Connect with us

Društvo

Saša Janković: Voli li BiH više sebe nego što ne voli Dodika

Saša Janković, stručnjak za ljudska prava i savjetnik za bezbjednost, objavio je kolumnu u listu “Vreme” u kojoj se osvrće na trenutnu situaciju u BiH.

Kolumnu prenosimo u cjelosti i bez izmjena radi autentičnosti.

“Sa politikom Milorada Dodika duboko se ne slažem. Prije manje od godinu dana javno sam ga pozvao da podnese ostavku, jer smatram da svađa Republiku Srpsku i Srbe sa Zapadom i tako pravi štetu nacionalnim interesima.

Pre nekoliko godina, gostujući kod Senada Hadžifeizovića, govorio sam o nestalnosti i štetnosti njegovih stavova, a i dalje stojim iza svake reči. On je o meni, dok sam se 2017. i 2018. godine, bavio politikom, javno baš ružno govorio.

Verujem i da je pred predsedničke izbore 2017. godine uticao da se mnogo ljudi upiše na birački spisak u Srbiji iako u njoj ne žive i da se i tako lažira izborni rezultat Aleksandra Vučića. Ja to nikada ne bih radio ni za sebe, ni za drugog. Drugim rečima, jako se i po mnogo čemu razlikujemo.

Iako različiti, Dodik, ja i svi mi živimo u istom svetu. Bezbednost tog sveta, a otkad postoji oružje globalnog uništenja i njegov opstanak, održavaju se na kakvom-takvom međunarodnom poretku. Taj poredak svakodnevno podrivaju dvostruki aršini, licemerje, nezasita žeđ za moći kod onih koji su već nezamislivo moćni i bogati a žele još i doveli su svet na ivicu ponora. A onda, kao da zlo nije dovoljno, međunarodni poredak krnji se i greškama počinjenim u dobroj nameri. Zla je uvek bilo i biće. Zlo dobro ne sluša. Ali greške se možda mogu sprečiti, zato ovo pišem.

ZAKON UKORIČЕN DODIKOVOM SLIKOM

Podsetiću, Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, godinama je, a posebno u poslednjem periodu, oponirao zakonima i institucijama BiH i visokom predstavniku međunarodne zajednice za BiH Kristijanu Šmitu, čak mu pretio zabranom ulaska u Srpsku. Šmit je onda svojom odlukom u Krivični zakon BiH uneo odredbu da je nepoštovanje njegovih odluka krivično delo za koje počinilac ide u zatvor – lišava se prava na slobodu, ali i prava da obavlja javnu funkciju.

Odluka tj. novi član Zakona kao da je bio ukoričen Dodikovom slikom. I posle toga Dodik je nastavio po svom, a Tužilaštvo BiH je pokrenulo krivični postupak tereteći ga za novouspostavljeno krivično delo. I, valjda, direktora “Službenog glasnika” Republike Srpske što je u tom glasilu objavio neku njegovu odluku koja negira Šmitove odluke.

Smatram da je velika greška, opasna po BiH ali i štetna za regionalnu i globalnu političku zajednicu, pokušaj da se politika koju vodi Dodik uguši zatvorom i zabranom obav- ljanja političkih funkcija, pogotovo onako kako je to za ovu konkretnu priliku i lik propisala Kancelarija visokog predstavnika.

To je velika i opasna greška po BiH jer su najveći izgledi da cilj – zaštita njenog integriteta i suvereniteta – neće biti postignut, već obrnuto ojačaće se i podstaći procesi koji se upravo žele sprečiti. Uveren sam da će krivičnim progonom i proterivanjem Dodika iz institucija biti brzo potrošena svaka korist koja se, i to samo možda, privremeno postigne za državno jedinstvo i suverenost BiH. A na šine će biti stavljeni da ubrzavaju i rastu vaninstitucionalni procesi sa ogromnim dezintegrativnim, pa i konfliktnim potencijalom.

