Connect with us

Svijet

ZAHAROVA OŠTRIJA NEGO IKAD “Evropa počela da zaboravlja Holokaust”

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je danas da je “situacija sa kolektivnim sećanjem na Holokaust” u Evropskoj uniji direktna posledica politike fragmentiranja istorije Drugog svjetskog rata, dok se, kako je navela, oslobodilačka uloga Crvene armije stalno omalovažava.

Ona je skrenula pažnju na poziv ambasadora SAD u Francuskoj, Čarlsa Kušnera, u francusko Ministarstvo spoljnih poslova, koji mu je rekao da su njegove reči o neadekvatnosti napora francuskog predsednika Emanuela Makrona u borbi protiv antisemitizma neprihvatljive, a takođe ga je podsetio na “obavezu da se ne meša u unutrašnje poslove država”.

“Čudno je čitati i čuti o ‘mešanju u unutrašnje poslove’, jer bi tema ljudskih prava trebalo da ima, kako nas zvanični Pariz ubeđuje već godinama, transgranični karakter… Zapadnjaci su pokušali da razmotre tragediju jevrejskog naroda, a da ne uzimaju u obzir totalni genocid koji je Treći rajh sproveo na istoku Evrope kao deo oslobađanja ‘životnog prostora’ za rasu ‘natčoveka’ “, istakla je Zaharova u autorskom tekstu za list “Izvestija”.

Ona je navela da je nakon toga istorija spasavanja i oslobođenja od strane Crvene armije “bila podvrgnuta sistematskom omalovažavanju”.

Zaharova je dodala da se to jasno pokazalo u transformaciji memorijalnih događaja u Evropi povodom Međunarodnog dana sećanja na Holokaust, koji se obeležava 27. januara.

Poljske vlasti su odavno prestale da pozivaju veterane oslobodioce iz postsovjetskih država, rekla je ona.

“Sekretarijat UN takođe ne poziva sovjetske veterane na ovaj dan . To radi samo ruska stalna misija, koja svake godine 27. januara organizuje komemorativne događaje u UN, čiji su glavni heroji učesnici Velikog otadžbinskog rata i bivši logoraši… Zašto se Zapad prema njima, herojima, tako ponašao (i još uvek se ponaša)? Zato što nisu smeli svojim prisustvom da podsećaju visoke goste na istorijsku istinu”, naglasila je portparolka ruskog ministarstva.

Ona je podsjetila da su 2007. godine zvaničnici UN pozvali veterane koji su se borili u Crvenoj armiji na jedan događaj.

“Ali nakon što su ispričali celu istinu o oslobodilačkoj ulozi Crvene armije, više nisu bili pozivani. Pozvali su samo zapadne svedoke tih događaja koji su ispričali kako su 27. januara 1945. godine američki vojnici sa zvezdama i prugama dočekani na kapijama Aušvica”, navela je Zaharova.

Prema njenom mišljenju, evropska birokratija i zapadnoevropske prestonice, “ako nisu otvoreno odobrile, onda nisu ni na koji način reagovale na revanšizam mladih Evropljana”, koji su, kako je navela, objavili rat sovjetskom memorijalnom nasleđu i legitimizovali “rehabilitaciju krvavih dželata Holokausta”.

“Francusko Ministarstvo spoljnih poslova, ni pod Emanuelom Makronom ni pod njegovim prethodnicima, nikada se nije izjasnilo protiv uništavanja spomenika vojnicima Crvene armije u Poljskoj, baltičkim državama, Ukrajini, niti protiv postavljanja spomenika Hitlerovim saradnicima. Prvo, prepravili su istoriju kako bi im odgovarala, brišući prave oslobodioce i veličajući zločince koje je osudio Nirnberški tribunal”, upozorila je Zaharova.

Kako je ocenila, sledeći neizbežni korak je zaborav žrtava Holokausta.

“Vreme je da naučimo: bez bezuslovnog priznanja oslobodilačke uloge Crvene armije, koja je zaustavila genocid koji su sproveli nacistički dželati i njihovi poslušnici, sećanje na žrtve Holokausta je takođe osuđeno na izbacivanje iz evropske javne svesti. Nema spasilaca – a oni koji su spaseni nisu potrebni”, zaključila je Zaharova.

