih resursa i partijskim zapošljavanjem bez konkursa. Kad bi se zaustavile sve ove zloupotrebe, pitanje je da li bi Milorad Dodik i njegova partija prešli cenzus, jer znamo kako funkcioniše ovaj sistem i da većina glasova koje uzme vladajuća koalicija jesu korupcionaški glasovi, koji se kupuju sistemom kapilarne korupcije i sigurnih glasova preko zapošljavanja – kaže Vukanović.

Cenzus od pet odsto bi, prema njegovim riječima, bio dobar i zbog toga što bi „ukrupnio“ političku scenu.

– Moguće je i da bi donekle smanjio političku korupciju, ali šta će nam i takav cenzus ako imamo ovakvu vrstu sistema u kome se ljudi kupuju kao na pijaci i ako je u prošlom sazivu Narodne skupštine više od trećine poslanika promijenilo dres? Nezamislivo je da sam prije dobio poziv da gostujem na televiziji Teheran nego na televiziji Republike Srpske, kao lider parlamentarne stranke u Narodnoj skupštini. Ako imate javni RTV servis koji vodi najprljaviju moguću kampanju protiv političkih protivnika režima, kako se može govoriti o bilo kakvim fer izborima – pita Vukanović.

Pročišćavanje scene

Lider SPS, Goran Selak, čija bi partija takođe ostala ispod cenzusa da je umjesto tri iznosio pet odsto, isto tako tvrdi da nema ništa protiv „pročišćavanja političke scene“ u Republici Srpskoj i BiH.

Goran Selak SPS
FOTO: SPS

– Možda je zaista previše političkih partija, a kod nas ih u parlamentu ima 11. Prema informacijama s kojima raspolažemo, a tiču se nedavnog sastanka lidera vladajuće koalicije na nivou BiH, dobro je da su dogovorene zatvorene liste, dobro je da su partije vlasnici mandata, dobro je da se razmišlja o podizanju cenzusa na lokalnom, republičkom i zajedničkom nivou vlasti – kaže Selak za Srpskainfo.

Međutim, on ističe da su to stvari o kojima „treba razgovarati sa svima na političkoj sceni, kako u Republici Srpskoj, tako i u BiH“.

– Vidimo da je Srbija bila na pet odsto cenzusa, a sada ga je spustila na tri odsto. Crna Gora je takođe zadržala tri odsto. Važno je da li se cenzus odnosi samo na lokalnu zajednicu ili na izbornu jedinicu, kao što je postavljen cenzus u izbornim jedinicima u Hrvatskoj. To je sve stvar dogovora i samog zakona. Što se tiče unapređenja izbornog procesa u pogledu skeniranja, to ćemo svakako podržati – poručuje Selak.

Politički analitičar Tanja Topić smatra da je ideja o podizanju cenzusa sa tri na pet odsto, prije svega, došla od lidera vladajuće političke partije u Republici Srpskoj

– Mislim da je to prijedlog koji dolazi iz Banjaluke, odnosno Laktaša i da je on vrlo zanimljiv. Ne bih rekla da je osnovna ideja tog prijedloga bila da se smanji haos na političkoj sceni, postojanje bezbroj političkih subjekata i partija koje se samo na izborima pojave kao bljesak munje kako bi ostvarili određene dilove, kalkulacije, prodaju mjesta u biračkim odborima i tome slično. Ono što se, zapravo, vrlo jasno vidi jeste to da bi podizanje cenzusa značilo čišćenje metlom dojučerašnjih i sadašnjih koalicionih partnera SNSD, jer znamo da mnogi od njih ne bi prešli novi izborni prag. To bi, takođe, išlo u prilog velikim i jakim etnonacionalnim partijama koje bi onda potpuno zagospodarile političkom scenom, a bio bi izuzet ucjenjivački kapacitet malih političkih partija koje su do sada vrlo vješto učestvovale u raspodjeli političkog kolača – ocjenjuje Topićeva.

