O Slobodanu Miloševiću, bivšem predsjedniku Srbije, ispričane su mnoge priče, a Milan Milović, penzionisani pukovnik policije, sada je ispričao brojne nepoznate detalje o Miloševiću i njegovoj porodici.

Naime, Milović je bio dio operativne grupe koja je obezbjeđivala tadašnjeg predsjednika Slobodana Miloševića. Sa njim je dočekao početak NATO bombardovanja i 5. oktobar 2000. godine.

Obožavao poparu i kačamak
Milović je istakao da je predsjednikov kuvar, Miša Mrakić koji je kuvao i Gadafiju, bio začuđen kada mu predsjednik kaže da spremi poparu ili kačamak.

“Bio je čovek iz naroda. Izađe u šetnju, znao je svakog od nas po imenu. One koji su imali decu je pitao za decu, ko se oženio, ko nije… Bio je čovek koji je mogao da razgovara sa nama o običnim, svakodnevnim stvarima. Kada sam ga upoznao, to je za mene bila ogromna trema. Bili smo u Boru. Stajao sam ispred kuće, klinac od 22 godine, general Milenković šeta sa predsednikom, i video sam da predsednik gleda ka meni. Skrenuo je sa glavne staze i krenuo prema meni, pružio mi ruku, ja ne znam šta da radim, ukočio sam se. General mi je rekao da se upoznam sa predsednikom. Milošević je rekao da je čuo da sam dobar sportista, da mi je tata policajac, ja sam rekao da mi je drago što sam ga upoznao. Prebacio je na šalu, pitao me ko je bolji džudista, ja ili Senta, ja sam odgovorio general”, kaže Milović za “Kurir”.

Dodaje da je Milošević bio čovjek sa kojim je moglo da se razgovara ako se on prvi obrati, ali nisu mogli da traže nešto od njega ili pitaju pitanja.

Zavisnik od adrenalina
Milan se iznenadio kada je vidio da je Slobodan Milošević bio ljubitelj adrenalina.

“Za mene je bio šok kada sam posle mesec i po dana od kada sam počeo da radim predsednik išao u Požarevac. Mi smo išli za njim. Predsednik je vozio 200, 220 na sat. Čovek je bio izuzetno dobar i vešt vozač. Motorne sanke na snegu je perfektno vozio. Bio je zavisnik od adrenalina i brzine. Ne razumem se u politiku, ali treba reći da je on bio čovek koji je bio potpuno na zemlji, nije imao frustracije i komplekse u pogledu hrane”, govorio je Milović.

“Sukob” sa Mirom Marković
Ljudi koji poznaju porodicu Miru Marković, Miloševićevu suprugu, nisu opisivali istim riječima kao bivšeg predsjednika, a sličnu situaciju je imao i Milović.

“Jednom prilikom u Karađorđevu profesorka Marković ostala sa nama iz obezbeđenja, a predsednik je morao hitno za Beograd. Tada su postojali oni veliki telefoni koje žena nije mogla da nosi sa sobom, nego smo ga nosili mi. Izašli smo sa njom, šetala je oko nekog veštačkog jezera. Zazvonio je mobilni telefon, javili smo se i bio je predsednik, pitao je da li je Mira sa nama. Ja sam joj pružio telefon i rekao ‘Gospođo, predsednik na vezi za vas’. Ona je pitala kako ste me oslovili, ja sam rekao gospođo. Ona je rekla sad ste me tako nazvali, i nikada više, ja sam drugarica. Ostao sam zbunjen, nisam znao zašto da se izvinjavam, nisam znao da je ta jedna reč tako velika. Senta mi je posle rekao da ne smem da je oslovljavam sa ‘gospođo'”, rekao je Milović.

“Sve će ovo oni platiti jednog dana”
Kada je prilikom bombardovanja pogođena rezidencija u kojoj je boravio predsjednik Milošević, upravo on je insistirao da sljedećeg jutra lično ode i vidi kolika je šteta pričinjena.

“Nikada nisam video temelj koji je kao nožem isečen, tu je prošla ta raketa. To jutro je predsednik insistirao da dođe da vidi to. Nas petoro je bilo oko njega, on je išao i gledao. Rekao je ‘sve će ovo oni platiti jednog dana’. Čovek je bio zabrinut, nemoguće je da Srbija ratuje sa 17 najjačih zemalja na svetu”, ispričao je Milović.

Pozdravio posadu koja ga odvela u Hag
Na Vidovdan 2001. godine, Slobodan Glavčić je učestvovao i u izručenju Slobodana Miloševića Hagu.

“Izručenje bivšeg predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu. To je jedan zadatak koji je jedinica izvršila, ali nikada nije želela. To je najteži zadatak koji smo imali u mandatu da uradimo. Opet, naše je bilo da se postavimo profesionalno prema svemu tome. Njegovo držanje je bilo izuzetno dostojanstveno. Njegov odnos prema posadi je takođe bio poštovan kao i uvek. Odnos je bio kao i uvek. On je pozdravio posadu kad je došao kao da ide na neki uobičajeni zadatak. U takvim trenucima to samo mogu veliki ljudi da urade”, rekao je Glavčić, bivši komandant helikopterske jedinice Eskadrila i autor knjige “Helikopterska jedinica prvih 50 godina”, i dodao:

“To je još dodatno opterećavalo sudbinu naših pilota koji su taj zadatak uradili, još im je to emotivno povećavalo naboj i osećaj nelagodnosti za izvršenje jednog takvog zadatka, ali posao je posao”, prenosi Kurir.