Connect with us

Region

HRVATSKA OSTAJE PUSTA! Za deset godina broj praznih stanova veći za 43 odsto

Proteklog decembra je Državni zavod za statistiku Hrvatske objavio da je 2021. godine, prilikom popisa stanovništva, u Hrvatskoj bilo približno 2,4 miliona stanova ili 6,5 odsto više u odnosu na prethodni popis iz 2011. godine.

Iako je ukupan broj stanova povećan, broj nastanjenih stanova smanjio se 4,2 odsto, dok se broj privremeno nenastanjenih, odnosno praznih stanova povećao čak 43 odsto. Prema podacima DZS, u Hrvatskoj je oko 600.000 praznih stanova i 231.000 kuća za odmor tj. vikendica.

Zašto su svi ti stambeni prostori prazni, čemu služe i koga čekaju da ih nastani, dok mnogi mladi nemaju mogućnosti da sebi priuštite kupovinu ili bar najam stana?

Profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Gojko Bežovan smatra da je struktura tih neuseljenih stanova šarolika i vrlo složena.

Neki se nalaez u onim dijelovima zemlje iz kojih su ljudi proteklih desetak godina masovno iseljavali – Slavoniji, Lici, Dalmatinskoj zagori, a potpuno je neizvjesno da li će ti prostori u budućnosti biti ponovo useljeni. Inače, većina praznih stanova je u gradovima, a samo u Zagrebu ih ima oko 50.000.

Ljudi u Hrvatskoj, po njegovom mišljenju, nemaju povjerenja da ulažu na tržištu kapitala nakon što je ono krahiralo tokom krize 2008. godine, pa se odlučuju za nekretnine. Smatra da bi određenim podsticajnim mjerama trebalo omogućiti da se ti stanovi izadaju u najam.

Razlog velikog povećanja broja praznih stanova – za 43 odsto – od 2011. do 2021. godine, Bežovan najprije vidi u iseljavanju ljudi u inostranstvo, ali i zbog velikog broja novosagrađenih stanova, posebno onih luksuznih, koji nisu ni kupljeni da bi bili nastanjeni, nego da bi se očuvala ili povećala vrijednost kapitala.

Upozorio je da bi trebalo zakonski regulisati, tj oporezovati stanove u gradovima koji nisu useljeni, jer ostali građani plaćaju doprinose i druge obaveze i na taj način održavaju i takve nekretnine vrijednim i funkcionalnim.

Međutim, fenomen praznih stanova nije specifičan samo za Hrvatsku. Bežovan naglašava da toga ima u čitavoj Evropskoj uniji, a posebno u mediteranskim zemljama – Portugalu, Španiji, južnim dijelovima Francuske, Italiji, Grčkoj…

Agencije

Region

TJERAJU PO SVOM! Priština odbila poziv Brisela na sastanak o dinaru

Zamjenik prištinskog premijera Besnik Bisljimi izjavio je da je primio poziv Brisela za sastankom povodom nove regulative Centralne banke tzv. Kosova o dinaru, ali da je odbio da učestvuje, prenosi “Ekonomija onlajn”.

On je naveo da neće biti učesnik ovog sastanka, jer “dinar nije deo dijaloga”.

– Postoji zahtev Brisela da se sljedeće sedmice održi sastanak o pitanju regulisanja prenosa valuta iz Srbije na (tzv.) Kosovo, ali ovo nije sastanak na koji bi trebalo da ide glavni pregovarač, jer pitanje dinara nije dio dijaloga. Idem kada se razgovara o dijalogu. Vidjećemo ko će ići – rekao je on.

On je takođe okrivio izaslanika za dijalog Miroslava Lajčaka da je prilikom poziva “prekršio principe”.

– Lajčak mi je poslao pismo, jer stalno komunicira sa mnom. Ali ovaj put mislim da je prekršio principe koje je sebi postavio jer je to prvi put da je zakazao sastanak bez prethodnog dogovora sa stranama i pokušao da postavi dnevni red uprkos principima koje je postavio 2021. da nijedna tema ne može biti stavljena na dnevni red bez saglasnosti strana – rekao je on.

Agencije

Nastavi čitati

Region

OGLASIO SE NESTOROVIĆ “Ne možemo da napustimo taj pokret, jer smo ga osnovali”

Jedan od osnivača Pokreta “Mi – glas iz naroda” Branimir Nestorović rekao je za Srnu da će nastaviti sa formiranjem stranke, nakon što su pojedini članovi pogazili principe za koje se zalaže, te najavio da će u parlamentu Srbije imati klub pod nazivom “Pravi MI”.

“Mi ne možemo da napustimo taj pokret, jer smo ga i osnovali. Mogu oni da napuste naš pokret”, rekao je Nestorović, reagujući na saopštenje dijela Pokreta “Mi – glas iz naroda”, koje predvodi Dragan Stanojević, u kojem se navodi da je došlo do izvijesnih nesporazuma unutar rukovodstva u grupi od sedam osnivača i da su Nestorović i Aleksandar Pavić sinoć “demonstrativno napustili Pokret”.

Što se tiče naziva poslaničkog kluba u Skupštini Srbije, Nestorović kaže da je mislio da se nazovu “Pravi MI”.