Related Topics:

Politika

MILIONSKE OBAVEZE NAKON ODLUKE BEOGRADA! Novi finansijski udar na Srpsku

Na posebnoj sjednici Vlade Republike Srpske razmotreno je aktuelno stanje u RiTE „Ugljevik“, te dva velika međunarodna sudska postupka – jedan okončan pred arbitražom u Beogradu, a drugi koji se vodi u Vašingtonu.

U oba slučaja tužilac je Elektro gospodarstvo Slovenije, koje je pokrenulo procese zbog neispunjavanja obaveza iz međudržavnog sporazuma potpisanog još u vrijeme bivše Jugoslavije.

Beogradska arbitraža procijenila je vrijednost spora na 770 miliona evra, dok u Vašingtonu teče postupak vrijedan 629 miliona evra, piše Buka.

Milionske obaveze nakon beogradske odluke

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić podsjetio je da je „spor u Beogradu okončan donošenjem arbitražnih odluka“, te da je time stvorena velika finansijska obaveza. Riječ je o ukupno 67 miliona evra glavnice, dodatnih 65.234.849 evra na ime štete zbog neisporučene električne energije, te još 67 miliona evra zatezne kamate.

Đokić je izrazio očekivanje da će eventualni novi sporazum sa Slovenijom staviti RiTE „Ugljevik“ u povoljniju poziciju i zaustaviti višemilionsku arbitražu koja se vodi u Vašingtonu.

– Vlada je danas izrazila potpunu spremnost da, ukoliko RiTE ‘Ugljevik’ i ERS ne budu u stanju da izvršavaju svoje obaveze iz eventualno zaključenog sporazuma, preuzme dio finansijske obaveze i izmiriti dug prema slovenačkoj strani – naveo je ministar.

Petrović: Trećina energije Sloveniji, cijena nepovoljna

Generalni direktor ERS-a Luka Petrović rekao je da će se arbitražni procesi „očistiti“, ali da ostaje obaveza isporuke trećine proizvedene energije Sloveniji. Dodao je da je trenutna cijena te obaveze nepovoljnija od cijene po kojoj ERS otkupljuje energiju u Republici Srpskoj.

-Cijena isporuke Sloveniji je 56 evra po megavat času, dok ERS plaća 65 evra – rekao je Petrović, uz poruku da će ugovor morati biti izmijenjen:

“Moramo povećati tu cijenu sa 65 evra na veću, kako bi RiTE ‘Ugljevik’ mogao besprijekorno da funkcioniše. Tamo ima mnogo akumuliranih, višegodišnjih problema koje nije jednostavno riješiti u tri mjeseca.“

Uglja nema, koncesija tek stiže

RiTE „Ugljevik“ trenutno nema dovoljne zalihe uglja, a resorni ministar pojašnjava da eksploatacija u koncesionom polju Istok II, koje je ranije pripadalo firmi „Komsar Enerdži“, nije započela zbog „neizvršene organizacije u proizvodnji i formalnih procedura“.

„Sada smo u fazi potpisivanja ugovora o dodjeli tog koncesionog polja RiTE ‘Ugljevik’, a GAS RES vodi aktivnosti prema nama. Skupština preduzeća mora održati sjednicu i izraziti inicijativu za preuzimanje polja“, rekao je Đokić.

Prema njegovim riječima, problemi sa zalihama postoje i na drugom kopu:

„U Ugljeviku Istok I nema količina predviđenih projektima – slojevi uglja su izlomljeni i nisu u skladu sa projektovanom dokumentacijom. Za iskopavanje je potreban veći stepen mehanizacije.“

Krediti, kašnjenja i staro naslijeđe

Podsjećamo, Vlada Republike Srpske prethodno je odobrila da se RiTE Ugljevik zaduži 20 miliona KM na pet godina za refinansiranje dugova. Uprkos tome što je već plaćeno 180 miliona KM kompaniji „Komsar Enerdži“ Rašida Serdarova, eksploatacija na polju „Ugljevik–Istok II“ još nije počela, iako je početkom novembra tvrdjeno da radovi mogu odmah krenuti.

