Svijet
PROSJEČNA ZARADA SKORO 5.000 EVRA: U ovoj državi važi koncept “pošteni rad za poštenu platu”

U posljednjih nekoliko decenija, Norveška je postala privlačno mjesto za radnike iz raznih dijelova svijeta, uključujući i Balkan. Trenutno se procjenjuje da u Norveškoj živi oko 10.000 Srba, većinom u Oslu i Bergenu.
Norveško tržište rada pruža mnoge prednosti u poređenju sa drugim zemljama. Prije svega, dobro plaćeni poslovi čine Norvešku vrlo privlačnom destinacijom. Pored toga, norveška ekonomija je stabilna i stalno raste, što stvara mnoge prilike za zapošljavanje u različitim sektorima, kao što su naftna industrija, IT sektor, zdravstvo, obrazovanje i građevinska industrija.
Ono što takođe privlači ljude je kvalitet života koji nudi. Zemlja se ponosi visokim standardima obrazovanja, besplatnim zdravstvenim sistemom i obimnim socijalnim davanjima, čineći je idealnim mjestom za stvaranje sigurne i udobne budućnosti. Pored toga, Norvežani su poznati po svojoj gostoljubivosti i spremnosti da pomognu strancima da se integrišu u njihovo društvo.
Plate u Norveškoj po zanimanjima
Plate u Norveškoj spadaju među najviše u svijetu, što je jedan od ključnih faktora koji privlače radnike iz drugih zemalja. Ovde, koncept “poštenog rada za poštenu platu” dobija puno značenje. To se ogleda u relativno maloj razlici između najnižih i najviših plata, što doprinosi smanjenju društvenih nejednakosti.
Nisu u EU, ali kao da jesu
Norveška je mala nacija u sjevernoj Evropi na zapadnoj strani Skandinavskog poluostrva koja je i estetski zapanjujuća i ekonomski napredna. Rusija, Finska i Švedska čine njene granice na istoku i jugoistoku. Ovaj region ima ogromne koncentracije rezervi prirodnih resursa, uključujući ribu, gas i naftu, što sve podiže životni standard i promoviše nacionalni prosperitet.
Sa oko 5,5 miliona stanovnika, Norveška ima nisku stopu nezaposlenosti od 3–4%. Ovo je veoma sigurna nacija sa odličnom zdravstvenom zaštitom, odličnom infrastrukturom i besplatnim visokim obrazovanjem.
Iako nisu u EU, na mnogo načina sarađuju sa evropskim blokom.
Prosječne plate u Norveškoj
Prema aktuelnim podacima, prosječna mjesečna plata u Norveškoj je 4.853 evra. Kada su u pitanju sektori, za neku vrstu rudarskog posla u Norveškoj možete da zaradite oko 7.000 evra. Za finansijske i osiguravajuće pozicije zaradićete oko 6.700 evra, dok za poslove javne uprave i odbrane u prosjeku možete da zaradite 4.900 evra.
A koliko možete da zaradite kao zanatlija, medicinar ili IT stručnjak? Raspon plata po zanimanjima u Norveškoj varira, ali je i dalje visok za naše standarde. Inače, Kurir je o tome pisao krajem prošle godine, a iako postoji šansa da su ove godine one nešto izmenjene usled turbulencija na ekonomskom tržištu, mogu se posmatrati kao približne cifre.
Plate zanatlija
U Norveškoj, plate zanatlija variraju u zavisnosti od iskustva, oblasti u kojoj rade i lokacije.
Zidar – Od 3.000 do 4.200 evra
Stolar – Od 2.400 do 3.500 evra
Moler – Od 2.300 do 3.200 evra
Kranista – Od 2.600 do 3.600 evra
Električar – Od 2.500 do 3.500 evra
Čistač – Od 2.100 do 2.700 evra
Taksista – Od 2.400 do 3.000 evra
Kasir – Od 2.100 do 2.500 evra
Plate medicinskih radnika
Norveška ima dobro razvijen zdravstveni sistem i visoke standarde u oblasti zdravstvene zaštite, što rezultira visokim platama za medicinske stručnjake. Važno je napomenuti da rad u norveškom zdravstvenom sistemu često pruža i druge beneficije poput plaćenih slobodnih dana, besplatnih kurseva za usavršavanje i odlične mogućnosti za napredovanje u karijeri.
Anesteziolog – Od 5.000 do 6.200 evra
Medicinska sestra – Od 3.700 do 4.200 evra
Zubar – Od 6.000 do 8.000 evra
Psihoterapeut – Od 3.200 do 4.000 evra
Farmaceut – Od 3.800 do 5.200 evra
Nutricionista – Od 2.700 do 3.300 evra
Plate u IT sektoru
IT sektor u Norveškoj nudi odlične mogućnosti za profesionalni razvoj i visoke plate, što ga čini atraktivnim izborom za IT stručnjake iz svih dijelova svijeta. Međutim, treba uzeti u obzir to da plate u IT sektoru mogu mnogo varirati u zavisnosti od iskustva, senioriteta, oblasti i same kompanije.