Jer, separatizam Srba ili bar dela Srba u BiH ne može se izjednačavati sa Miletom Dodikom. On ima svoje uzroke u realnim i nerešenim unutrašnjim etničkim i društvenopolitičkim, regionalnim i geokonfliktima koje Dodik iskorišćava, pa možda i podstiče za svoje (a smatram i ne samo svoje) političke ciljeve, ali oni svejedno postoje i bez njega. Njegovim uklanjanjem iz institucija i političkog života BiH oni neće nestati sve i da takva intervencija uspe, a sumnjam da na duže staze hoće. U stvari, sva je prilika da će problemi koje bi Šmit da reši time dobiti novo gorivo i da će isterivanjem Dodika iz institucija njihov duh biti pušten iz boce koju ionako ne doživljava kao svoj dom.

To je, naravno, moja politička procena u kojoj možda, i nadam se, grešim, ali ne bih rekao da je tako i do sada nisam.

SAT KOJI POČINjЕ DA KUCA

S druge strane, u pogledu pravila na kojima se još, kako-tako, održava današnji međunarodni poredak, moje zamerke se ne zasnivaju na političkim procenama, već na onome što akademski i iskustveno znam o demokratiji, državi i pravu.

Apsolutne monarhije, u kojima neko ima neograničenu pravnu i faktičku moć (a pritom po pravilu nije ni demokratski od naroda izabran), s razlogom su pre više vekova otišle u političku istoriju. Doduše, moguće je i danas zamisliti u tolikoj meri vanrednu situaciju, poput stravičnog rata u kome su strane na putu međusobnog (samo)uništenja i gde najviši svetski autoritet nema drugog rešenja već da privremeno postavi “diktatora mira” da uz pomoć međunarodnih oružanih snaga garantuje sprovođenje mirovnog sporazuma i tako stvori uslove za opstanak života i povratak u demokratsko stanje. U stvari, ne treba da zamislimo, desilo se u BiH.

Ali, desilo se pre skoro 30 godina! Pre tri decenije! Takvo stanje, u tolikom trajanju, nedopustiva je demokratska ano- malija koja diskredituje ili ispravnost rešenja koje je trebalo da omogući (jedinstvena, suverena BiH), ili sposobnost onih koji su sebi uzeli za pravo (i odgovornost) da rešenja donose, nameću i sprovode. I ma koliko isprva bila šansa za suverenu BiH, trideset godina kasnije ta anomalija je najveća negacija njene suverenosti – kako može biti suverena država u kojoj stranac, postavljen od stranaca, donosi zakone i smenjuje domaće funkcionere, i vrhovni je tumač najvišeg propisa koji pritom nije doneo narod te “suverene države?

Kako god, slučaj Dodik lako može da bude igla koja će da rasprsne taj predugački paradoks, i to kroz nekontrolisani eksplozivni proces umesto kroz osmišljeno, dogovoreno i pripremljeno bolje rešenje (a na njemu se, koliko znam, radi).

Pošto smo prešli sa političkog terena (cilj jedan – efekat drugi) na demokratski (demokratski deficit), pa na državotvorni (suverenost visokog predstavnika, a ne naroda i institucija BiH), zakoračimo sada i na pravni teren. I tu se otvaraju nove dimenzije problema: Dodika gone po izmenama Krivičnog zakona BiH koje je svojom odlukom doneo visoki predstavnik.

Jako je, jako široko tumačenje prema kome je visoki predstavnik za BiH ovlašćen da (umesto kao svugde na svetu, od naroda izabrano zakonodavno telo parlament) donosi nove i menja postojeće zakone, pa čak i protiv volje tog tela. Ovaj tekst nije pisan za pravni žurnal, pa ne ulazi u detalje. Ali konstatujmo samo da visoki predstavnici donose zakone u BiH pozivajući se na odredbe Aneksa 10 Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i na Zaključke konferencije Saveta za implementaciju mira održane 1997. godine u Bonu, a da niti u Aneksu niti u Zaključcima nigde izričito ne stoji da visoki predstavnik može da donosi zakone. A i kako bi stajalo, s obzirom na sve ono što je gore istaknuto io demokratiji i suverenosti, što ljudi koji su Aneks i Zaključke pisali zasigur no znaju. Kada politika radi stabilnosti” pogazi pravo, sat počinje da kuca. A ovaj kuca odavno.

