Connect with us

Društvo

UPRKOS KAZNAMA, i dalje nema pomaka u plaćanju alimentacija

Ukoliko roditelj koji nema starateljstvo nad djetetom, uprkos sudskoj odluci, ne plaća alimentaciju, njemu prijeti čak i kazna zatvora, no to se u praksi skoro nikad ne realizuje u Srpskoj.

Iako se godinama zagovara alimentacioni fond, ni tu nema pomaka, smatraju roditelji, koji kažu da se ništa nije promijenilo u zadnje vrijeme te da i dalje oko 70 odsto roditelja ne plaća alimentaciju.

Osim zatvorske kazne, onome ko ne isplaćuje alimentaciju ili izdržavanje može se naplatiti i novčana kazna, ali mu se mogu oduzeti i lični dokumenti.

Dijana Miljatović, predsjednica Udruženja samohranih roditelja “Ponos”, za “Nezavisne” kaže da bi bilo dobro da imamo bilo kakav alimentacioni fond, ali da uopšte nije zadovoljna načinom na koji je taj fond predložen.

“Ima dosta grešaka u koracima, ali bolje ikakav nego nikakav. Ja sam izgubila nadu da ćemo imati kvalitetan mehanizam zaštite djece. Kod nas se toleriše neplaćanje alimentacije, a oni koji je ne plaćaju taj novac ne vide kao novac koji daju djeci već koji daju bivšem partneru”, rekla je Miljatovićeva.

Kako kaže, još davno su napravili istraživanje i došli do informacije da manje od 10 odsto roditelja plaća redovno alimentaciju, oko 20 odsto plaća povremeno, dok 70 odsto ne plaća uopšte, s tim da je i 70 odsto nezaposlenih roditelja kod kojih su djeca.

“Vjerovatno se tu nešto promijenilo, ali nismo dobili informaciju da se plaćanje alimentacije nešto mnogo povećalo, možda za nijansu”, ističe ona.

O tome šta zakon propisuje te da li je došlo do nekih poboljšanja u vezi sa isplatom alimentacije provjerili smo sa Vladimirom Dragičevićevim, banjalučkim advokatom.

Kako kaže, postupci pred sudom u kojima se određuje obaveza izdržavanja maloljetne djece po pravilu su postupci hitne prirode, što znači da traju kraće od ostalih, te da se odluka u ovim postupcima donosi brže nego u ostalim postupcima. “I to jer se nastoji da postupci završe u najboljem interesu maloljetne djece, i u što kraćem roku. Međutim, brže završavanje ovih postupaka ide u korist i roditelju koji je obavezan da isplaćuje svoj doprinos izdržavanju, jer u ovim presudama taj roditelj biva obavezan da sve dospjele iznose izdržavanja od dana podnošenja tužbe isplati odjednom. Dakle, što duže traje postupak to se više nagomilavaju iznosi koje je roditelj dužan da plati odjednom, pa njemu nikako nije u interesu odugovlačenje postupka”, pojašnjava Dragičević.

On navodi da je u Srpskoj od 1. septembra 2023. godine stupio na snagu novi Porodični zakon, koji propisuje da se iznos izdržavanja sada određuje u fiksnom novčanom iznosu na mjesečnom nivou.

“Ovaj iznos ne može biti manji od 15 odsto od prosječne neto plate u Republici Srpskoj za svako izdržavano lice, niti veći od 50 odsto od ukupnih mjesečnih prihoda davaoca izdržavanja za sva lica koja traže izdržavanje. Dakle, osobe koje primaju izdržavanje sada su u povoljnijem položaju jer se minimalan iznos određuje od prosječne, a ne minimalne neto plate u RS. Prilikom utvrđivanja mogućnosti lica koje je dužno da daje izdržavanje sud će uzeti u obzir sva njegova primanja i stvarne mogućnosti da stiče povećanu zaradu, dakle ne uzima se u obzir samo novčano primanje koje ima na osnovu zaposlenja, već i njegova primanja po drugim osnovima i naročito njegova mogućnost da stiče zaradu”, dodaje on.

Navodi da Krivični zakonik RS propisuje krivično djelo izbjegavanje davanja izdržavanja za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do godinu dana.

“U praksi se rijetko dešava da ovim licima zaista bude određena kazna zatvora, vodeći se logikom da ako je lice koje je dužno da daje izdržavanje u zatvoru tek tad ne može da zaradi novac i plati izdržavanje na koje je obavezan, pa ni to ne ide u korist osobi koja prima izdržavanje. U našem zakonodavstvu i praksi najefikasnije se pokazala mjera oduzimanja putnih isprava licu koje je obavezano da daje izdržavanje. Ova lica često, pod izgovorom dodatne zarade, odlaze van granica BiH. Nakon što napuste državu jako je teško, skoro nemoguće, od njih prinudno naplatiti iznos na koji su obavezani, pa se tada može predložiti da policija oduzme putne isprave – pasoš i ličnu kartu, te da odbije zahtjev za izdavanje novih putnih isprava, sve dok imenovani u potpunosti ne izmiri novčano potraživanje na ime izdržavanja, a ovom mjerom je prinuđen da izmiri dug u kratkom roku”, zaključuje on.

