Doručak, kao prvi obrok u danu, ujedno je i prvi izvor energije.

To je gorivo za mozak koje nam pomaže da funkcionišemo optimalno tokom dana.

Dr Uma Naido, direktorka nutricionističke i metaboličke psihijatrije u Opštoj bolnici u Masačusetsu, već 20 godina istražuje efekte hrane na mozak. Rekla je za CNBC da je njen glavni savet za početak dana čaša vode kada se probudite da biste se borili protiv dehidracije i anksioznosti.

Prema dr Naido, šarene žitarice, šejkovi itd. postali su popularan izbor, ali možda nisu tako zdravi kao što mislite. Ona je navela da su ove opcije često pune šećera i ugljenih hidrata koji mogu izazvati skok šećera u krvi. Stoga je navela pet najboljih ideja za doručak koje će vam dati energiju i istovremeno poboljšati vaše mentalno zdravlje:

Čia puding: Doktorka kaže da sadrži tone vlakana, koja hrane zdrave bakterije u crevima i rezultiraju manje zapaljenim mikrobiomom, optimizovanom komunikacijom između creva i mozga i proizvodnjom neurotransmitera koji podržavaju raspoloženje. U intervjuu za CNBC, ona je naglasila da zbog sadržaja omega-3 masnih kiselina može da pojača i da deluje protivupalno.

Osvježite svoj dom Samsung uređajima uz posebne pogodnosti – sjajne cijene i produžena garancija.

Omlet: Jaja su odličan izvor proteina i smatraju se veoma zdravim. Ima dobru količinu masti, vitamina i proteina za zdrav mozak. Žumance sadrži vitamin D, koji jača mentalno zdravlje.

Tofu: “Tofu je odličan, svestran protein koji je bogat triptofanom i sojinim izoflavonima, za koje se pokazalo da su povezani sa smanjenim simptomima depresije”, rekla je doktorka za CNBC.

Mleko sa kurkumom: “Iako nije nužno obrok sam po sebi, mleko od kurkume je hranljiv napitak i neverovatan način da započnete jutro. Pomešajte šolju svog omiljenog nezaslađenog biljnog mleka sa kurkumom i prstohvatom crnog bibera, jer je moćno antiinflamatorno sredstvo koje pomaže u smanjenju anksioznosti, podiže energiju i pomaže u održavanju fokusa tokom dana.

Zeleni smutiji: Zeleno povrće je puno hranljivih materija, a zeleni smutiji sa kontrolom šećera mogu biti dobar način da započnete dan. Pomešajte svoje omiljeno lisnato povrće poput spanaća sa nekoliko komada bobica, omiljenim čistim proteinskim prahom i malo masti od bademovog putera. Dr Naido je takođe napomenula da se pažnja mora obratiti i na potrebu tela za folatima. Folat pomaže u proizvodnji neurotransmitera u mozgu. Povišeni nivoi folata ukazuju na povišeno raspoloženje, a nedostatak može dovesti do psihijatrijskih stanja.

(B92)

Neprijatan zadah nastaje usled nakupljanja bakterija u ustima. Iako vam određene namirnice poput bijelog ili crnog luka mogu ponekad izazvati privremeni loš zadah, one obično nisu uzrok hroničnog lošeg zadaha.

S druge strane, redovno pojavljivanje lošeg zadaha je zapravo posljedica faktora kao što su pretjerani rast kandide u vašem tijelu.

Uobičajena zabluda o lošem zadahu je da potiče iz crijeva ili želuca. Loš zadah potiče iz zadnjeg dijela jezika, grla, krajnika, zuba i desni, prenosi portal draxe.com. U navedenim područjima se nalaze prirodne bakterije koje mogu da ispuštaju jedinjenja koja sadrže sumpor, što dovodi do lošeg zadaha.

U slučaju bolesti desni (poznate i kao parodontalna bolest, koja je infekcija desni i zuba), loš zadah je uobičajen jer se bakterije razmnožavaju ispod površine desni gdje izazivaju upalu i oslobađaju jedinjenja sumpora.

Čestice hrane zaglavljene u zubima i usnoj duplji takođe mogu izazvati neprijatan miris. Privremeni loš zadah obično je uzrokovan bakterijama i jedinjenjima koja se nalaze u određenoj hrani ali se povlače u roku od 24 sata nakon što se hrana potpuno probavi.