ŠTA ZNAČI DRUGI NAČIN

Po zakonu visokog predstavnika, mom političkom neistomišljeniku Dodiku prete lišavanje prava na slobodu i oduzimanje pasivnog biračkog prava (prava da bude biran na neku funkciju). I početnici u pravu znaju: da bi vlast nekog mogla lišiti nekog prava, odnosno ograničiti ga, to mora da bude učinjeno u skladu za zakonom. A da bi zakon bio “zakon”, nije dovoljno da se tako zove, već, a posebno u krivičnom pravu, mora da bude dovoljno konkretan da bi bio predvidiv.

Dakle, da bi neko bio kažnjen jer je uradio nešto što se ne sme, mora se tačno znati šta se to ne sme! Odredba koju je u Krivični zakon oktroisao visoki predstavnik Šmit kaže da će se kazniti svako ko “ne primeni, ne sprovede, ne izvrši ili na drugi način ne poštuje odluku visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu…. Šta se sve može podvesti pod “na drugi način ne poštuje”? Da li i ovaj tekst može da se shvati kao “na drugi način nepoštovanje”? Ako neko napravi vic o Muji i Hasi kako diskutuju o odluci visokog predstavnika, hoće li u zatvor ako se nekom tako ćefne? A onaj ko se smejao vicu? Ovo zvuči kao banalizacija, ali u stvari nije, upravo o tome se radi. Načela i pravila krivičnog prava grade se milenijumima. Da li je Dodik toliko specifičan slučaj da ih vredi žrtvovati? I šta će sve i ko, sem Dodika, proći kroz tu zbog njega napravljenu pukotinu u pravnoj državi, a pravna država je jedna od najvećih evropskih tekovina? Nije li Šmitova odredba ogroman korak ka njenoj suprotnosti-policijskoj državi? Za pravne laike, policijska država nije ona u kojoj je na vlasti policija, već u kojoj, između ostalog, razni administratori i delovi državne administracije mogu po potrebi i nahodenju da kažnjavaju ljude i zabranjuju razne društvene aktivnosti.

Konačno, Dodik spori da je Šmit uopšte visoki predstavnik. Kaže da Savet bezbednosti UN nije potvrdio njegov izbor svojom rezolucijom. Iz Šmitove kancelarije kažu: i ne treba da potvrdi. Opet bez upuštanja u duboke pravne analize, nije li makar sumnjivo da je sve visoke predstavnike pre Šmita baš tako, rezolucijom, potvrdio Savet bezbednosti. I da je to traženo i za samog Šmita, ali su Rusija i Kina uložile veto i mandat Šmita nije potvrden. Ako nije ni trebalo, pa zašto su time svih ovih decenija uopšte zamajavali Savet bezbednosti UN, trošili vreme najautoritativnijeg tela međunarodne zajednice na svetu? I to ne jednom, već osam putza Šmita i njegovih sedam prethodnika. Jedina razlika je da su njihovi mandati potvrđeni rezolucijama, njegov nije. Činjenica je da Član 1 Aneksa 10 Sporazuma nije precizan – kaže da će visoki predstavnici biti “postavljani u skladusa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti”, a ne “postavljani rezolucijama Saveta bezbednosti”.

Ali od 1995. godine do sada je to tumačeno tako da su postavljani rezolucijama, i tako su tokom ovih 28 godina i postavljani, a običaji su formalan izvor medunarodnog prava. Može li se nepravom boriti za pravo, da li cilj opravdava sredstvo, i ako opravdava, važi li to za sve ili samo za najjače?

I šta ako se ispostavi, kako to obično pre ili kasnije biva, da i od jačeg ima jači? Međunarodna zajednica, pogotovo posle skoro 30 godina, mora bolje i zbog BiH i zbog sebe. Dodik je tu najmanje bitan, a prave od njega obrnuto.

Greške mi na Balkanu skupo plaćamo, bilo da ih pravimo sami ili da ih prave drugi na nama.