Related Topics:

Društvo

NEMA RAZLOGA ZA RADOST! Evo kakve nas vremenske prilike očekuju do kraja maja

Usljed pojačane ciklonske aktivnosti nad Evropom, u Bosni i Hercegovini se u naredne dvije sedmice očekuje nestabilno vrijeme, praćeno čestim padavinama i izraženim oscilacijama temperaturnog režima.

Do petka se očekuje dotok toplije vazdušne mase sa juga, što će usloviti postepeni porast temperature vazduha, uz povremene slabe padavine u obliku pljuskova.

Od 23. do 27. maja prognozira se nova promjena vremena, uz prodor hladnijeg vazduha sa sjevera. U tom periodu očekuju se niže temperature u odnosu na višegodišnji prosjek, kao i obilnije padavine, posebno na sjeveru zemlje. Na jugu zemlje, povremene slabe padavine moguće su do 25. maja, nakon čega se prognozira stabilnije i suvo vrijeme uz pojavu bure, koje bi se moglo zadržati do kraja mjeseca.
Do 23. maja jutra u Bosni sa temperaturama od 7 do 12 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 9 do 14 stepeni Celzijusovih. Tokom dana, u Bosni se očekuju temperature od 15 do 20 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 19 do 24 stepeni Celzijusovih.

Stiže hladniji period

Hladniji period uz temperature vazduha niže od prosječnih, očekuje se od 23. do 27. maja. U Bosni će minimalne vrijednosti biti od 4 do 9 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini između 6 i 11 stepeni Celzijusovih. Dnevne temperature u Bosni kretaće se od 10 do 15 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 16 do 20 stepeni Celzijusovih, prenosi N1.

Porast temperatura

Blagi porast temperatura moguć je od 28. maja, sa vrijednostima tokom jutra u Bosni od 6 do 11 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini između 8 i 13 stepeni Celzijusovih, danju temperature u Bosni kretaće se od 13 do 18 stepeni Celzijusovih, a u Hercegovini od 18 do 23 stepeni Celzijusovih, saopšteno je iz FHMZ BiH.

Nastavi čitati

Društvo

Obućari ostaju bez narudžbi, PLJUŠTE OTKAZI

Industrija tekstila, kože i obuće u Republici Srpskoj nalazi se u velikom problemu, jer im je smanjena potražnja, ali i prodaja njihovih proizvoda, došlo je do otpuštanja radnika, ističu naši sagovornici iz ove oblasti te dodaju da je ova privredna grana dotakla dno.

Radovan Pazurević, vlasnik kompanije “Sanino” iz Dervente, koji je ujedno predsjednik Područne privredne komore Doboj, kazao je za “Nezavisne novine” da je veoma smanjena prodaja, a samim tim i narudžbe, te dodao, što se tiče ove grane privrede, da je dotakla dno.

“Novih partnera nemamo, ne pamtim kada nam je neko pokucao na vrata u vezi s tim pitanju”, kazao je Pazurević i dodaje da nemaju čak ni poziva da se neko interesuje za njihove usluge i proizvode.

Kako je rekao, što se tiče narudžbi koje imaju od inostranih partnera, taj broj, barem kod njih, nije se mijenjao.

“Nažalost, smanjio se broj zaposlenih radnika u ovoj grani. Mi nismo nikoga otpuštali, međutim jedan broj radnika je otišao, neko u penziju, neko u inostranstvo, ali mi zbog nedostatka posla nismo nikog otpustili”, kazao je Pazurević i dodao da je broj zaposlenih radnika sada u odnosu na godinu i po ranije manji za više od 120.

“Kada počne nova sezona, od kraja septembra i oktobra, možda bi mogla biti malo bolja situacija, samo zbog činjenice da su u proteklom periodu ispražnjena skladišta u Evropi”, kazao je Pazurević.

Da je vrlo teška situacija u ovoj oblasti, saglasan je i Marinko Umičević, tehnički direktor Tvornice obuće “Bema” iz Banjaluke, koji ističe da je kriza u Evropi uticala na takvo stanje.

“Nedavno nam je jedan naš partner za kojeg radimo javio da prekidamo saradnju, jer zatvaraju fabrike, dvije u Slovačkoj, jednu u Albaniji, jer nema prodaje obuće”, kazao je Umičević.

Kako je pojasnio, dok ne prestane sukob u Ukrajini, obućari iz Republike Srpske imaće velike probleme.