“Jer, mi smo pravi MI. Ja sam smislio to ime, koje je zaštićeno, i napravio logo. Nije uopšte važno kako ćemo se zvati. Ljudi su prepoznali ideju, znaju o kome je riječ. Mislim da smo Pavić i ja prilično prepoznatljivi. Važno je da se očuva osnovna ideja Pokreta, da to bude zdravo tkivo, da nema nikakvih mešetarenja i da se potisnu sujete”, istakao je Nestorović.

On je rekao da ovaj pokret postoji samo kao udruženje građana i grupa koja je izašla na izbore važila je samo do tada.

“Praktično posle toga je trebalo da usledi formiranje stranke. Ali onda su se javili veoma ozbiljni problemi. Neki su počeli da obavljaju potpuno paralelne aktivnosti, vrlo interesantne. Išli su po unutrašnjosti i obećavali sve i svašta, počeli da formiraju potpuno paralelne mreže. Više puta sam skrenuo pažnju na to, međutim, sa tim se nastavilo”, pojasnio je Nestorović.

Nestorović je naveo da samo tri čovjeka u Pokretu imaju pravo da zvanično imenuju povjerenike, a to su, osim njega, advokati Jelena Pavlović i Branko Lukić.

On je ukazao da je vrhunac bio kada je agencija koja vodi knjige ovog pokreta primijetila da su neki članovi pokušavali da podignu novac, na šta nemaju pravo, pošto su potpisnici samo troje ljudi.

“Ta agencija je rekla da neće više s nama da funkcioniše, zato što se, kako su naveli, ‘mi bavimo kriminalom’. Kada sam to saznao, došlo je do incidenta. Dragan Stanojević je nasrnuo na Aleksandra Pavića, hteo je da se bije s njim… To je granica koja ne može da se pređe”, naglasio je on.

S obzirom na novonastalu situaciju, Nestorović je naveo da je sinoć na sastanku Pokreta rekao da sve ranije dogovoreno otpada i da je spreman da preuzme predsjedničku poziciju kako bi sredio stanje, budući da je podnio najveći teret prilikom formiranja.

“Mene i Pavića podržalo je sedam naših poslanika od 13, nakon čega smo napustili sastanak. Mi ćemo imati svoj poslanički klub u Skupštini /Srbije/ i nastavljamo da formiramo stranku”, rekao je Nestorović.

On je najavio da večeras ide na skup Pokreta u Lazarevac, a u petak u Novi Sad, te napomenuo da su ga podržali svi veliki gradski odbori – Beograda, Novog Sada i još nekih gradova u Srbiji.

“Praktično, nema sukoba. Oni su preterali. Sve moje principe su pogazili. Ja sam bio čak voljan da pređem preko svega toga i da nastavimo dalje da ne bi pred lokalne izbore dizali tenzije. Međutim, kada počnu fizički obračuni i sklonost ka kriminalnim aktivnostima to prevazilazi sve granice. Tu nema više prostora za rad i da to više nije politika”, rekao je Nestorović za Srnu i dodao da neće da ukalja ideju zbog koje se upustio u formiranje Pokreta.

Nastavi čitati

Region

NESTOROVIĆ NAPUSTIO svoj pokret “Mi, glas iz naroda”

U toku procesa preobražaja pokreta “Mi, glas iz naroda” došlo je do izvjesnih nesporazuma unutar rukovodstva, grupi od sedam osnivača, i Branimir Nestorović i Aleksandar Pavić su 20. februara, demonstrativno napustili “Pokret MI – Glas iz naroda”, objavljeno je u saopštenju na sajtu ovog pokreta.

U sjenci nesporazuma i insinuacija protiv nekih od osnivača Branimir Nestorović je onda ultimativno tražio da on bude predsjednik te stranke iako je bilo dogovoreno da se ostane pri izvornom principu kolektivnog rukovodstva koje čini sedam osnivača. Na glasanju taj ultimatum Nestorovića nije dobio podršku većine osnivača i on je potom demonstrativno napustio Pokret a za njim i Aleksandar Pavić, navodi se u saopštenju, prenijela je Nova.

Pokret, međutim, nastavlja sa planiranim radom i preobražajem u političku stranku. Njime će rukovoditi Vijeće Pokreta koje čini pet osnivača: Siniša Ljepojević, Mitar Kovač, Jovan Janjić, Branko Pavlović i Dragan Stanojević, dodaje se u saopštenju.

Prema tome, u radu Pokreta sve ostaje po starom i planirani ciljevi se ostvaruju, zaključuje se u saopštenju.

“Drugim riječima, pokušaj razbijanja Pokreta nije uspeo i rad se nastavlja bez onih koji su njegovo razbijanje pokušali da izvedu. Vreme će pokazati koji su bili stvarni motivi i ciljevi razbijanja Pokreta. Ovim povodom sutra u 13 časova biće održana konferencija za štampu Pokreta Mi”, stoji u saopštenju.

Nastupajući kao grupa građana na izborima 17. decembra prošle godine, ovaj pokret je ostavario uspjeh, osvojivši 13 poslaničkih mandata u parlamentu Srbije, kao i šest odborničkih u Skupštini Beograda, zahvaljujući čemu su postali jezičak na vagi između vlasti i opozicije kada je u pitanju formirarnje beogradske vlasti.

Nastavi čitati

Aktuelno