Evropska komisija je odlučila da više nikad neće koristiti ruski gas, nakon što je objavila planove za postepeno ukidanje uvoza fosilnih goriva od svog istočnog susjeda do 2028. godine.

Povjerenik EU za energetiku, Dan Jorgensen, rekao je da će predložena zabrana uvoza ruskog gasa ostati na snazi, bez obzira na to da li u Ukrajini vlada mir.

Kako piše Guardian, zvaničnici EU podsjetili su se na situaciju kada je Rusija smanjila isporuke gasa 2006., 2009. i 2014. godine, kao i na namjerno smanjenje protoka 2021. godine prije pokretanja proširene invazije na Ukrajinu, što je doprinijelo ogromnom porastu cijena energije i rastu inflacije širom kontinenta.

Prema prijedlozima, evropskim kompanijama bi bio zabranjen uvoz ruskog gasa ili pružanje usluga ruskim kupcima na terminalima EU za tečni prirodni gas. Svi ugovori sklopljeni od danas morali bi biti raskinuti do 1. januara 2026. godine, ali kompanije sa već postojećim ugovorima imaju krajnji rok do 1. januara 2028. godine.

Prijedlog se suočava sa negativnim reakcijama Mađarske, Slovačke i Austrije, ali se smatra da ove zemlje nemaju dovoljnu podršku da blokiraju usvajanje plana u zakon EU.

Jorgensen je rekao da planovi za postepeno ukidanje ruskih fosilnih goriva nisu odgovor na pokretanje invazije na Ukrajinu.

“Ovo je zabrana koju uvodimo jer je Rusija koristila energiju kao oružje protiv nas, jer je Rusija ucjenjivala države članice EU i stoga one nisu trgovinski partner kojem se može vjerovati. To takođe znači da će, bez obzira na to hoće li biti mira ili ne – za što se svi nadamo da će ga biti, naravno – ova zabrana i dalje važiti, rekao je.

Komisija je izrazila uvjerenje da evropske kompanije koje raskidaju dugoročne ugovore o plinu neće biti odgovorne za štetu. Jorgensen je rekao da je zabrana EU izvan kontrole bilo koje pojedinačne kompanije.

EU takođe želi da okonča uvoz ruske nafte do 2028. godine, u poređenju sa tri odsto danas i 27 odsto u 2021. godini.

Ali najnoviji prijedlog ne uklanja izuzeće od naftnog embarga EU koji je dat Mađarskoj i Slovačkoj. Kada je EU u martu 2023. godine uvela embargo na uvoz nafte, zemlje centralne Evrope su dobile izuzeće koje im je omogućilo da nastave da se snabdijevaju putem naftovoda Družba iz sovjetskog doba. Ovo izuzeće, dogovoreno u okviru režima sankcija EU, ne može biti predmet ovog zakona, koje ima drugačiju pravnu osnovu.

Pet tunela probijenih u grupu planina, velika potporna konstrukcija i široka bezbednosna zona – to je sve što se vidi na najnovijim satelitskim snimcima o tajanstvenom iranskom nuklearnom postrojenju Fordo.

Ovaj tajnoviti, jako čuvan kompleks izgrađen blizu svetog grada Koma izaziva sumnje o svojoj pravoj svrsi i veličini od kada je prvi put javno otkriven 2009. godine.

Deo onoga što znamo o njemu potiče iz velike količine iranske dokumentacije koju je pre nekoliko godina ukrala izraelska obaveštajna služba.

Glavni prostori nalaze se na dubini od oko 80 do 90 metara ispod zemlje – zaštićeni od bilo kakvog vazdušnog napada kojim raspolaže Izrael, što uništavanje postrojenja iz vazduha čini skoro nemogućim.

Kako se iransko rukovodstvo nosi sa nizom razarajućih izraelskih udara, neki analitičari smatraju da bi upravo u Fordu Iran mogao žurno pretvoriti zalihe obogaćenog urana u nuklearnu bombu.

Izrael je u poslednjim danima ciljano udarao ovo postrojenje, ali prema Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), do sada nije bilo ili volje ili mogućnosti da ga ozbiljno oštete.

Teheran dugo tvrdi da su ciljevi njegovog nuklearnog programa miroljubivi, ali Fordo je i dalje u središtu zabrinutosti zbog iranskih ambicija.

