Connect with us

Svijet

EU IMA ČETIRI STUBA VANJSKE POLITIKE: Ukrajina, Bliski istok i Balkan prioriteti

EU kao najveće jedinstveno tržište na svijetu i subjekt koji praktično određuje svjetske standarde kada su u pitanju regulative i tržišna pravila, ima značajan uticaj i u spoljnoj politici.

Kako je navedeno na stranici Evropske službe za spoljne poslove, spoljna politika EU temeljena je na četiri stuba: očuvanje mira u svijetu, jačanje međunarodne bezbjednosti, promocija međunarodne saradnje i razvoj i konsolidacija demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i temeljnih sloboda.

Šef evropske politike u ovom mandatu Evropske komisije je Žozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost, što je pozicija koja se u određenoj mjeri može prevesti kao ministar spoljnih poslova.

U ovom trenutku, jedan od najvećih prioriteta spoljne evropske politike su rat u Ukrajini i rat između Izraela i Hamasa.

Što se tiče Pojasa Gaze, Borel je proteklih mjeseci kroz javne nastupe i tekstove koje je napisao jasno formulisao stav EU.

EU je osudila teroristički napad Hamasa na Izrael 6. oktobra, u kojem je život izgubilo više od 1.300 ljudi, mahom civila.

Ali isto tako, EU je izrazila ozbiljnu zabrinutost zbog prekomjerne upotrebu sile Izraelskih oružanih snaga (IDF) tokom njihove akcije u Pojasu Gaze, u kojoj je do sada život izgubilo gotovo 30.000 Palestinaca, među kojima je mnogo civila koji nemaju nikakvu vezu sa Hamasom.

U kolumni koju je nedavno napisao, pozvao je na zaustavljanje ubijanja palestinskih civila u Gazi, kao i na uništenje Hamasa kao organizacije. Međutim, on je upozorio da Hamas predstavlja ideju, a da je ideje nemoguće “ubiti”.

“Jedini način da se ubije loša ideja je predložiti bolju, dati horizont palestinskom narodu, njegovom dostojanstvu, njegovoj slobodi, njegovoj sigurnosti, što mora ići ruku pod ruku sa sigurnošću Izraela”, rekao je Borel, izrazivši stav EU da Palestinci treba da dobiju svoju državu.

Borel je juče posjetio Kijev, kako bi izrazio podršku EU Ukrajini, nakon što je Evropski savjet podržao paket podrške Ukrajini vrijedan 50 milijardi evra. Nakon dolaska u Kijev, Borel je rekao da je došao da iskaže bezuslovnu pomoć EU i u vojnom i u finansijskom pogledu, kao i da pomogne u reformama Ukrajine ka njenom evropskom putu.

Nakon početka proširene faze rata u Ukrajini u februaru 2022. godine, EU je značajno promijenila svoje spoljnopolitičke prioritete, što je dovelo do oživljavanja procesa pridruživanja zemalja zapadnog Balkana EU.

Na tom putu BiH značajno zaostaje nakon sporog ispunjavanja 14 ključnih prioriteta EU, ali i nakon što je Republika Srpska donijela zakon kojim se značajno ograničava pravo na slobodu izražavanja vraćanjem inkriminsanja klevete u Krivični zakonik.

Na evropskoj agendi parlamenta BiH ostalo je još nekoliko važnih zakona, poput Zakona o sprečavanju pranja novca i izmjena Zakona o viskom sudskom i tužilačkom savjetu BiH.

Da bi ponovo moglo doći do zastoja, ukazuje upozorenje koje je juče na X-u iznio Johan Zatler, šef Kancelarije EU u BiH.

“Imao sam sastanke s liderima oba doma parlamenta BiH. Potrebna nam je veća svijest o hitnosti kada je riječ o reformskim zakonima, uoči predstojećeg martovskog samita”, napisao je Zatler.

Napomene radi, EU je uslovno odobrila početak pregovora sa BiH, ako do marta bude postignut dogovor u BiH o reformama.

Evropski lideri upozorili su da će, ako do tada ne dođe do napretka, BiH biti u opasnost da zaostaje na evropskom putu, jer su u junu evropski izbori, pa će novu komisiju biti moguće očekivati na jesen.

Related Topics:

Svijet

KADIROV PITAO PUTINA ” Mogu li ja da izaberem METU U KIJEVU”

Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da je “Orešnik” savremeno oružje, a ne modifikacija iz sovjetskog vremena, i pozvao Zapad da ukrste “koplja” iznad Kijeva. Odmah se oglasio Ramzan Kadirov.

On je rekao da je raketa ”orešnik” savremeno oružje proizvedeno na osnovu prethodnih projekata koji su bili dorađeni, i potvrdio da je učestvovao u donošenju odluke o proizvodnji tih projektila.

”Nema nikakve šanse da obore orešnik. Ako zapadni eksperti tako misle, nek obezbijede da organizujemo visokotehnološki dvoboj. Mi smo spremni za takav eksperiment. Pa da vidimo šta će biti. Nek zapadni eksperti odrede objekat u Kijevu koji ćemo gađati orešnikom. Spremni smo na to”, rekao je Putin.

Međutim, prvi koji je reagovao na ove riječi ruskog lidera bio je čečenski vođa Ramzan Kadirov.

Kadirov je zatražio od Putina dozvolu da izabere metu u Kijevu u slučaju napada “orešnikom”.

“Mogu li ja da izaberem metu u Kijevu, Vladimire Vladimiroviču?”, upitao je Kadirov na Telegramu.

Ruski predsjednik Vladimir Putin drži godišnju konferenciju, prenosi “b92”.

Nastavi čitati

Svijet

ZELENSKI SE PROTIVI “Ukrajina neće nastaviti da vrši tranzit ruskog gasa u Evropu”

Ukrajina neće nastaviti da vrši tranzit ruskog gasa u Evropu nakon što postojeći ugovor o tome istekne krajem godine, izjavio je predsjednik Vladimir Zelenski.

– Ne bismo produžavali tranzit ruskog gasa – rekao je Zelenski na konferenciji za novinare tokom samita EU u Briselu.
Iz Evropske komisije ranije je saopšteno da ovo tijelo nije uključeno u pregovore o produženju ugovora o transportovanju ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine.

Portparol Komisije rekao je da ovo tijelo ne podržava nikakve razgovore o produženju ugovora, niti druga rješenja za održavanje tranzitnih tokova i nije uključeno u bilo kakve pregovore o tome.

SRNA

Nastavi čitati

Svijet

PUTIN “BRIKS ne radi ni protiv koga i NE PREDSTAVLJA INSTRUMENT protiv Zapada”

BRIKS ne radi ni protiv koga i ne predstavlja instrument protiv Zapada, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

“BRIKS nije sredstvo za suprotstavljanje Zapadu, mi ne radimo ni protiv koga, radimo za svoje interese, za interese članica ove organizacije. Ne gradimo nikakvu agendu konfrontacije u okviru BRIKS-a”, rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.

On je dodao da se mnogo zemalja zanima za razvoj BRIKS-a, jer se sve odluke ove organizacije donose konsenzusom.

Putin je rekao da za sada nema planova za formiranje sjedišta BRIKS-a.

Nastavi čitati

Aktuelno