Webmaster – Od 4.000 do 5.200 evra
Web dizajner – Od 3.800 do 4.800 evra
Scrum master – Od 7.300 do 10.000 evra
SAP specijalista – Od 6.000 do 7.200 evra
Backend developer – Od 6.000 do 7.800 evra
IT konsultant – Od 6.000 do 8.000 evra
IT tester – Od 3.200 do 5.000 evra
PHP programer – Od 3.800 do 5.000 evra
Minimalna plata u Norveškoj
Prije svega, važno je napomenuti da za razliku od balkanskih zemalja, u Norveškoj ne postoji zakonom definisana minimalna plata. Ipak, analizom plata u različitim sektorima, možemo zaključiti da je za većinu poslova minimalna plata između 2.400 i 2.600 evra. Ovde se radi o bruto plati, a nakon plaćanja poreza i doprinosa, radnik u Norveškoj kući odnese minimalno oko 1.700 evra mjesečno.
A kakvi su troškovi?
Kada su u pitanju troškovi života, za potrebe četvoročlane porodice bi vam potrebno oko 4.000 evra mjesečno, bez kirije, prema podacima sajta koji prate globalne troškove Numbeo. Za samca je bez iznajmljivanja stana na mjesečnom nivou potrebno oko 1.200 evra.
Kada je u pitanju rentanje stana u ovoj zemlji, ono će vas za jednosoban stan u centru grada koštati oko 1.100, dok je van grada ta cijena i manja. Za veći stan, trosoban na primer, u centru grada, budite spremni da izdvojite oko 1.700 evra.
Cijena za kupovinu stana u centru, po podacima Numbea, po kvadratu iznosi oko 5.700 evra, a van centra ta cijena je oko 4.000 evra.
Troškovi života u Norveškoj su u proseku za 98,5 odsto veći nego u Srbiji, pokazali su podaci.
Kako se tretiraju strani radnici?
Ono što se ističe na sajtu Europe jobs, Norveška tretira prilično dobro strane radnike. Plate i uslovi rada su potpuno isti kao i za norveške radnike, navodi se. Za pozicije koje zahtjevaju diplome za zapošljavanje, plate moraju da ispunjavaju određeni standard:
Magistarska diploma: Najmanje 41.410 evra godišnje.
Diploma osnovnih studija: Najmanje 38.650 evra godišnje.
Što se tiče dozvola za rad za strane radnike, iako Norveška nije u Evropskoj uniji, pravila i zakoni važe kao da jeste. Posao u Norveškoj možete dobiti ako ste neko ko nema EU papire, a dobijate ga isključivo onaj za koji ste se i školovali i procenat radnog angažovanja ne smije biti manji od 80 odsto, piše Kurir.
Dobra stvar u Norveškoj je što vi radnu dozvolu dobijate na osnovu poslovne ponude. Dakle, ako imate poslovnu ponudu, radna dozvola vam je zagarantovana. Ona košta nekoliko stotina evra i čeka se nekoliko mjeseci. Takođe, bitna stvar je učenje jezika, prije nego što uopšte aplicirate za poslove.
Svijet
VIŠE MEDICINSKIH SESTARA sa istog bolničkog odjela u Bostonu DOBILO TUMOR MOZGA!

Nekoliko medicinskih sestara koje rade na istom spratu jedne bolnice u Bostonu, u američkoj državi Masačusets, oboljelo je od tumora na mozgu, ali je istraga bolnice utvrdila da u tom objektu nema nikakvog rizika po okolinu, što je naišlo na sumnje sindikata medicinskog osoblja, prenose danas američki mediji.
Zvaničnici bolnice Njuton-Velsli u Bostonu saopštili su da je do sada identifikovano pet slučajeva tumora, ali su svi benigni, prenosi Njujork post.
Svi slučajevi registrovani su na petom spratu bolnice, na odjeljenju za porođaje.
Jedna od obolelih sestara izjavila je, međutim, da je čak kod deset zaposlenih na ovom odjeljenju proteklih godina dijagnostifikovan tumor mozga, koji je u nekim slučajevima bio maligne prirode.
Ona je za CBS izjavila da su već tri, četiri njene koleginice operisane i optužila bolnicu da ne pruža dovoljnu podršku.
Prema njenim riječima, svi ti slučajevi tumora ne mogu biti slučajnost.
