Laboratorijski nalazi pokazali su izuzetno visoku koncentraciju barijuma u vodi sa izvorišta Bukovica, kojom se snabdijeva najveći dio Kaknja, dok su nadležne institucije uzorak proglasile zdravstveno ispravnim. Stručnjaci iz oblasti medicine i rudarstva upozoravaju na moguće ozbiljne posljedice po zdravlje stanovništva i pozivaju na hitan nadzor.

Šokantni rezultati analize sa Pala
Voda za piće u Kaknju u aprilu ove godine sadržavala je koncentraciju barijuma čak 40 puta veću od zdravstveno zasnovane preporučene vrijednosti Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), objavio je portal Gerila.info.

Prema navodima ovog medija, akreditovana laboratorija “Sistem Qualitas” sa Pala analizirala je uzorak vode uzet 17. aprila za potrebe JP “Vodokom” Kakanj. Izmjerena koncentracija barijuma iznosila je nevjerovatnih 52,8 miligrama po litru (mg/L). Uprkos ovom podatku, u zvaničnom izvještaju je navedeno da uzorak odgovara važećem Pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti vode za piće.

Već u narednom mjesecu izmjerena koncentracija pala je na 11,9 mg/L, ali je i dalje višestruko veća od vrijednosti zabilježenih tokom 2025. godine, kada su se kretale između 0,3 i 1,7 mg/L.

Propisi u BiH ne prepoznaju barijum, komšije znatno strože

Iako pravilnik u Bosni i Hercegovini uopšte ne propisuje graničnu vrijednost za ovaj metal, SZO preporučuje maksimalnu zdravstveno zasnovanu vrijednost od 1,3 mg/L. U Srbiji i Hrvatskoj maksimalno dozvoljena koncentracija iznosi 0,7 mg/L, dok je u Srbiji u vanrednim okolnostima dozvoljeno najviše 3 mg/L.

Ozbiljne zdravstvene prijetnje i veza sa rudnikom u Varešu

Klinički toksikolog dr Sandra Đuranović upozorila je na opasnosti kojima su građani izloženi.

– Dugotrajna izloženost ovako visokim koncentracijama barijuma može biti povezana sa povećanim rizikom od hipertenzije, poremećaja srčanog ritma, smanjenja hemoglobina i trombocita, mišićne slabosti, gastrointestinalnih tegoba, ali i problema sa plodnošću kod muškaraca i žena – objasnila je dr Sandra Đuranović, prenosi Gerila.info.

Prema njenim riječima, barijum je često povezan sa ležištima olova i cinka, zbog čega dodatnu zabrinutost izazivaju rudarske aktivnosti u okolini Vareša.

Na to upozorava i rudarski inženjer i bivši direktor Rudnika mrkog uglja Kakanj mr Fuad Breščić, koji smatra da intenziviranje rudarskih aktivnosti u okviru projekta Vareš zahtijeva znatno stroži nadzor kvaliteta podzemnih i površinskih voda.

– Širenje eksploatacije rude moglo bi povećati rizik od prisustva teških metala u izvorištima koja snabdijevaju stanovništvo pitkom vodom – istakao je Fuad Breščić.

Institucije prebacuju odgovornost, građani bez upozorenja

Portal Gerila navodi da su od Opštine Kakanj zatražili objašnjenje da li su nakon dobijanja nalaza održane konsultacije sa zdravstvenim institucijama, da li su izvršene dodatne analize i zašto građani nisu upozoreni.

Iz Opštine Kakanj su odgovorili da za upravljanje vodovodnim sistemom, monitoring kvaliteta vode i preduzimanje svih mjera nije nadležna lokalna uprava, već JP “Vodokom” Kakanj, te su novinare uputili na to preduzeće. Istovremeno, Gerila ukazuje na to da je Opština ranije putem zvaničnih kanala objavila da su rezultati analiza “uredni”, što otvara pitanje zbog čega institucija koja tvrdi da nije nadležna daje ocjene o ispravnosti vode.

Odgovore na pitanja novinara, do objavljivanja teksta, nisu dostavili ni JP “Vodokom” Kakanj niti laboratorija “Sistem Qualitas”. Za sada nije poznato da li su nakon spornih nalaza izvršena dodatna kontrolna uzorkovanja.

Gerila.info

Sezona godišnjih odmora, uz primjenu novog evropskog sistema evidencije putnika (EES), ponovo je donijela kolapse na graničnim prelazima. Dok građani gube strpljenje na visokim temperaturama, privreda trpi ogromne gubitke. Zbog ovakvog stanja, poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Branislav Borenović pokrenuo je inicijativu za unapređenje graničnih procedura.

„Zatražio sam da se ide sa diplomatskim aktivnostima od strane i Savjeta ministara i Predsjedništva Bosne i Hercegovine prema Evropskoj uniji, zemljama Evropske unije i prema Briselu, da se jednostavno nađe rješenje kako da se ubrza taj prohod ili protok ljudi, ta sloboda kretanja preko graničnih prelaza prema Hrvatskoj, prema Evropskoj uniji, zemljama Šengena”, istakao je Borenović.

Njegovom inicijativom ostavljen je rok od 30 dana Savjetu ministara da predloži mjere, ali s obzirom na izbornu kampanju, postoji sumnja da će procesi biti ubrzani. Sati čekanja nisu samo ponižavajući za građane, već predstavljaju ogroman udar na domaću ekonomiju, što je potvrdio i ekonomista Milenko Stanić: „Ukupni troškovi na godišnjem nivou prelaze milijardu KM zbog čekanja na graničnim prelazima.”

Kao jedno od najefikasnijih rješenja navode se integrisani granični prelazi. Takav sistem već funkcioniše između Srbije i Sjeverne Makedonije, a prednosti je objasnio Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije: „Granični prelaz Preševo-Tabanovce, koji je potpuno integrisan i koji funkcioniše po sistemu ‘one-stop’, odnosno da se jednostavno kontrola zajednički sprovodi na jednom mestu, a ne na dva mesta, čime bi se duplirao posao, povećavalo vreme, a i naravno troškovi koje to gubljenje vremena prati.

Sada su prosečna čekanja na graničnom prelazu sa Severnom Makedonijom 20 minuta, a bila su mnogo viša, mnogo duža.”

Borenović predlaže da se ovakva praksa primijeni i u BiH prema Srbiji i Crnoj Gori. Da li će ova inicijativa dobiti podršku i da li će se primijeniti, biće poznato na sjednici Predstavničkog doma 30. juna. Potez je na vlastima, ali uzimajući u obzir da je ideja o uspostavljanju zajedničkog tržišta kroz „Otvoreni Balkan” zamrla, javnost s pravom ostaje skeptična da će se pravi izlaz iz ove situacije uskoro naći.

(BN)

– Vlada Republike Srpske proglasila je 4. jul Danom žalosti u Republici Srpskoj povodom obilježavanja više od tri decenije od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču od 1992. do 1995. godine.

Odluka je donesena na telefonskoj sjednici, saopšteno je iz Biroa Vlade za odnose sa javnošću.

Dan žalosti, kako je navedeno, obilježava se na način propisan Zakonom o obilježavanju dana žalosti.

Pomen za 3.267 poginulih srpskih boraca i civila sa područja srednjeg Podrinja i Birča u Odbrambeno-otadžbinskom ratu biće održan u subotu, 4. jula, u Bratuncu.

(Srna)