Stanovnici država zapadnog Balkana, među kojima i oni iz BiH, od 10. novembra će se suočiti sa novim graničnim kontrolama, odnosno pravilima prilikom ulaska u Evropsku uniju, što podrazumijeva i skeniranje otisaka prstiju i slikanje na granici.

Pomenutog datuma trebalo bi da profunkcioniše sistem ulaska i izlaska (EES) iz Evropske unije, automatizovani sistem za registrovanje putnika iz zemalja koje nisu članice ove zajednice.
Istakla je ovo evropska komesarka za unutrašnje poslove i migracije Ilva Johanson pojašnjavajući da će se, kada
EES postane operativan, putnici čije zemlje nisu članice unije, a koji ulaze u šengensku zonu, suočiti sa novim graničnim kontrolama.

Nova pravila će se, inače, primjenjivati prilikom ulaska u sve zemlje Evropske unije, osim Kipra i Irske, kao i četiri države koje nisu članice unije, ali jesu u šengenskom prostoru, a to su Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Putnici će od 10. novembra morati da skeniraju svoje pasoše ili drugu putnu ispravu na samouslužnom automatizovanom punktu.

On će registrovati ime putnika, biometrijske podatke, datum i mjesto ulaska i izlaska. Skeniranje lica i podaci o otiscima prstiju će se uzimati svake tri godine i važiće za više putovanja u tom periodu.

Mnogi upozoravaju da se prerano kreće s uvođenjem ovog sistema kontrole, odnosno protokola prilikom ulaska u EU, navodeći da će sigurno povećati gužve i kašnjenja na graničnim prelazima.

Linker
Takvo mišljenje ima i predsjednik Udruženja prevoznika za unutrašnji i međunarodni transport Republike Srpske Nikola Grbić. Kaže da je manje-više upoznat sa novim pravilima prelaska granice koja bi trebalo da stupe na snagu 10. novembra, ali i da će ona sigurno dovesti do novih gužvi na granici i većih troškova za prevoznike, navodeći kao primjer slučaj Hrvatske kada je primljena prostor Šengena.

– Tada je došlo do velikih gužvi i trebalo im je vremena da se uhodaju. Nažalost, i danas su vrlo česti slučajevi da sa kamionima na granici čekamo dva ili tri dana. Šta mislite kako je to po ovim vrućinama? Mi te dodatne troškove ne možemo nikome fakturisati – istakao je Grbić.

Slično razmišlja i direktor banjalučkog „Unis tursa” Zoran Preradović, navodeći da su i do sada građani sa balkanskih prostora bili diskriminisani prilikom putovanja, jer na graničnim prelazima postoje trake za državljane zemalja EU i posebne za „ostale”.

I on vjeruje da će nova pravila samo dodatno zakomplikovati prelazak granica te stvoriti nove i veće gužve, jer nikako ne treba izgubiti iz vida da jedan broj građana, pogotovo onih starijih, ne zna mnogo o novim tehnologijama, prenosi Glas Sprske.
N. Z. iz Banjaluke, koja već godinama ide na privremeni rad u Njemačku, kaže da će ovaj sistem kontrole, odnosno protokola prilikom ulaska u EU, vjerovatno najviše pogoditi one koji idu na rad na crno u neku od evropskih zemalja, koristeći pri tome dva pasoša, odnosno dvojno državljanstvo, kako bi izbjegli dosadašnja šengenska pravila o dužini boravka.

Prema planovima Brisela, šest mjeseci nakon uvođenja EES-a trebalo bi da profunkcioniše i Evropski sistem informacija i autorizacije putovanja (ETIAS). I on se odnosi na građane trećih zemalja koji putuju u zemlje šengenskog područja, a podrazumijeva da će građani zemalja prilikom putovanja u neku od zemalja EU koje ne zahtijevaju vizu za ulaz – biti obavezni da dobiju takozvanu ETIAS autorizaciju.

To se odnosi na sve posjete, uključujući turističke i poslovne. Putnici će morati da popune obrazac sa osnovnim ličnim podacima i informacijama o putovanju.

Prijave će biti automatski obrađene, a sistem će izvršiti bezbjednosne provjere na osnovu podataka koji se unose. Kada prijava putovanja bude odobrena, ona će biti povezana sa pasošem i trajaće tri godine. Troškovi dobijanja ove dozvole biće sedam evra.

Ciljevi

EES je prvi put trebalo da bude lansiran 2022. godine, ali se suočio sa višestrukim preprekama zbog IT problema i kašnjenja u postavljanju automatizovanih barijera potrebnih na svim međunarodnim kopnenim, pomorskim i vazdušnim granicama u šengenskoj zoni. On se, inače, uspostavlja radi praćenja dolaska i odlaska državljana trećih zemalja koji putuju u Evropsku uniju.

Glavni cilj – poboljšanje bezbjednosti, upravljanje migracijama i smanjenje zloupotrebe viznog režima. Na ovaj način, prema mišljenju briselskih birokrata, lakše bi se identifikovali putnici koji prekorače dozvoljeno vrijeme u šengenskoj zoni od 90 dana.