Generalni sekretar NATO-a Mark Rute govorio je o aktuelnoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, ulozi međunarodne zajednice i bezbjednosnim izazovima s kojima se BiH suočava.

Rute je istakao da NATO i cijela međunarodna zajednica u potpunosti podržavaju Dejtonski mirovni sporazum i instituciju visokog predstavnika, naglašavajući da su to ključni temelji stabilnosti Bosne i Hercegovine.

„Za NATO, kao i za cijelu međunarodnu zajednicu, Dejtonski mirovni sporazum je neupitan. Visokog predstavnika u potpunosti podržavamo i smatramo ga važnim dijelom postdejtonske strukture BiH“, rekao je Rute.

Osvrnuo se i na kritike koje pojedini politički lideri u BiH upućuju na račun visokog predstavnika Kristijana Šmita, posebno nakon najnovijih političkih dešavanja.

„Ako imate prigovore na visokog predstavnika, ako imate primjedbe na Dejton, onda preuzmite stvari u svoje ruke. Počnite da upravljate zemljom, bavite se ključnim pitanjima i ne prebacujte odgovornost na nekog drugog“, poručio je Rute.

Jedna od glavnih tema razgovora bila je politička kriza u Bosni i Hercegovini, uključujući pravosudni proces protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Rute je naglasio da NATO pažljivo prati razvoj situacije, ali da je ključna odgovornost na institucijama Bosne i Hercegovine.

„Naravno da znamo da postoje različita mišljenja o visokim predstavniku, o Dodikovom sudskom procesu i o budućnosti zemlje. Ali osnovni principi su jasni – poštovanje sudskih odluka je temelj svake funkcionalne države“, rekao je Rute.

Na optužbu da dijaloga s Dodikom nema godinama i pitanje „da li bi on u ovom trenutku razgovarao s Dodikom“, Rute je odgovorio: „Ne, ne, ne. Ja ne. Ali, jednostavno rečeno, ne možete se žaliti na činjenicu da NATO da ili ne, EUFOR da ili ne“.

Govoreći o mogućem scenariju u kojem bi NATO intervenisao u slučaju eskalacije krize, generalni sekretar je bio jasan:

„NATO neće dozvoliti stvaranje bezbjednosnog vakuuma. Naša misija ovdje je da doprinesemo stabilnosti Bosne i Hercegovine, da pomognemo u jačanju vaših oružanih snaga i bezbjednosnih institucija. Ali, odgovornost je prije svega na domaćim liderima da osiguraju mir i stabilnost.“

Rute je odbio da spekuliše o potencijalnim mjerama NATO-a u slučaju da se Dodik ne povinuje sudskim presudama.

„Ne želim ulaziti u hipoteze i nagađanja. Trenutno postoji pravosudni proces, postoji mogućnost žalbi na presude, i to je nešto što se treba odvijati kroz institucije BiH. Moja poruka je jednostavna – poštujte sudske odluke i vladavinu prava“, istakao je Rute.

Jedno od ključnih pitanja koje brine građane Bosne i Hercegovine jeste da li postoji realna prijetnja novog sukoba u zemlji.

„Ne, ne vjerujem da se BiH vraća u rat. Niko s kim sam danas razgovarao, iz bilo koje političke opcije ili etničke grupe, ne želi sukobe. Naprotiv, svi žele mir i stabilnost“, rekao je Rute, naglašavajući da postoji snažna međunarodna podrška očuvanju teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.

Podsjetio je i na nedavne izjave američkog Stejt departmenta, Evropske unije i Ujedinjenih nacija, koje su jasno stavile do znanja da će međunarodna zajednica ostati angažovana u BiH kako bi se spriječile bilo kakve destabilizacije.

„Međunarodna zajednica je jednostruka po ovom pitanju. NATO, EU, UN i Sjedinjene Američke Države dijele isti stav – podrška stabilnosti Bosne i Hercegovine je prioritet“, poručio je Rute.

Jedna od tema razgovora bila je i finansiranje odbrambenih snaga Bosne i Hercegovine. Rute je naglasio da BiH izdaje svega 0,8 posto BDP-a za odbranu, što je, kako je rekao, „izuzetno nizak nivo, čak i u poređenju s Luksemburgom“.

„Moj apel građanima BiH je da pozovu svoje političare i kažu im da je potrebno ulagati više u bezbjednost i odbranu zemlje“, rekao je Rute.

Naglasio je da NATO nije prisutan u BiH samo zbog trenutnih političkih tenzija, već i kako bi pomogao u izgradnji modernih i efikasnih oružanih snaga koje mogu osigurati stabilnost na duži rok.