Related Topics:

Društvo

VREMENSKA PROGNOZA! Pred nama vreo dan, vrlo toplo DO 34 STEPENA

U Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ će biti pretežno sunčano i vrlo toplo vrijeme, uz temperaturu vazduha do 34 stepena Celzijusova.

Od sredine dana ponegdje u brdsko-planinskim predjelima od jugozapada ka istoku i na jugu očekuje se razvoj oblaka i povremeni pljuskovi sa grmljavinom, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Poslije podne i uveče očekuje se naoblačenje na sjeveru, koje će se do narednog jutra širiti ka istoku. U Hercegovini uveče vedro.
Jutarnja temperatura vazduha iznosiće od 14 do 18, na jugu do 20, u višim predjelima od 10, a dnevna od 29 do 34, u višim predjelima od 23 stepena Celzijusova.

Vjetar će biti slab do umjeren sjevernih smjerova. Uveče i u noći na petak vjetar u jačanju u Posavini i Krajini.

Nastavi čitati

Društvo

RASTE STRAH, A DA LI JE OPRAVDAN! Cijene goriva idu u nebo

Eskalacija rata na Bliskom Istoku izaziva reakcije i na finansijskim tržištima, koje će se odraziti na život ljudi širom svijeta.

Cijena nafte i gasa se stalno mijenja, kao odgovor na geopolitičke prilike, i raste strah od daljeg povećanja cijena energenata i drugih proizvoda zbog povećanih troškova energije.

Analitičari i naftaši upitani su koliko bi mogle porasti cijene energenata i drugih proizvoda ako Iran zatvori Hormuški moreuz, kao što najavljuje?

Dok traje sukob Izraela i Irana, raste strah da bi on mogao ozbiljno poremetiti tržište nafte i gasa, imajući u vidu da Iran spada u najveće proizvođače nafte među zemljama OPEC-a, te je značaj na svjetskoj trgovačkoj ruti, ponajviše zbog Hormuškog moreuza, javlja Federalna.

Uporedo s tim, počele su rasti i cijene goriva na pumpama u Federaciji, pa je tako samo u posljednja dva dana Federalno ministarstvo trgovine zaprimilo 406 obavijesti o promjeni cijena i marži.

Cijena dizela i benzina još su od 15 do 25 feninga po litru niže nego početkom godine, ali raste bojazan da bi se cijene veoma brzo mogle vratiti na one januarske, kada je cijena benzina u prosjeku bila dvije marke i 45 feninga, a dizela dvije i po marke.

Ali struka upozorava da objektivnih razloga, barem za trenutna povećanja cijena nema.

– Nije bilo prekida u snabdijevanju niti smanjenja količina dostupne nafte i goriva, tako da je riječ više o psihološkoj percepciji i očekivanju, a može se slobodno reći kad je u pitanju cijena na pumpama i o zloupotrebama – upozorava ekonomski analitičar Igor Gavran.

– Nema uporišta! Ovo je ekonomija. Možete podići cijenu i da nikoga ne pitate i da vas niko ne pita što ste podigli cijenu – kaže ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

Cijene sirove nafte na tržištu danas su rasle, pa je tako prosječna cijena američke sirove nafte bila oko 73, a brent nafte više od 74 dolara za barel. U odnosnu na jučerašnji dan, to je u prosjeku više za gotovo dva odsto.

Međutim, sagovornici pojašnjavaju da ta skuplja nafta tek treba doći do evropskih rafinerija, te da to ne može biti osnov za aktuelna povećanja.

– Onog momenta kad dođe nova sirova nafta u rafineriju s novom cijenom doći će i do novih cijena prerađevina, u ovom slučaju benzina i dizela. Dok ta roba po većoj cijeni dođe do distributera na malo i veliko u Bosni i Hercegovini, proći će i mjesec – objašnjava Pavlović.

– Imali smo u proteklim sedmicama, pa i mjesecima stanje relativno nižih cijena goriva koje se nisu odrazile pozitivno na cijene – gotovo niko ništa nije pojeftinio zato što mu je trošak prijevoza bio smanjen.

