Više od 40 tona krompira koji je bio u fazi truljenja na granici je dočekala spuštena rampa, a domaći proizvođači i zaštitnici prava potrošača ističu da to dokazuje da oni koji trče za profitom naše tržište vide kao utočište za škart robu, ne mareći za zdravlje ljudi.
Republička fitosanitarna inspekcija je zabranila uvoz dvije pošiljke merkantilnog krompira ukupne količine 43,3 tone porijeklom iz Austrije, jer je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove kvaliteta, te je naređen povrat pošiljaocu.

– Inspekcijskim pregledom pošiljki utvrđeno je značajno prisustvo krtola koje su u fazi truljenja, cjelokupne pošiljke su imale neprijatan i neugodan miris na trulež, zbog čega su neprihvatljive i neprikladne za ljudsku upotrebu – kazali su juče u Inspektoratu Republike Srpske.

Vijesti o zabrani uvoza hrane koja sadrži nedozvoljen nivo pesticida ili karantinski štetne organizme postale su svakodnevica, a iz udruženja potrošača kažu da su pojedini postali toliko bahati da iz inostranstva šalju robu za koju se golim okom vidi da nije za upotrebu.

– Sporni krompir je sigurno bio neka zaliha koja se morala uništiti po tamošnjim propisima, ali su ga poslali nama. Njima je isplativije da ga prodaju po bagatelnim cijenama, nego da ga tamo unište po veoma visokim, a onaj ko je to uvozio vodio se time, ako prođe – prođe, jer bi sigurno dobro zaradio. U trci za profitom ne mare za zdravlje ljudi – rekao je predsjednik Udruženja za zaštitu potrošača “Zvono” iz Bijeljine Jovan Vasilić koji smatra da najveću odgovornost snosi onaj koji je pristao da uveze takav krompir.

Objasnio je da u EU postoje tačni propisi koliko neka hrana smije da stoji i nakon toga mora da se preradi ili uništi.

– Meso se u EU može držati u hladnjači svega šest mjeseci i poslije toga se mora preraditi, uništiti ili izvesti. Slično je i za drugu robu, pa naši uvoznici čekaju kad je to vrijeme i grabe, zato i imamo svega i svačega na domaćem tržištu – kazao je Vasilić.

Predsjednik Udruženja povrtara RS Darko Ilić za “Glas Srpske” kaže da nije prvi put da nam se šalje trula hrana, kao i ona sa viškom pesticida.

– Kvalitet hrane iz uvoza je diskutabilan. Pitanje je koliko toga pređe preko granice. Truli krompir nam samo pokazuje šta nas čega u budućnosti kada se naša proizvodnja totalno uništi i ugasi, jer je situacija zaista teška – rekao je Ilić.

Istakao je da se kod nas sve manje ljudi bavi proizvodnjom hrane, pa će građani biti primorani da kupuju hranu iz uvoza i neće ni pitati kakav je kvalitet.

Poljoprivrednik iz Rogatice Dragomir Džida koji uzgaja krompir na 25 hektara kaže da su domaći proizvođači protiv uvoza jer ih guši.

– Osim što nas guše, sada nam šalju i škart. To je strašno. A naš narod gleda smo da je jeftinije, ne gleda na kvalitet. Uvozimo njihovo smeće i “to je dobro, a naše ne valja” – rekao je Džida i istakao da bi povrtari povećali proizvodnju kada bi prodaja bila dobra, ali uvoz radi svoje.

Zakon

U Inspektoratu navode da je Zakonom o hrani Republike Srpske propisano da se prilikom utvrđivanja da li je hrana pogodna za ishranu ljudi uzima u obzir da li je neprihvatljiva zbog zagađenja spoljnim uzrokom ili na drugi način, te zbog truljenja, kvarenja ili raspadanja.

U skladu sa odredbama Zakona o hrani BiH se neprikladnom za ljudsku upotrebu smatra i hrana ako su njena senzorna svojstva zbog fizikalnih, hemijskih, mikrobioloških ili drugih procesa izmijenjena toliko da nije prikladna za ishranu ljudi.