Takođe, možete da se probudite sa lošim „jutarnjim zadahom“ jer su se bakterije „osušile“ preko noći i zbog toga reaguju povećanom aktivnošću.

Namirnice koje treba izbjegavati i koje mogu izazvati loš zadah

Luk — riječ je o najproblematičnijoj namirnici kada govorimo o lošem zadahu. I dok je luk (i bijeli i crni) veoma zdrav, ako idete na važan događaj i želite da izbjegnete loš zadah, izbjegavajte ga.

Pržena hrana ili druga hrana sa visokim sadržajem trans-masti — ovoj hrani je potrebno mnogo vremena da prođe kroz probavni sistem, što dovodi do halitoze.

Šećer — poznato je da lako dovodi do karijesa i bolesti desni, doprinoseći halitozi.

Ljepljiva hrana — izbjegavajte karamele ili druge vrste „ljepljive“ hrane koja se može nahvatati za zube i izazvati karijes.

Zaslađena pića — slatka pića oblažu zube šećerom, a mnogi od nas ne pomišljaju da peru zube nakon što ih konzumiraju.

Prirodni lijekovi za borbu protiv neprijatnog zadaha

Prvo i najvažnije, obavezno perete zube pastom za zube dva puta dnevno, a idealno je da koristite i konac svakog jutra i večeri. Struganje jezika takođe može biti od pomoći za uklanjanje bakterija iz usta.

Posjetite zubara svakih šest mjeseci i obavezno tretirajte karijes, pukotine na zubima i rješavajte probleme sa starim plombama ili zubnim krunicama koje mogu da skladište bakterije koje izazivaju smrad.

Stomatolog vam može preporučiti tretmane koji će vam pomoći da se rešite lošeg zadaha, kao što su struganje jezika i tehnika temeljnog čišćenja desni.

Specijalista medicinske psihologije na Klinici za psihoterapiju Vojnomedicinske akademije (VMA), doktor Goran Kličković je prije par godina dao savjet kada je pravo vruheme da osoba ode kod psihologa i potraži pomoć.

-Ljudi se obraćaju psihologu ili psihoterapeutu onda kada aktuelna kriza, smetnje, tegobe ili simptomi, narastu do te mere da trpljenje više nije moguće. Iskustvo pokazuje paradoksalno, što je tegoba ili trpljenje veće – veća je motivacija za suočavanje sa problemom – kaže on.

Čovek je tada spremnij i istrajniji u tome, dodaje, da sagleda razloge i uzroke problema. Kriza nastaje kada životni događaj ili stresor nadiđu naše iskustvo i aktuelni emocionalni kapacitet.

U procesu rada na sebi, u sklopu psihološkog savjetovanja, vremenom se simptomi i tegobe ublažavaju jer njihova signalna funkcija gubi na značaju nakon što se fokusiramo na problem.

-Signali koji ukazuju na nervni slom su promene, odnosno pojava jedne specifične ili opšte disfunkcionalnosti, ali i trpljenje koje osećamo kada naši kapaciteti nisu dovoljni da se adaptiraju na promenu odnosno na neki životni događaj. Ispoljavaju se kao promene raspoloženja, zdravstvene smetnje, promene ponašanja, neefikasnost i tako dalje. Što je kriza intenzivnija i trpljenje veće – ljudi se pre pokrenu. A ako su smetnje blaže, podnošljivije, mi smo skloni da se adaptiramo, da podignemo nivo adaptacije na trpljenje i ignorišemo signale – kaže dr Kličković.

Kako se osloboditi stresa i njegovog negativnog uticaja na zdravlje?

-Važno je da se pokrenemo i aktivno pristupimo rešavanju problema. Da pokušamo da sagledamo šta je to u našem iskustvu i životnom stilu što nas dovodi do disfunkcionalnosti i tegoba.

Obraćanje profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja je jedan od načina da aktivnije i ambicioznije sagledamo uzroke smetnji i pokrenemo proces rada na sebi. To je relativno dugotrajan proces, ali jedino uvidi i promena nekog dela našeg emocionalnog iskustva dovode do trajnijeg rešenja – smatra doktor, prenosi “Kurir”.