Aušvic je oslobodila Crvena armija 27. januara 1945. godine. Godine 2005, odlukom Generalne skupštine UN, ovaj datum je proglašen Međunarodnim danom sećanja na Holokaust.

Related Topics:

Svijet

GRČKA UVODI NAJDUŽE RADNO VRIJEME U EVROPI? Radi se i do 13 sati, sindikati bijesni, odmah stupili u štrajk

Grčki radnici su rano jutros stupili u štrajk, zbog produženja radnog vremena na 13 sati u privatnom sektoru. Ovo je drugi štrajk u samo mjesec dana koji su organizovali grčki sindikati.

Grčki brodovi ostali su usidreni u lukama, a željeznički saobraćaj je obustavljen nakon što su radnici jutros obustavili rad u znak protesta protiv planiranih reformi radnog zakonodavstva, koje uključuju produženje radnog vremena na 13 sati u privatnom sektoru.

Štrajk, drugi po redu ovog mjeseca koji su organizovali najveći grčki sindikati javnog i privatnog sektora, vremenski je usklađen s parlamentarnom raspravom i glasanjem o vladinom predlogu zakona o reformama koje se očekuju ove nedjelje, prenosi Index.

Očekuje se da će radnici, uključujući bolničke ljekare i novinare javnih medija, marširati u podne ka parlamentu, zajedno s drugim demonstrantima.

Zaštita radnika od otkaza?
Prijedlog zakona omogućava poslodavcima da produže radno vrijeme, daje im veću fleksibilnost u kratkoročnom zapošljavanju i mijenja pravila o godišnjem odmoru u privatnom sektoru.

Vlada tvrdi da će zakon stvoriti efikasnije i fleksibilnije tržište rada i da će zaštititi radnike od otkaza ako odbiju da rade prekovremeno.

Međutim, sindikati tvrde da zakon ugrožava radnička prava, ukida osmočasovno radno vrijeme i umanjuje pregovaračku moć zaposlenih u zemlji u kojoj su prosečne plate i dalje među najnižima u EU, uprkos povećanju zarada i padu nezaposlenosti nakon teške dužničke krize od 2009. do 2018. godine.

“Umjesto da poveća prihode radnikai ojača javne usluge, vlada se odlučila da zakonom omogući iscrpljujuće radno vrijeme u korist poslodavaca”, naveli su glavni grčki sindikati javnog i privatnog sektora.

Nastavi čitati

Svijet

FON DER LAJEN danas u Crnoj Gori i BiH, u srijedu u Srbiji

– Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nastaviće danas posetu Zapadnom Balkanu sastancima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

Kako je najavljeno iz Evropske komisije u sredu će se u Srbiji sastati sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom prof.dr Đurom Macutom.

Ona je regionalnu turneju započela u ponedeljak posetom Albaniji i Podgorici gde će danas učestvovati na konferenciji “Pametan rast, zelena budućnost: ubrzavanje investicija u Crnoj Gori”, najavljeno je iz EK.

Nakon toga Fon der Lajen će se u Sarajevu sastati sa članovima Predsedništva BiH, kao i sa predsednicom Saveta ministara Borjanom Krišto.

Predsednica Evropske komisije u sredu će posetiti i Prištinu gde će se sastati sa predstavnicima privremenih institucija.

Posetu Zapadnom Balkanu predsednica EK završiće posetom Severnoj Makedoniji u sredu i sastancima sa predsednicom te zemlje Gordanom Siljanovskom-Davkovom i premijerom Hristijanom Mickoskim i predsednikom Skupštine Afrimom Gašijem.

Nastavi čitati

Svijet

OGLASIO SE TRAMP NAKON POSJETE IZRAELU: “Ovo je istorijski trenutak, postignuto je nemoguće”

Američki predsjednik Donald Tramp oglasio se nakon povratka iz Izraela, naglašavajući kako je uradio ono što niko nije uspio i kako je postigao nemoguće.

Na povratku iz Izraela i Egipta u Vašington, američki predsjednik Donald Tramprazgovarao je sa novinarima u avionu Air Force One. Tokom neformalnog razgovora nazvao je dan istorijskim i istakao da je postignuto nešto što niko nije mislio da je moguće. Na zvaničnom kanalu Bijele kuće objavljen je i promotivni video.

