– Moram priznati da ne verujem da je jedan takav scenario moguć. Smatram da je malo verovatan, jer još uvek ne postoje neke zvanične potvrde o tome. Ako ipak kojim slučajem dođe do toga, stavljanja ove kompanije na američku crnu listu, to bi sigurno dovelo do nestašice goriva u Srbiji, jer ne postoje alternativni izvori snabdevanja da se pokrije razlika u manjku goriva na tržištu. Istina, postoje određene strateške rezerve, ali one nisu dovoljne. Ovakav razvoj situacije bi onda doveo i do rasta cena na benzinskim pumpama. Čak i ako ne bi bilo nestašica, očekivanja bi dizala cenu. To bi onda dovelo do lančane reakcije, s obzirom da su cene naftnih derivata ugrađene i u cene gotovo svih proizvoda i usluga – smatra Radosavljević, dodajući da NIS već godinama otežano posluje zbog ranije uvedenih sankcija “Gaspromu”.

Na pitanje šta bi se desilo ako bi se i EU priključila i solidarisala sa SAD, Radosavljević odgovara da je proces odlučivanja unutar ove zajednice drugačiji od onog u Americi te da je o tom pitanju potrebna saglasnosti svih članica. Ukazuje da i pored toga Amerika ima razne i moćne mehanizme pritiska, kojima može usloviti i druge države da im se priključe u sankcionisanju da li pojedinca ili kompanija. Najgori scenario, kako smatra, bi bio ukoliko bi hrvatski naftovod JANAF obustavio isporuke nafte, a s kojim NIS ima sklopljen dugoročni ugovor o transportu.

Mišljenja je da bi se sve ovo negativno prelilo i na Republiku Srpsku, odnosno njeno naftno tržište, na kom postoji značajan broj benzinskih pumpi u vlasništvu NIS-a, ali bi, uvjeren je ovaj stručnjak, to imalo daleko manje negativne efekte nego u Srbiji.

– Na tržište Republike Srpske dolaze određene količine naftnih derivata iz Rafinerije u Pančevu koja je u vlasništvu NIS-a. Ako dođe do prekida u isporuci smatram da bi se ta razlika u dobroj meri mogla nadoknaditi preko Luke Ploče, gde se nalaze naftni terminali. U prvom periodu sankcije bi verovatno poremetilo snabdevanje, ali dugoročno gledajući, adekvatna alternativa postoji, što nije slučaj i sa Srbijom – poručio je Radosavljević.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da u slučaju uvođenja američkih sankcija Srbija ima dvije opcije – prva da preuzme većinsku kontrolu nad NIS-om, a druga da uvede sankcije Rusiji kako se ta “kompanija ne bi dirala”.

– Vlasti imaju dve alternative, ali su obe neprihvatljive za Srbiju. To je situacija iz koje je praktično nemoguće naći zadovoljavajuće rešenje i za jednu, i za drugu i za treću stranu – kaže Savić.

Hil se pravi Englez

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je upozorio da će, prema njegovim saznanjima, SAD uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije zbog ruskog vlasništva nad tom kompanijom. Iznio je procjene da bi se ovim sankcijama mogle pridružiti Velika Britanija i Evropska unija. Da li će do njih i doći, američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil nije želio potvrditi, ali ni demantovati, ali se iz njegovog odgovora mogu naslutiti naredni potezi odlazeće američke administracije. Hil je naime istakao da potencijalne američke sankcije NIS-u nemaju za cilj da na bilo koji način naškode srpskoj privredi.

Kako je potvrđeno u Hitnoj pomoći, nije bilo povrijeđenih.

Kako se reporterka 021.rs uvjerila, ostaci stajališta su brzo uklonjeni, konstrukcija je iščupana iz betona, dok su krhotine stakla rasute po stajalištu.

Ovaj mediji je uputio pitanja gradskoj upravi i JGSP “Novi Sad” u vezi sa padom ovog stajališta, kako je došlo do toga, kao i da li su postojale indicije da će do ove situacije doći.

Gradonačelnik je dodao da postoje manji gradovi u Evropi koji imaju besplatan prevoz, ali ne i gradovi tolike veličine.

Šapić je najavio da će Beograd u naredne tri godine u potpunosti obnoviti vozni park.

“Do kraja 2025. neće biti vozila starija od dvije godine, osim one koja smo kupili krajem 2022. godine. Riječ je o svim vozilima i GSP-a i privatnih prevoznika. Privatnici prevoznici već 30 godina učestvuju u javnom prevozu, ali nikada nisu imali obavezu da imaju nova vozila, sada će imati”, rekao je Šapić.

Dodao je da je cilj da Beograd 2027. ima sva nova vozila što, kako je rekao, nijedan grad u Evropi nema. Kako je rekao, on je prvi koji je rešio da se uhvati u koštac sa problemom javnog saobraćaja, od koga su svi “bežali”.

“Rekao sam da ćemo imati najbolji javni prevoz i niko u to nije verovao. A prva mera koju sam preduzeo bio je da sam pojeftinio prevoz za 30 odsto”, istakao je gradonačelnik.