Connect with us

Region

TAČNO SU DVIJE DECENIJE OD POGROMA NA KOSOVU I METOHIJI: Protjerano 4.012 Srba, ubijeno 16, porušeno 935 kuća i zapaljeno 35 vjerskih objekata

Prije dvije decenije, 17. i 18. marta 2004. godine, nad Srbima Kosova i Metohije dogodio se pogrom u kome je 16 Srba ubijeno, na stotine povrijeđeno, 4.000 protjerano, a uništeno je više od 1.000 kuća, crkava, manastira, svetinja.

Etnički motivisana erupcija nasilja Albanaca nad kosovskometohijskim Srbima, izazvana je, osim strahovitom mržnjom, medijskom kampanjom koja je prikazivala da su albanski dječaci navodno natjerani u Ibar. Izveštavanje albanskih medija bilo je tendenciozno i sasvim neistinito.

Protjerano 4.012 Srba
Tokom svojevrsne “Kristalne noći”, kako se izrazio jedan od zvaničnika KFOR, marta 2004, nad Srbima, njihovim domovima, imovinom, svetinjama i spomenicima, sa Kosova i Metohije proterano je, koliko se zna, 4.012 Srba. Posljedica je bilo trajno protjerivanje. Znatan dio žrtava bili su nedavni povratnici, uglavnom iz 2003.

Martovski pogrom 2004, bio je zapravo drugi veliki pogrom koji su lokalni Albanci počinili nad Srbima Kosova i Metohije u novijoj istoriji, poslije onog po agresiji NATO na Srbiju, odnosno SRJ 1999. Tokom juna 1999. godine izgnano je, u prisustvu međunarodnih vojnih snaga, približno četvrt miliona Srba i drugih nealbanaca.

Ubijeno najmanje 27 osoba
Tokom nasilja na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s pripadnicima međunarodnih snaga bezbjednosti. Dan uoči utapanja dečaka u Ibru, 15. marta 2004, iz automobila je, u Čaglavici, ranjen osamnaestogodišak Jovica Ivić.

Sutradan 16. marta, društva veterana takozvane OVK organizovala su demonstracije zbog privođenja pojedinih ratnih zapovednika kosmetskih Albanaca, osumnjičenih za ratne zločine. Tokom prethodnog mjeseca, februara, uhapšena su četvorica. Procjenjuje se da je demonstriralo 18.000 lica.

Povod utapanje trojice albanskih dječaka u Ibru
U utorak 16. marta 2004. u kasnim noćnim satima mediji u Prištini javili su da su trojica dječaka, kosmetskih Albanaca, starosti 8, 11 i 12 godina, smrtno stradali utopivši se u Ibru, u selu Čabra, nedaleko od Zubinog Potoka. Kako je tada javljeno dječaci su bežali pred srpskim napadačima, što se navodno dogodilo tog dana.

Predstavnik UN Niraj Sing, portparol policije, izjavio je tim povodom, da nisu pronađeni dokazi da su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka. On je pritom razjasnio da je dječak, navodni svjedok, bio pod pritiskom novinara Albanaca koji su ga usmjeravali šta da govori. Pritom se njegova verzija suštinski razlikovala onog što su drugi takođe prisutni tvrdili.

Masovna okupljanja protiv Srba
Tokom naredna dva dana na Kosovu i Metohiji dogodila se erupcija etnički motivisanog nasilja. Masovna okupljanja, koja su možda u početku bila i spontana, ubrzo su preusmjerena protiv Srba, njihovih domova, svetinja i spomenika.

Oko podneva, 17. marta, više hiljada lokalnih Albanaca prešavši most na Ibru put sjevernog dijela Kosovske Mitrovice, napalo je tamošnje Srbe. Započela je pucnjava. U gradu su bili vidni Albanci sa automatskim oružjem. Pripadnici međunarodnih snaga bezbjednosti upotrijebili su suzavac i šok bombe.

Povrijeđeno na desetine pripadnika KFOR
U popodnevnim satima javljeno je da je sedam osoba poginulo, četiri Albanca i troje Srba, a više od 200 je ranjeno u Kosovskoj Mitrovici. Potvrđeno je da su Srbi ubijeni snajpeskim oružjem iz južnog dijela grada. Povređeno je i 11 francuskih pripadnika KFOR.

Uslijedili su napadi na Srbe u nizu mjesta širom Kosova i Metohije, u Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici. Procjenjuje se da je više od 50.000 Albanaca učestvovalo u pogromima 17. marta.

