​Demokratski senator iz Arizone Mark Keli saopštio je da se rješava svog automobila marke Tesla zbog uloge Ilona Maska u smanjenju budžeta i otpuštanju radnika.

“Svaki put kad u posljednjih 60 dana uđem u ovaj auto, sjetim se koliko štete Ilon Mask i (američki predsjednik) Donald Tramp nanose našoj zemlji”, rekao je Keli u video-snimku, koji je objavio na mreži Iks.

Keli je dodao da ne želi da vozi automobil kojeg je “izgradio i dizajnirao idiot”.

Sukob između Kelija i Maska počeo je nakon što je Mask, odgovarajući na Kelijeve poruke o njegovom putovanju u Ukrajinu i kritikama Donalda Trampa u vezi sa vojnom pomoći Ukrajini, nazvao senatora “izdajnikom”.

Mask još uvijek nije komentarisao Kelijeve izjave, ali je na društvenim mrežama postavio pritužbe zbog vandalizma na čijoj su se meti našli “Teslini” proizvodi i prodavnice, uporedivši te akcije sa Kristalnom noći, napadima na Jevreje u Njemačkoj 1938. godine, prenosi “b92“.

Rusija će zahtevati čvrste garancije za mir u Ukrajini, izjavio je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

Gruško je rekao za list Izvestija da će Rusija zahtevati neutralan status Ukrajine i odbijanje zemalja članica NATO-a da je prihvate kao članicu Alijanse.

– Ako govorimo o mirnom rešavanju sukoba u Ukrajini, onda će on, naravno, imati spoljnu konturu. Zahtevaćemo da čvrste bezbednosne garancije postanu deo ovog sporazuma…Što se tiče razgovora, oni se, naravno, danas ne vode, jer nema pregovora – naveo je Gruško, prenele su RIA Novosti.

U Saudijskoj Arabiji održan je pre nekoliko dana sastanak američke i ukrajinske delegacije. Kancelarija ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog objavila je zajedničku izjavu Kijeva i Vašingtona nakon razgovora u kojoj se navodi da Ukrajina pristaje na predlog SAD o 30-dnevnom prekidu vatre koji može biti produžen dogovorom strana.

U dokumentu se takođe navodi da će SAD odmah ukinuti pauzu u razmeni obaveštajnih podataka i nastaviti vojne isporuke Ukrajini. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je da predlog o 30-dnevnom prekidu vatre treba da bude finalizovan uzimajući u obzir interese Rusije.

On je takođe rekao da će prekid vatre biti privremeni predah za ukrajinsku vojsku. Ušakov je podsetio da Rusija teži dugoročnom mirnom rešenju u Ukrajini koje uzima u obzir interese Moskve. On je napomenuo da će zvanični stav u vezi sa privremenim prekidom vatre u Ukrajini koji su predložile SAD formulisati ruski predsednik Vladimir Putin.

Putin je rekao 13. marta da nije saglasan sa predlogom SAD da se okončaju borbe u Ukrajini, ali da prekid vatre mora da dovede do dugoročnog mira i da se pozabavi osnovnim uzrocima krize. Putin nije isključio mogućnost da sa američkim predsednikom Donaldom Trampom razgovara o prekidu vatre u Ukrajini.

Američki predsjednik Donald Tramp najavio je da će sutra razgovarati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o mogućem okončanju trogodišnjeg sukoba u Ukrajini, nakon pozitivnog ishoda razgovora američkih i ruskih zvaničnika u Moskvi.

“Razgovaraću sa predsjednikom Putinom u utorak. Mnogo posla je obavljeno tokom vikenda. Želimo da vidimo da li možemo da okončamo ovaj rat. Možda možemo, možda ne, ali mislim da su šanse dobre”, rekao je Tramp tokom ljeta od Floride do Vašingtona. Tramp će pokušati da dobije Putinovu podršku za predloženi 30-dnevni prekid vatre koji je Ukrajina prihvatila prošle nedjelje.

“Već govorimo o podjeli resursa”

Na pitanje o kakvim bi ustupcima moglo da se razgovara sa Putinom, Tramp je rekao: „Razgovaraćemo o teritoriji. Razgovaraćemo o elektranama… već smo mnogo toga detaljno razgovarali sa obe strane, Ukrajinom i Rusijom. Već razgovaramo o tome, o podeli određenih resursa (između Ukrajine i Rusije, op. a.)“.

Američki državni sekretar Marko Rubio i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarali su prekjuče o „sljedećim koracima” u predloženom prekidu vatre u Ukrajini, prenosi Politiko.

O čemu su se dogovorili Amerikanci i Ukrajinci i kako je Putin reagovao?

Podsjetimo, na nedavnom sastanku u Džedi delegacije SAD i Ukrajine dogovorile su nekoliko ključnih tačaka, uključujući privremeni prekid vatre na 30 dana, uz mogućnost produženja ako se i Rusija i Ukrajina slože. SAD su takođe potvrdile nastavak vojne i obavještajne pomoći Ukrajini, čime je okončana prethodna pauza u slanju vojne pomoći i razmjeni bezbjednosnih podataka.

Reagujući na ove sporazume, Vladimir Putin je izrazio opreznu podršku predlogu o prekidu vatre, ali je naglasio da je potreban dodatni dijalog da bi se obezbijedio dugoročni mir i „riješili uzroci sukoba”. Invaziju na Ukrajinu, podsetimo, Putin je lično naredio prije više od tri godine.

On je rekao i da bi Ukrajina mogla da iskoristi prekid vatre za mobilizaciju i jačanje vojnih kapaciteta i upitao kako će se pratiti primjena primirja na frontu dugom 1.300 kilometara.