– U Bosni i Hercegovini je uobičajena praksa da kad cijene idu dolje ništa ne pojeftinjuje, a kada cijene goriva idu gore sve poskupljuje – ističe Gavran, piše BN.

Nastavi čitati

Društvo

AERODROM TREBINJE IMA SVE, osim piste, aviona i putnika

Od 1. maja 2025. godine, aerodrom u Trebinju ima novog direktora.

Predrag Babić sjeo je u fotelju umjesto Mladena Stankovića, koji je podnio ostavku, a od njega je, sudeći prema izjavama, osim papirologije, naslijedio i stav da projekat napreduje.

U čemu se ogleda taj napredak, nismo saznali, jer do zaključenja ovog broja “Nezavisnih novina” nismo uspjeli da stupimo u kontakt sa Predragom Babićem.

Ništa bolje nismo prošli ni u pokušaju da stupimo u kontakt sa bilo kim iz ovog preduzeća. Na internet stranici trebinje-airport.com, posljednja informacija objavljena je u februaru 2024. godine, a radi se o obavještenju o Studiji uticaja na životnu sredinu.

Studija je, podsjetimo, zatražena nakon što su se vlasti u Dubrovniku pobunile da neće dozvoliti izgradnju bez prethodno urađene studije, tvrdeći da će aerodrom i objekti biti građeni u zaštitnoj zoni rijeke Omble, te tako ugroziti izvorište pitke vode za Dubrovčane.

Osim informacija o studiji, na zvaničnom sajtu aerodroma Trebinje samo piše da je stranica u pripremi, a za one koji žele dobiti bilo kakve podatke, nije ostavljen ni broj telefona.

Slično je i sa Facebook stranicom Aerodrom Trebinje, gdje se takođe ne može pronaći kontakt broj preduzeća, ali su, za razliku od internet stranice, nešto ažurniji, te prenose šta drugi pišu o projektu aerodroma. Posljednja vijest je iz novembra 2024. godine, gdje se kaže da je od oko 300 hektara koje bi trebalo da obuhvata aerodrom, eksproprisano 12 odsto, odnosno da je vlasnicima zemljišta do tada isplaćen novac za oko 35 hektara.

U tekstu se navodi i da je planska dokumentacija za izgradnju aerodroma usvojena te da su izdati lokacijski uslovi za izgradnju. Eksproprijacije bi trebalo da bude završena do kraja 2025, a izgradnja bi trebalo da počne 2026, što je 20 godina od kada je ova priča počela.

Mirko Ćurić, gradonačelnik Trebinja, kaže da je razgovarao sa novim direktorom aerodroma, podsjećajući da je Predrag Babić već učestvovao na projektu trebinjskog aerodroma, ali i da je bio i direktor preduzeća “Aerodromi Srbije”.

“On (Babić) je kazao da nema nikakvih problema ni da se neće nastaviti. On smatra da sve ide nekom planiranom dinamikom, bez obzira na to što je, nažalost, ovaj projekat prisutan duži period u Trebinju. Što se tiče njihovih obaveza, izrade glavnog projekta, to ide po planiranoj dinamici”, tvrdi Ćurić za “Nezavisne”.

Lokacija aerodroma planirana je zapadno od urbanog centra grada, prema naselju Hum.

“Obuhvata dijelove naseljenih mjesta Trebinja: Hum, Jusići, Petrovići, Jušići, Taleža, Duži, Ljubovo, Gola Glavica, Klikovići i Cerovac”, rečeno je u Studiji uticaja na životnu sredinu za izgradnju i rad aerodroma Trebinje, koju je izradio CETEOR iz Sarajeva.

Sve navedeno zvuči lijepo, od toga da preduzeće radi, da ima direktora, planove, ali je činjenica da aerodrom u koji se skoro dvije decenije više ulaže riječima nego djelima, nema ni pistu, ni prateće objekte, a kamoli avione ili putnike.

Priča o aerodromu u Trebinju počela je 2006, ubrzo je osnovano JP, a plan je bio da aerodrom bude izgrađen u selu Zupci, te da 2011. polete i prvi avioni. Ne samo da od toga nije bilo ništa, već je 2014. godine Vlada Srpske zatvorila “Aerodrom Trebinje”.