Više hiljada Albanaca, prema pojedinim navodima njih čak 12.000, napalo je Srbe u Čaglavici, južnom predgrađu Prištine, negde poslije 13 časova. Snajperom je u tom mjestu ranjeno deset osoba srpske nacionalnosti. Srpske kuće su paljene. Pripadnici KFOR iz Švedske, Norveške i Finske, koji su držali taj sektor, intervenisali su protiv nasilnika. Imali su pritom 16 povređenih.

Tokom popodneva pripadnici KFOR i UMNIK, evakuisali su Srbe iz Čaglavice i drugih sela u tom pojasu.

Napadnuti Srbi u Prištinu uz skandiranje OVK
Paralelno, napadnuti su Srbi preostali u Prištini, u naselju “Ju program”. Stanovi su blokirani, prizemlje zapaljeno, na Srbe je pucano, napadani su hladnim oružjem. Skandirano je takozvanoj OVK i otvoreno pozivano na ubijanje Srba. Pripadnici KFOR, uglavnom irska formacija, nakon višečasovne intervencije, evakuisali su tamošnje Srbe. Huligani su se potom usmjerili na lokalnu crkvu Hrista Spasa, koju su demolirali i zapalili.

Tokom večeri uslijedili su napadi na crkve i manastire. Zapaljena je, osim brojnih srpskih domova širom Kosova i Metohije, i Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, kao i Bogoslovija i Saborna crkva Svetog Georgija u tom gradu. Uništeni su Manastir Svetih Arhangela i Crkva Svetog Spasa. Obe srpske crkve u Kosovu Polju su takođe zapaljene.

Napadani i Srbi koji su pokušali da se sklone u crkvu
U Lipljanu su ubijene četiri osobe srpske nacionalnosti. Kuće Srba su masovno paljene. Napadnuti su i oni koji su pokušali da se sklone u lokalnu crkvu. I u toj varoši pripadnici KFOR nastojali su da evakuišu Srbe. Pogrom je istovremeno trajao širom Kosova i Metohije. Sve srpske kuće u selu Svinjare kod Vučitrna, spaljene su. U Peći je napadnuta i kancelarija UN, kao i obližnje kuće Srba povratnika u naselju Belo Polje.

Posebno teška bila je situacija u Prizrenu. Lokalne srpske kuće i crkveni objekti napadnuti su, uključujući drevnu Bogosloviju Svetih Ćirila i Metodija, zadužbinu Sime Igumanova, koja je zapaljena. Jedna osoba je poginula u požaru. Brojni su pretučeni. U Prizrenu je uništeno, spaljeno, 56 srpskih kuća i pet crkava, među njima i Bogorodica Ljeviška, sa neprocjenjivim kulturnim i istorijskim nasljeđem. Demolirani su i zapaljeni svi objekti Srpske crkve u Prizrenu, Crkva Svetog Spasa, Crkva Svetog Georgija, hramovi posvećeni Svetom Kirijaku i Svetom Nikoli, kao i manastir Svetih Arhangela kod Prizrena. Lokalni KFOR, sastavljen od Nemaca, nije intervenisao.

Potparol UNMIK: Nasilje unaprijed planirano
U večernjim satima portparol UMNIK Derek Čepel, izjavio je da je nasilje na Kosovu bilo unaprijed planirano. Ponovo je pritom naglasio da su optužbe da su albanski dečaci u Ibru u selu Čabra stradali bježeći od Srba, što je bio izgovor za pogrom nad Srbima, neosnovane.

Pogromi su nastavljeni i sutradan 18. marta. U ranim popodnevnim satima objavljeno je da je glavnokomandujući Juznog krila NATO, admiral Gregori Džonson, preuzeo komandu nad KFOR i odobrio razmještanje dodatnih snaga.

Rugova tražio hitnu odluku o nezavisnosti Kosova
Ibrahim Rugova, tada na položaju takozvanog predsednika Kosova, pozvao je međunarodnu zajednicu da hitno donese odluka o nezavisnosti Kosova. Napadi, paljevine i pljačke nastavili su se u Uroševcu, Plemetini, Ugljarima, Kosovskoj Mitrovici. Javljeno je da u mjestu Oblić, sjeverozapadno od Prištine, više nema Srba.