“Prodaja je stala kompletno, budući da mi u Njemačku izvozimo najviše, a oni su sada u najvećoj krizi”, kazao je Umičević i istakao da on misli da će se ova industrija ugasiti za pet-šest godina.

Pojasnio je da nema novih narudžbi, što je najveći problem ove grane.

Dodao je da je jako zabrinut šta će sve biti u narednim mjesecima.

Prema njegovim riječima, veoma je teško predvidjeti šta će se dešavati te istakao da privrednici iz ove grane na to ne mogu uticati.

Aleksandra Mihajlović Bijelić, sekretar Udruženja tekstila, kože i obuće Privredne komore Republike Srpske, kazala je da još nema naznaka za oporavak ove industrije.

“Smanjene su narudžbe, neka preduzeća čak su smanjila i broj radnika”, kazala je Mihajlović Bijelićeva.

Ističe da će, poboljšanje situacije u ovoj grani privrede zavisiti od globalnih lanaca vrijednosti.

“Još nema naznaka poboljšanja. S obzirom na to da naše kompanije zavise od stranih preduzeća za koja rade usluge, odnosno lon poslove, ona prvenstveno zavise i od ponude i potražnje na stranom tržištu”, kazala je Mihajlović Bijelićeva.

Nastavi čitati

Društvo

USPORAVANJE EKONOMIJE: Povećanje plata nije urodilo željenim rezultatom

Podaci ukazuju na usporavanje ekonomije BiH početkom godine, industrijska proizvodnja nastavila je pad, dok je promet u maloprodaji takođe opao, navedeno je u najnovijem Izvještaju Evropske komisije o stanju ekonomija zemalja u procesu proširenja.

Kako ističu, Centralna banka BiH revidirala je prema dolje svoju projekciju rasta ekonomije za 2025. godinu na 2,4 odsto, uglavnom zbog očekivanog slabljenja eksterne potražnje. Istovremeno, prognoza inflacije povećana je na 3,5 odsto za 2025. godinu, prvenstveno zbog domaćih pritisaka na cijene, proisteklih iz snažnog rasta plata.

Iz ovoga se može zaključiti da Evropska komisija indirektno kritikuje odluku o povećanju plata, za koju su mnogi ekonomski stručnjaci upozoravali da nije zasnovana na realnim ekonomskim pokazateljima.

“U četvrtom kvartalu 2024. godine sezonski prilagođen kvartalni rast realnog bruto domaćeg proizvoda ostao je nešto ispod jedan odsto, dok je na godišnjem nivou iznosio 2,5 odsto, nakon rasta od 2,6 odsto u prethodna tri mjeseca. Glavni pokretači rasta na strani proizvodnje bili su trgovina, transport i turizam, dok je industrijski sektor, koji čini oko 20 odsto ukupne bruto dodate vrijednosti, zabilježio pad deseti uzastopni kvartal”, navedeno je u izvještaju.

Podsjećaju da su vlasti BiH 18. marta predale Evropskoj komisiji svoj Program ekonomskih reformi za period 2025-2027. godine, u kojem se predviđa ubrzanje rasta realnog BDP-a sa 2,5 odsto u 2025. na 3,3 odsto do 2027. godine, zahvaljujući očekivanom jačanju domaće potražnje.

“ERP cilja fiskalnu konsolidaciju zasnovanu na prihodima, koja bi od budžetskog deficita od 1,3 odsto BDP-a u 2025. prešla u suficit od 0,7 odsto u 2027. godini. Takođe, predviđa se nastavak pada javnog duga sa 24,5 odsto BDP-a u 2024. na 22,8 odsto u 2027”, naglašavaju oni.

Na strani potrošnje, kako ističu, glavni pokretač rasta u četvrtom kvartalu je domaća potražnja. Bruto formiranje kapitala povećano je za 7,3 odsto na godišnjem nivou, dok je privatna potrošnja porasla za 1,9 odsto. Izvoz je porastao za 1,7 odsto nakon šest uzastopnih kvartala pada, dok je snažna domaća potražnja rezultirala rastom uvoza od 3,5 odsto.

Na tržištu rada, kako ističu, zaposlenost je u prosjeku bila za 0,6 odsto veća na godišnjem nivou u Q4, dok je broj nezaposlenih smanjen za 22.800. Godišnja stopa nezaposlenosti prema Anketi o radnoj snazi smanjena je sa 13,2 odsto u 2023. na 11,7 odsto u 2024. godini.

Rast nominalnih plata, kako se naglašava, ostao je snažan, sa povećanjem od 9,8 odsto u Q4-2024, dok su u prva dva mjeseca 2025. godine nominalne plate porasle za 13,9 odsto i 13 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Glavni pokretači rasta plata su, kako navode, bile visoke plate u javnom sektoru i nedostatak radne snage u određenim industrijama.

Nastavi čitati

Aktuelno