Priča je ponovo oživjela 2020. godine, kada sve preuzima Srbija, osnivač je bilo preduzeće “Aerodromi Srbije” Niš, a u direktorsku fotelju sjeda pomenuti Mladen Stanković.

Tada je promijenjena lokacija za aerodrom pa se on preselio u selo Mioniće, ali ni to nije trajalo dugo, pa je kao nova lokacija izabrano selo Taleža. Plan da avioni polete bio je mart 2022, pa onda 2023, a u 2025. godini nadležni se tek nadaju izgradnji aerodroma u 2026.

Trenutno se, takođe prema riječima Mirka Ćurića, rješava pitanje sa hrvatskom stranom.

“Dobio sam informaciju od uprave, prethodnog i novog direktora, svi elaborati, sve što je neophodno da se riješi zaštita životne sredine, to će oni obuhvatiti građevinskom dozvolom kako ne bi došlo do ugrožavanja ne samo dijela Hrvatske, već, naravno, prije svega Trebinja”, istakao je Ćurić za “Nezavisne”.

Đorđe Vučinić, poslanik u Klubu Za pravdu i red u NS RS, kaže da je kompletna priča o aerodromu Trebinje do sada bila mazanje očiju javnosti.

“Tokom postojanja prvog preduzeća ‘Aerodrom Trebinje’, na plate radnika godišnje je išlo 360.000 KM, a izrada projektne dokumentacije koštala je preko tri miliona KM. Novi aerodrom je želio da pravi Rodoljub Drašković, a onda je to preuzela Vlada RS. Tu su obustavljani tenderi, pa je Srbija preuzela posao. Tada je najavljivano da će letovi biti krajem 2021, a Skupština Trebinja izglasala je tada kredit od pet miliona maraka, od čega je 600.000 išlo za potrebe izgradnje aerodroma i niko ne zna šta je bilo s tim novcem. Ništa od tada nismo dobili, trenutno se u Taleži ništa ne dešava. Novom direktoru želim sreću, jer to je jedino što, izgleda, leti sa trebinjskog aerodroma”, kaže Vučinić za “Nezavisne “.

A dok se čeka da počnu radovi na izgradnji, na ovom projektu novac se uveliko troši.

Kako je nedavno objavio portal “Capital”, “Vode Srpske” dale su firmama iz Banjaluke i Bijeljine čak 733.000 KM za izradu idejnog rješenja i projekat otpadnih voda sa aerodroma.

Novinarka portala “Direkt” Nikolija Bjelica Škrivan kaže za “Nezavisne” da je sve ove godine nepostojeći aerodrom samo gutao javni novac, a ostavljao je malo traga na terenu.

“Imam utisak da su vlasti sve ovo vrijeme samo srljale, bez obzira na to što će, ako ih pitate, dostaviti spisak stvari koje su možda uradili. Naša vlast inače već mnogo godina ima problem sa slaganjem prioriteta. Hajde da za početak napravimo puteve i povežemo Hercegovinu sa ostatkom zemlje i njene opštine međusobno. To mogu da rade dok pričaju o aerodromu”, navodi ona te ističe da nikako nije dobro da o aerodromu odlučuju pojedinci.

“Mi smo više puta razgovarali sa stručnjacima iz oblasti vazduhoplovstva i mogu vam reći da su njihovi nalazi išli u pravcu toga da je takav jedan projekat posve neopravdan. Cijeli projekat je netransparentan od početka i prirodno je da u takvo nešto nemamo povjerenja”, naglasila je Bjelica Škrivanova.

To što poznavaoci prilika nemaju povjerenja u ovu priču, možda najbolje ilustruje izjava zbog koje ćemo se vratiti 13 godina unazad. Naime, 2012. godine, Nedeljko Čubrilović, koji je i tada bio ministar saobraćaja i veza u Vladi RS, prilikom posjete Trebinju, govoreći o turističkim potencijalima Srpske, rekao je da je aerodrom u Trebinju udvostručio broj putnika u odnosu na 2011. godinu

Nastavi čitati

Aktuelno