Nastavi čitati

Politika

DUGOVIMA POKRIVAJU DUGOVE! Vlada Srpske se zadužila za novih 58,8 miliona maraka

– Republika Srpska zadužila se danas posredstvom Banjalučke berze za 58,8 miliona maraka, odnosno za 18,8 miliona ili 46,9 odsto više nego što je to prvobitno planirano. Naime, 81. emisijom obveznica je bilo u planu da se proda 40.000 obveznica u vrijednosti od po 1.000 KM.

Međutim, Vlada je iskoristila zainteresovanost investitora i prihvatila sve ponude te se zadužila daleko iznad plana.

Zakon joj je omogućio da se zadužuje do 50 odsto iznad plana, što je više puta u toku ove godine iskorišteno.

Na kraju je prodato 58.762 obveznica uz kamatnu stopu od 5,5 odsto.

U naredne četiri godine Vlada će plaćati kamatu dok glavnica dolazi na naplatu 2030. godine.

(Capital)

Nastavi čitati

Politika

BORENOVIĆ “FIJASKO VLASTI NA EVROPSKOM PUTU!” Nova SNSD blokada zaustavila rad SAVJETA MINISTARA BiH

Današnja blokada rada Savjeta ministara BiH, koju je ponovo izazvao SNSD, predstavlja još jedan ozbiljan udarac na evropski put Bosne i Hercegovine i potvrdu da aktuelna izvršna vlast nema kapacitet da zemlju vodi naprijed. Prema ocjenama opozicije, jasno je da je čitav proces integracija zaustavljen političkim igrama vladajućih stranaka.

Poslanik PDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, Branislav Borenović, oštro je reagovao, naglasivši da je stanje alarmantno i da građani više ne mogu trpjeti posljedice ovakvog ponašanja vlasti.

„Današnji fijasko vladajuće koalicije na evropskom putu BiH kroz novu SNSD blokadu rada Savjeta ministara BiH je još jedan pokazatelj da izvršna vlast u BiH nema evropski kapacitet.
Jasno deklarisano i sto puta potvrđeno antievropsko lice SNSD-a, ali i veoma čudno, nelogično ponašanje HDZ-a tokom cijele godine, dodatno isključuje Savjet ministara BiH iz procesa zakonskog i kadrovskog ispunjavanja evropskih uslova. Zato nema napretka, zastoj je evidentan, gubimo sredstva iz Plana rasta, reforme su na klimavim nogama, korupcija uzima danak, trpe ljudi u cijeloj Bosni i Hercegovini, a posebno u Republici Srpskoj, gdje su, zbog neodgovorne SNSD vlasti, milijarde maraka blokiranih infrastrukturnih projekata iz EU fondova.“

Borenović dodaje da se u ovom trenutku postavlja pitanje da li će uopšte biti dovoljno političke volje da se situacija popravi u zakonodavnoj vlasti.

„Vidjećemo da li će biti dovoljno političke mudrosti, spremnosti i odgovornosti da Parlamentarna skupština BiH, posebno Predstavnički dom, ponovo spašavaju evropsku perspektivu ove zemlje kroz usvajanje dva evropska zakona i imenovanje glavnog pregovarača, što i jeste definisana parlamentarna uloga.“

Istovremeno, on ističe apsurd da Savjet ministara, uprkos blokadama i neispunjavanju ključnih evropskih obaveza, nastavlja da funkcioniše u komforu najvećeg budžeta do sada.

„Ali zato ‘krnji’ Savjet ministara BiH zna ‘uživati’ u svojim privilegijama i trošenju rekordnog budžeta od 1,5 milijardi KM.“

Prema riječima opozicije, BiH ulazi u novu fazu neizvjesnosti, dok ključne reforme stoje, a evropski put sve više zavisi od parlamenta, a sve manje od izvršne vlasti koja bi trebalo da ga nosi.

Nastavi čitati

Aktuelno