Zapaljena crkva Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici
U večernjim satima zapaljena je crkva Svetog Save u Kosovskoj Mitrovici. Zapaljena je crkva Svetog Nikole u Prištini. Albanski ekstremisti bacili su bombe na stanice policijske službe u Lipljanu i Obiliću.

Monahinje manastira Devič evakuisane su od strane danskih pripadnika KFOR, pošto je najmanje 1.000 naoružanih Albanaca okružilo manastir koji je opljačkan, razoren i zapaljen. Oko 22 sata zapovjednik Južnog krila NATO Gregori Džonson izjavio je da nasilje koje ne prestaje na Kosovu ukazuje na postojanje organizovanog obrasca. Sutradan, Džonson je ocijenio da je masovno nasilje koje traje na Kosovu “etničko čišćenje”.

UNMIK: Poginulo 28, a povrijeđeno više od 600 lica
Uveče, 19. marta predstavnik UNMIK Derek Čepel saopštio je da je u sukobu na Kosmetu, tokom prethodna dva dana, poginulo 28, a povrijeđeno više od 600 lica.

U ponedjeljak 22. marta, u večernjim satima, Derek Čepel objavljuje da su uhapšena 163 lica zbog podmetanje požara, pljačke, ubistava i drugih krivična djela tokom, kako se izrazio “međuetničkih” sukoba na Kosovu. Rečeno je da je, prema procejnama, 51.000 osoba učestvovala u 33 pojedinačna događaja.

Po Čepelu, 28 lica iz obe zajednice je poginulo, a 870 je povrijeđeno. Kako je rekao, napadači su spalili ili digli u vazduh 30 srpskih crkava, oštetili 11 crkava i manastira i uništili 286 kuća. U neredima su uništena i 72 vozila UN.

Porušeno 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 vjerskih objekata
Ukupno, tokom pogroma nad Srbima na KiM 17. i 18. marta 2004. ubijeno je najmanje 27 osoba, od kojih 16 Srba. Povrijeđene su stotine Srba, kao i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim albanskim ekstremistima štiteći napadnute, njihove domove, imovinu, svetinje i spomenike.

Tokom pogroma porušeno je koliko se zna 935 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture, među kojima i drevna crkva Bogorodice Ljeviške, sa početka 14. vijeka. Prva liturgija u njoj služena je tek šest godina kasnije.

Prema podacima Eparhije raško prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih objekta tokom pogroma marta 2004. je približno stotinu. Uništene su brojne svetinje, freske, ikone, crkvene relikvije, pri čemu je načinjen nenadoknadiv gubitak za kulturno nasljeđe ne samo Srba nego globalno.

Osuđeno 67 osoba
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu i Metohiji procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava, a 67 osoba je osuđeno. Pogrom albanskih ekstremista nad Srbima 17. i 18. marta 2004. na Kosovu i Metohiji osudili su tada Savjet bezbjednosti OUN, Evropska unija, kao i tijela odnosno zvaničnici niza zemalja.

Related Topics:

Region

VUČIĆ: Predložio sam vladi da damo još 50 dana da se nađe kupac za NIS

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je njegov predlog Vladi Srbije juče bio da se da još 50 dana da se pronađe novi investitor, odnosno kupac za NIS i da se ne ide odmah na nacionalizaciju što je vlada i prihvatila.

“To je bio moj predlog i moja odluka. Tražio sam da se cela vlada izjasni i oni su to podržali, a ne nacionalizacija odmah. Ali posle 50 dana, ukoliko ne dođe do stvaranja kupoprodajnog ugovora, mi nemamo izbora i ni tada nećemo da nacionalizujemo odmah, već imamo da uvedemo svoju upravu i onda ćemo da ponudimo najvišu moguću cenu i da platimo najvišu moguću cenu ruskim prijateljima”, rekao je on.

Dodao je da Srbija želi svaki uspeh ruskoj strani u nalaženju kupca.

“Svaki uspeh im želimo. Ne mešamo im se u izbor. Voleli bismo da su nama prvo ponudili, shvatili smo da je izbor neko drugi. Nema problema sa tim, poštujemo, to je pravo vlasnika da upravlja svojim kapitalom i svojom imovinom. Posle toga mi nećemo više imati nikakvu mogućnost, ni za šta nestaće nam zemlja bukvalno. Mi posle toga moramo, ukoliko verujemo da će se to dogoditi, i mi smo spremni da trpimo sve posledice narednih 50 dana. Spremni smo da trpimo da nam rafinerija ne radi, da nam ništa ne radi, jer ćemo se mi snaći i obezbedićemo dovoljno snabdevanje tržišta. Ali će to imati ogromne posledice po našu zemlju. Spremni smo to da uradimo, jer nećemo da nacionalizujemo ni danas, ni sutra, ni prekosutra”, naglasio je on.