– Veličina i konfiguracija ovog postrojenja nisu u skladu sa miroljubivim programom – rekao je tadašnji predsednik SAD Barak Obama 2009. godine, dok su on, tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun zajedno otkrili postojanje Fordoa svetu.

Samo nekoliko dana pre objave, Iranci su, očigledno znajući da su zapadne agencije otkrile postrojenje, obavestili IAEA da žele da izgrade novo postrojenje za obogaćivanje goriva. Do tada je izgradnja Fordoa već bila u toku godinama.

Teheran se branio od optužbi, ali je osuda čak i od saveznika kao što su Rusija i zabrinutost Kine ostavila Iran s malo manevarskog prostora.

Izgradnja je počela početkom 2000-ih

SAD i saveznici nisu dali mnogo detalja o tome kada je tačno počela izgradnja Fordoa, ali javno dostupni satelitski snimci pokazuju radove na lokaciji još 2004. godine, gde se vide dve bele četvrtaste strukture na mestima gde su danas ulazi u tunele. IAEA tvrdi da ima dodatne snimke koji prikazuju gradnju čak od 2002. godine.

– Fordo je zapravo projekat koji je započet tokom onoga što mi zovemo ‘kras nuklearnog oružja’ početkom 2000-ih – rekao je Dejvid Olbrajt, direktor Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) u Vašingtonu.

– Ideja je bila da Iranci naprave kvalitetan uranijum u ovom postrojenju, dok bi za civilni nuklearni program dobijali nisko obogaćeni uranijum.

Godine 2009. već je bila potpuno izgrađena velika spoljašnja potporna konstrukcija, a trajalo je iskapanje za ono što stručnjaci veruju da je ventilacioni šaht, neophodan za cirkulaciju vazduha u postrojenju. Kasnije je šaht maskiran i kamufliran, što se vidi i na novijim snimcima.

Teheran je u pismu IAEA iz oktobra 2009. naveo da je odluka o podzemnoj gradnji doneta zbog „pretnji vojnim napadima na Iran“, dodajući da će Fordo služiti kao rezervno postrojenje za obližnju fabriku Natanz, koja je, kako tvrde, „bila na meti pretnji vojnih udara.“

Iran je rekao IAEA da postrojenje može da primi do 3.000 centrifuga.

Nuklearni sporazum i izraelske optužbe

Opasnosti koje nosi Fordo donekle su ublažene usled Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA), tzv. „nuklearnog sporazuma s Iranom“, koji je zahtevao da Iran ukloni dve trećine centrifuga iz postrojenja i sav nuklearni materijal, zabranjujući bilo kakve nuklearne aktivnosti u Fordou.

Ovaj proces je polako ukinut kada je američki predsednik Donald Tramp 2018. izašao iz sporazuma.

Dodatne detalje o postrojenju javno je izneo izraelski premijer Benjamin Netanjahu 2018. nakon što su izraelske obaveštajne službe zaplenile više od 55.000 dokumenata iz, kako je rečeno, iranskog „atomskog arhiva“.

Među dokumentima su bili detaljni planovi Fordoa i informacije o njegovim ciljevima: proizvodnja oružnog urana kao deo iranskog nuklearnog programa, dovoljnog za jednu ili dve nuklearne bombe godišnje.

– Nikada nismo videli nikakvu nesaglasnost – rekao je Olbrajt koji je proučavao dokumente.

– To su stotine hiljada stranica. Toliku količinu se ne može izmišljati. Mislim da to niko ne osporava, i zato postoji rezolucija Upravnog odbora IAEA protiv Irana.

Tadašnji iranski zamenik ministra spoljnih poslova Abas Aragči nazvao je otkrića i Netanjahujeve komentare „detinjastim“ i „smešnim“. Tadašnji američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je da su SAD već neko vreme znale za materijal i veruju u autentičnost dokumenata.

Zaštićeno čak i od najjačih bombi

Nedavni izveštaji IAEA sugerišu da je Iran povećao proizvodnju obogaćenog uranijuma na nivo od 60% u Fordou, koji sada ima oko 2.700 centrifuga, prema stručnjacima i IAEA.

„Značajno povećanje proizvodnje i skladištenja visoko obogaćenog uranijuma od strane Irana, jedine nuklearne države bez oružja koja proizvodi takav materijal, predstavlja ozbiljnu zabrinutost“, naveo je IAEA u izveštaju od 31. maja.