Govoreći o sastancima na Bliskom istoku, Tramp je rekao da je bio impresioniran prizorom lidera zemalja zajedno u istoj prostoriji, dodajući da je susret bio fantastičan.

Tramp je istakao da je u Izraelu dočekan s izuzetnim poštovanjem, dodajući kako je i u Njujorku tokom kampanje imao velike i prijateljske skupove, te da su američki mediji ovog puta bili iznenađujuće korektni.

Tramp je skrenuo s teme kako bi uporedio veličinu publike na političkim skupovima, tvrdeći da bi “normalan predsjednik” privukao oko 300 ljudi, dok se na njegovim događajima okupi između 25.000 i 35.000 pristalica.

“Vidjeli ste lica tih roditelja kada su im se djeca vratila kući. To je bilo nevjerovatno”, rekao je, referišući se na povratak talaca.

Posebno je emotivnim trenutkom istakao oslobađanje talaca, a tokom obraćanja se našalio i o mogućem pomilovanju za izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, obećavši da će se boriti za bilo koga ako je to u cilju očuvanja mira.

Novinari su ga pitali i da li je unaprijed upozorio Netanjahua na šalu o pomilovanju koju je iznio tokom govora u Izraelu.

“Ne, zapravo sam mu rekao da ne želim da pominjem pomilovanje, ali to je bilo savršeno mjesto. Bio je dobar tajming, zar ne mislite?”, odgovorio je Tramp, prenosi Index.

O Bliskom istoku i miru
Upitan o budućnosti mirovnog procesa, Tramp je rekao da vjeruje da je postignuto nešto što se hiljadama godina nije dogodilo.

“Ovo je istorijski trenutak. Ljudi govore o Bliskom istoku kao o nečemu što se nikada ne može riješiti. Svi su govorili da to ne ide, a sada ide”, rekao je.

Na pitanje o planu za Gazu odgovorio je da ne govori o jednoj ili dvije države, već o obnovi Gaze i njenoj ponovnoj izgradnji.

Kada ga je novinar pitao da li je prerano govoriti o miru, Tramp je odgovorio:

“Želite li još 300.000 ili 400.000 mrtvih? Da se borbe nastave još nekoliko godina? Mi smo to uradili na pravi način”.

O Egiptu, kriminalu i unutrašnjoj politici
Tramp je tokom leta komentarisao i svoj razgovor s egipatskim predsjednikom Abdelom Fatahom el-Sisijem, hvaleći njegov čvrst pristup kriminalu u Egiptu.

“U Kairu možete prošetati parkom, a da vas niko ne napadne. Oni su veoma strogi po pitanju kriminala”, rekao je i dodao da bi neki američki guverneri trebalo da budu čvršći, posebno pominjući Čikago.

Rekao je da bi, kada bi ga pitali, bilo moguće riješiti problem kriminala u Čikagu jednako brzo kao što je riješen u Vašingtonu ili Memfisu. Govoreći o mogućnosti korišćenja Zakona o pobuni, rekao je da ima pravo da to uradi ako bude potrebno, ali da za sada pobjeđuje na žalbama i da možda to neće biti neophodno.

O demokratama, granici i imigraciji
Tramp je ponovo optužio demokrate za tzv. “Šumerov šatdauan” tvrdeći da žele zdravstvenu zaštitu za ilegalne migrante.

“Ne možemo dozvoliti da ljudi dolaze zbog besplatne zdravstvene zaštite i obrazovanja. Sada imamo najsnažniju granicu u istoriji, ali oni dolaze legalno, kroz proces”, rekao je.

O Turskoj i međunarodnim odnosima
Tramp je posebno pohvalio turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana, rekavši da mu je prijatelj i da uživa poštovanje ruskog predsjednika Vladimira Putina.

“Sa Erdoganom se dobro slažem. Dobro mi ide s jakima, ne ide mi sa slabima”, rekao je, dodajući kako ga lideri NATO-a često mole da razgovara s Erdoganom kada se pojave problemi.

Upitan ko su slabi lideri na sastancima u Izraelu i Egiptu, Tramp je odgovorio: “Neću ih imenovati, ali vi vjerovatno znate ko su”.

Na kraju je kratko poručio novinarima: “Bio je to nevjerovatan dan. Ovo je bila istorija u nastajanju”.

Nastavi čitati

Aktuelno