Naveo je da su šanse da nam Amerikanci daju operativnu licencu 40 odsto, a 60 odsto da ne daju i da su veće šanse da nam ne daju licencu u narednih 36 sati.

Vučić je još jednom pozvao OFAK i SAD da nam daju operativnu licencu navodeći i da su Amerikanci tražili njegovu reč usmenu i pisanu.

“Ja znam da oni znaju da kada dam reč da ta reč ima veće značanje nego nečijih hiljadu potpisa, a istovremeno sam vam i napisao u pismu. Ma kako ga ko tumačio sasvim je jasno da će Srbija, da je Srbija dobro razumela, makar se ne slagala sa nečijom porukom, da to mora da poštuje.

Ali mi moramo da damo određeni period našim prijateljima i iz Emirata, i Mađarske i nekih drugih zemalja koje razgovaraju sa, vidim da imaju iz drugih zemalja ljudi koji su zainteresovani, mi znamo samo deo onoga sa kim verovatno ruska strana pregovara. Moja ideja i ja sam to napisao u tom pismu da damo određeno vreme, da ćemo mi u svakom slučaju poštovati ono što su Amerikanci tražili, da moramo da damo određeno vreme ruskoj strani”, rekao je on.

Vučić je rekao da ćemo nastaviti da radimo i da se borimo i ukazao da ako nam ne daju operativnu licencu ljudi ne treba da paniče.

“Obezbedićemo dovoljno goriva, ali ćemo mi u državi imati brojne probleme i davaćemo vam dnevna uputstva u narednih 45-50 dana šta je to što ćemo da preduzimamo. Da ne biste prebacivali odgovornost na vladu bilo koga, ovo je bilo na moj predlog. Ja sam odgovoran za to što nismo prihvatili da ih nacionalizujemo ni pre mesec dana, ni danas, ni sutra, nego što dajemo razvumne i spreman sam da snosim svaku vrstu politicke odgvornosti”, rekao je Vučić.

On je podsetio i da su 9. oktobra uvedene operativne sankcije, a dve nedelje posle toga smo i formalno obavešteni da se traži promena strukture vlasništva.

“Amerikanci kažu, pa vi to znate od ranije, pa naravno da znamo, ja o tome govorim još od januara, februara, meseca, ali nismo mi vlasnici. Ja kažem Amerikancima, ljudi, šta hoćete da uradimo? Šta tražite od nas, šta očekujete? Nismo mi vlasnici. Kako mislite da mi u februaru prodamo nešto, a nismo vlasnici toga? Šta hoćete da uradimo? A druga strana istovremeno želi da ostane ovde i želi da prolongira te sankcije i tako je to išlo sedam, osam, devet meseci. Baš ništa nismo mogli da uradimo”, rekao je on.

Dodao je da “pametnjakovići lupetaju svakoga dana po televizijama, da je trebalo tada da pošaljemo ljude u Ameriku i u Rusiju da razgovaramo”.

“Pa šta mislite kako smo odlagali sve ovo, na lepu reč, na te prepametne što gostuju po televizijama?”, zapitao je on.

Nastavi čitati

Region

DAN D ZA NIS, hoće li će Amerikanci produžiti licencu?

Budućnost NIS-a je i dalje neizvjesna dok se čeka američka licenca za nastavak rada.

Iz Vlade Srbije poručuju da nema razloga za brigu, rezerve su obezbjeđene, a goriva će na pumpama biti. Država je spremna i da koristi obavezne rezerve naftnih derivata kako bi održala stabilnost snabdijevanja, ukoliko to bude bilo potrebno, navela je resorna ministarka, poslije razgovora sa stranim naftašima.

Četrdeset osmi je dan otkako su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije. Srbija očekuje odluku Vašingtona za novu licencu, kako bi NIS nastavio sa radom, jer Rafinerija nafte troši posljednje zalihe sirove nafte za preradu. Ranije je rečeno da sirove nafte ima samo do utorka, 25. novembra.

Vlada Srbije održala je juče vanrednu sjednicu na kojoj je razmatrana energetska situacija u zemlji. Konstatovano je da privreda i građani nemaju razloga za zabrinutost s obzirom na to da ima dovoljno svih naftnih derivata.