– Jedna od stvari koja je povećala tenzije jeste što nemaju drugi razlog da to rade, osim da se pripremaju da naredni korak pretvore taj uranijum u oružni uranijum – rekao je Olbrajt.

– To se tumačilo kao priprema za brzo pravljenje oružnog urana ako odluče da to urade. Kada imaš 60%, možeš brzo da ga pretvoriš u oružni uran – dodao je.

Prema ISIS-u, „Iran može pretvoriti postojeću zalihu 60% obogaćenog uranijuma u 233 kilograma oružnog urana za tri nedelje u Fordou,“ što je dovoljno za devet nuklearnih bombi.

Zbog toga je Fordo glavni cilj izraelskih napora da se uništi iranski nuklearni program. Ali, da li je to uopšte moguće?

SAD su jedina zemlja koja poseduje bombu potrebnu za napad na Fordo, rekao je izraelski ambasador u SAD Jehiel Leiter u intervjuu za Merit TV.

– Za uništenje Fordoa bombom iz vazduha, jedina zemlja koja ima tu bombu su SAD. Odluka je na njima da li će se odlučiti za taj potez – rekao je Leiter, ali je dodao da postoje i drugi načini da se postrojenje uništi.

Uništavanje Fordoa iz vazduha bilo bi gotovo nemoguće za Izrael, prema izveštaju britanskog RUSI instituta iz marta, i zahtevalo bi veliku vatrenu moć i pomoć SAD.

Čak ni američke bombe GBU-57 Massive Ordnance Penetrator ne mogu da prodru dovoljno duboko – dosežu do oko 60 metara dubine, navodi RUSI. A te bombe mogu da lansiraju samo američki B-2 stealth bombarderi, koje Izrael nema, čak i ako bi SAD to dozvolile.

“Čak bi i GBU-57 zahtevao više udara na istu tačku da bi se probila takva zaštita“, navodi izveštaj.

Drugi analitičari slažu se da bi, ukoliko bi SAD pokušale da gađaju Fordo, verovatno bilo potrebno više udara.

Izrael je izveo masovne vazdušne udare na iranska nuklearna postrojenja u Iranu.

Izrael tvrdi da je tokom noći ciljao iranska nuklearna i raketna postrojenja. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su napale “pogon za proizvodnju centrifuga i nekoliko pogona za proizvodnju oružja”.

Napadi su izvršeni u proteklih nekoliko sati u području glavnog grada Teherana, a, prema podacima IDF-a, u njima je učestvovalo 50 izraelskih borbenih aviona.

A massive fire is raging near Tehran following Israeli Air Force strikes on yet another oil depot near the outskirts of the city, reportedly close to the Tajrish neighborhood.

Recent reports indicate that Israeli airstrikes on the eastern outskirts of Tehran may have targeted… pic.twitter.com/DRxePtkygh

— Cheryl E 🇮🇱🎗️ (@CherylWroteIt) June 18, 2025

Centrifuge su mašine koje se koriste za obogaćivanje uranijuma. Obogaćeni uranijum može se koristiti kao gorivo za nuklearne elektrane, ali i za izradu nuklearnih bombi.

Izrael tvrdi da Iran pokušava da razvije nuklearno oružje.

Tramp u sukobu sa vrhovnim vođom Irana na društvenim mrežama
Dok su se Izrael i Iran posljednjih dana napadali, američki predsjednik Donald Tramp i iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei razmjenjivali su poruke na društvenim mrežama.

Tramp je na “Truth Social”-u objavio da SAD imaju “potpunu i totalnu kontrolu nad vazdušnim prostorom iznad Irana”. Takođe je uputio ličnu prijetnju Hamneiju: “Tačno znamo gdje se krije takozvani ‘vrhovni vođa’. On je laka meta, ali je tamo bezbjedan – nećemo ga eliminisati (ubiti!), barem ne još.”

Tramp je dodao da “im ponestaje strpljenja” i završio saopštenje rečima: “BEZUSLOVNA KAPITULACIJA!”

Međutim, iz Teherana nema naznaka da će se to dogoditi.

U seriji objava na “X”-u, kroz naloge na različitim jezicima, Hamnei je rekao da se Iran “nikada neće pomiriti sa cionistima”.

“Nećemo pokazati milost prema cionistima”, glasi prevod jedne od objava. U drugoj je objavio: “Bitka počinje”.