Nema prečice za put ka Evropskoj uniji, glasila je jedna od poruka delegacije iz Brisela, koja je u utorak u Sarajevu razgovarala sa institucionalnim zvaničnicima BiH, a takva poruka, kažu sagovornici “Nezavisnih novina”, pokazuje da je EU zainteresovana da završi ovaj posao sa Bosnom i Hercegovinom, ali isto tako da će trnje na tom putu morati da raskrče bh. političari, i to što je prije moguće.

A podsjetimo, oni će imati pune ruke posla, jer je rok za donošenje nekoliko suštinskih reformskih zakona, poput onog o suzbijanju pranja novca, sukobu interesa i zakonu o sudovima, mart ove godine, kada bi Evropska komisija, sa Ursulom fon der Lajen na čelu, trebalo da podnese izvještaj Savjetu Evrope.

Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, smatra da se iz posjete evropskih zvaničnika može gledati optimizam u smislu da će ipak Evropska komisija predložiti BiH, odnosno da će EU u cjelini prihvatiti da započne kandidatske pregovore sa BiH, što bi za domaće političare bio poen da su nešto uradili.

Međutim, on smatra da je u vezi s pitanjem reformi i procesa, BiH i dalje daleko od onoga što je traženo od nje.

“Tu ne mislim samo na opšte principe koje je EU postavila za socijalističke zemlje, već i na onih 14 prioriteta koje su nam dali, gdje smo veoma sporo to radili. Sve se to nekako više svodi na prihvatanje forme da smo u evropskom procesu, što na neki način treba i EU, jer i ona u suštini bilježi neuspjeh u procesu proširenja, a sa druge strane, treba i našim političarima da pokažu da su nešto radili, pogotovo u godini u kojoj idu lokalni izbori, koji ipak imaju mnogo šire značenje sada nego obično”, mišljenja je Šolaja.

Na pitanje – vjeruje li da će do marta politički predstavnici uspjeti da usvoje neki od formalnih prioriteta, koji se traže od BiH, odgovara da je to veoma teško reći. u vezi sa Ustavnim sudom BiH, ne vjerujem da će moći da se govori o ispunjavaju uslova i ostaćemo na repu”, kaže Šolaja, koji nije optimističan ni u mišljenju da bi BiH dobila precizan datum početka pregovora za članstvo u EU, sve i da ispuni prioritete do marta.

“I to kad bude urađeno, onda će to biti više uslovni i formalni čin otvaranje pregovora, bez nekih preciznih datuma, koraka i svega, što znači da i dalje ostaje taj naporni proces unutrašnjih promjena, prilagođavanja i reformi, a kada će to suštinski ići u tom pravcu članstva u EU, u ovom trenutku je nemoguće reći. Bilo je mnogo datuma koji su propali, tako da i sada ne možemo licitirati datumom kada bi BiH mogla postati članica”, naglasio je Šolaja.

Novinar Dejan Šajinović smatra da posjeta delegacije iz Brisela pokazuje da izjave evropskih zvaničnika proteklih mjeseci o namjeri da BiH bude dio evropskih integracija nisu bile samo deklarativne.

“Zbog rata u Ukrajini i geostrateških posljedica koje taj rat ima, EU je shvatila da je zapadni Balkan njen ‘meki trbuh’ i evropskim integracijama regiona želi da se politički, ekonomski i bezbjednosno osnaži na tom području”, ističe Šajinović.

Dodaje da je iz posjete i poslatih poruka jasno da su problemi isključivo na bh. strani.

“Očigledno je da je došlo do zastoja reformi, a suštinski razlog zašto je to tako jeste da većina političkih lidera jednostavno ne želi da BiH ikada bude dio EU, ali se ne usuđuju to javno da kažu na taj način, pa onda se deklarativno predstavljaju da su za evropske integracije, a suštinski čine sve da do njih nikada ne dođe”, zaključio je Šajinović.