Da bi se izbjegli poremećaji i obezbijedilo pouzdano i ravnomerno snabdijevanje, resorna ministraka Dubravka Đedović Handanović razgovarala je juče sa prestavnicima tri najveće strane nafne kompanije na našem tržištu mađarskog MOL-a, grčkog Helenikovog ogranka EKO, austrijskog OMV-a i generalnim sektretarom Udruženja naftnih kompanija.

“Naša obaveza je da svaka pumpa, veleprodajni kupac i građani imaju dovoljno goriva za svoje potrebe i to ćemo ispuniti. Kompanije sa kojima sam razgovarala su važne za stabilnost snabdijevanja, jer su najveći uvoznici naftnih derivata u Srbiji i snabdijevaju najveći dio tržišta, poslije NIS-a. Uvoz derivata u decembru će pratiti potražnju na tržištu, logistiku i raspoložive kapacitete i očekujemo da bude prema planu i da snabdijevanje ostane stabilno”, rekla je ministarka.

Ministar Marko Đurić, koji je član Tima za energetsku stabilnost, rekao je za RTS da Srbija može da bude spokojna kada je riječ o snabdevenosti tržišta energentima. Što se tiče sudbine NIS-a, međutim, još smo u pregovorima i ostaje da se vidi kako će se stvari razvijati, ističe Đurić.

Zahtjev SAD da Rusija u potpunosti izađe iz vlasništva nije promijenjen, ali je odobreno da se do 13. februara vode pregovori o vlasničkoj strukturi.

Nastavi čitati

Region

POZNATI REZULTATI REFERENDUMA: Slovenci rekli “ne” eutanaziji, zakon se poništava

Slovenački birači većinom su odbili zakon o potpomognutom samoubistvu, poništivši zakon iz jula, dok inicijator referenduma ističe pobjedu kulture života nad kultom smrti.

Slovenački birači na referendumu održanom juče većinski su odbili zakon o potpomognutom dobrovoljnom okončanju života, čime će zakon usvojen u parlamentu u julu ove godine biti poništen.

Prema neslužbenim rezultatima Državnog izbornog povjerenstva, s 99,8 odsto prebrojanih glasova protiv zakona je glasalo više od 368.000 birača, odnosno 53,4 odsto izašlih. Za zakon je glasalo nešto više od 321.000 birača, odnosno 46,6 odsto.

Time je ispunjen i zakonski kvorum, jer je za odbacivanje zakona moralo glasati najmanje 339.205 birača. Na referendum je izašlo 40,91 odsto od ukupno 1,7 miliona osoba s pravom glasa.

U većini izbornih jedinica zakon je odbijen, a jedina iznimka bila je centralna Ljubljana, gdje je prevagnula podrška njegovom donošenju. Riječ je o 34. referendumu u istoriji nezavisne Slovenije, na kojem su biračka mjesta zatvorena u 19 časova, nakon čega su objavljeni prvi neslužbeni podaci.

Inicijator referenduma i čelnik Pokreta za djecu Aleš Primc rezultat je proglasio “velikom pobjedom saosjećanja i solidarnosti”. Zahvalio je građanima, ljekarima, vjerskim zajednicama i političkim strankama koje su podržale inicijativu, ističući da je “kultura života pobijedila kult smrti”. Rekao je da je poruka birača jasna i da država mora obezbijediti uslove u kojima će bolesni, invalidni i stariji imati dostupnu zdravstvenu i palijativnu zaštitu, a ne put ka potpomognutom okončanju života.

Odbijeni zakon predviđao je mogućnost potpomognutog samoubistva za punoljetne pacijente koji ispunjavaju stroge medicinske kriterijume. Pacijent bi morao dvaput izraziti želju ljekaru, nakon čega bi zahtjev procjenjivao nezavisni ljekar i psihijatar. Zdravstveni radnici zadržali bi pravo priziva savijesti. Potpomognuto okončanje života ne bi bilo dozvoljeno osobama mlađim od 18 godina, kao ni u slučajevima neizdržive patnje izazvane mentalnom bolešću. Eutanazija, odnosno smrt uz direktnu pomoć njegovatelja, ostala bi zabranjena.

Referendum tako poništava zakon iz jula, iako je na savetodavnom referendumu 2024. godine pravo na potpomognuto samoubistvo podržalo 55 odsto birača.

Nastavi čitati

Aktuelno