Bolnica je u decembru prošle godine pokrenula istragu u kojoj su učestvovali njeni stručnjaci, ali i predstavnici ministarstva za medicinu rada, kao i konsultant za kvalitet vazduha, vode i nivoa radijacije.
“Na osnovu rezultata iscrpne istrage, želimo da pružimo uvjeravanja našem osoblju i svim pacijentima da ne postoji nikakav rizik po životnu sredinu u bolnici Njuton-Velesli”, navedeno je u saopštenju bolnice.
Udruženje medicinskih sestara Masačusetsa (MNA) nije se, međutim, zadovoljilo ovim navodima, saopštivši da testiranja izvršena u bolnici nisu bila sveobuhvatna, tako da je pokrenulo sopstvenu istragu koja je u toku, prenosi Tanjug.
Svijet
SITUACIJA SVE LOŠIJA! JPMorgan povećao rizik od recesije na 60 posto

Vjerovatnije je da će se ove godine desiti globalna recesija nego da neće, zahvaljujući carinama koje su uvedene u srijedu iz SAD-a.
To je mišljenje analitičara JPMorgana koji su u četvrtak povećali prognozu vjerovatnoće recesije na 60%. To je rast u odnosu na prethodnih 40%, prije nego što su popodnevne izjave predsjednika Trumpa u srijedu izazvale pad na tržištima.
Prema navodima kompanije, planovi administracije najvjerovatnije podrazumijevaju povećanje američkih carinskih stopa za 20 procentnih poena. Posljednje tako veliko povećanje, iz 1968. godine, bilo je praćeno recesijom, navode ekonomisti predvođeni Bruceom Kasmanom.
Analitičari navode da će uzvratne carine drugih zemalja, slabljenje poslovnog povjerenja u SAD-u i poremećaji u lancima snabdijevanja dodatno pogoršati situaciju. Proizvođač džipova Stellantis već je obustavio proizvodnju u svojim fabrikama za sklapanje automobila u Meksiku i Kanadi.
Scenario u kojem SAD ulazi u recesiju, ali ostatak svijeta ostane pošteđen, takođe je moguć, navodi kompanija, ali je manje vjerovatan, prenosi Investitor.
Svijet
NEGATIVNI EFEKTI VIDLJIVI! Totalni haos na berzi nakon Trampovih carina

Njujorška berza otvorena je u 15.30 po našem vremenu, a već u prvim minutama trgovanja zabeleženi su značajni minusi u bankarskom sektoru.
Berzanski indeks S&P beleži pad od 2,5 odsto, dok je tehnološki indeks Nasdak u minusu 2,7 odsto.
JP Morgan Čejs pao je za 5 odsto, Bank of Amerika za 4,3 odsto, a Vels Fargo je izgubio 3,5 odsto vrednosti.
Berzanski indeksi u poslovnom svetu smatraju se vodećim pokazateljem – signalom koji investitori koriste kako bi procenili buduće izglede kompanija čijim se akcijama trguje.
A trenutna poruka s tržišta je jasna: nije dobro. Razlog su carine koje donose novi trošak – a neko taj trošak mora da plati. Ako ga kompanija sama apsorbuje, trpi profit. Ako ga prebaci na potrošače, preti joj pad prodaje. A pad prodaje usporava poslovanje – i na kraju pogađa širu ekonomiju.
Budući da su Trampove carine istovremeno visoke i odnose se na ogroman broj zemalja, investitori procenjuju da će se negativni efekti osetiti u raznim sektorima ekonomije, i to veoma brzo, prenosi Kurir.
-
Banjaluka2 dana ago
“PODMETANJE NOGE” OD STRANE SNSD-a: Iz PDP-a kritikovali odbijanje naplate parkinga u Banjaluci i POVEĆANJE VRIJEDNOSTI nekretnina
-
Politika3 dana ago
STEVANDIĆ TAGOVAO TRAMPA I MASKA “Prvi smo vas podržali” (FOTO)
-
Politika2 dana ago
NIJE SE DUGO ČEKALO: Dodik odgovorio na poruku generalnog sekretara NATO-a
-
Politika2 dana ago
DODIK OBJASNIO KAKO PRELAZI GRANICU: “Sjednem u auto i prođem, nikada me niko ne zaustavlja” (VIDEO)
-
Politika2 dana ago
OBEĆANJE LUDOM RADOVANJE! Dodik opet obećao pomoć poplavljenim Prijedorčanima, JAVOR SE BLAMIRA ZA SVE PARE!
-
Politika15 sati ago
ZATVORILI JOJ VRATA! Njemačka ministrica proglašena nepoželjnom u Srpskoj zbog “političkog miješanja”
-
Politika3 dana ago
RAMO O STEVANDIĆU “Ja njega ONAKO LIKOM I DJELOM doživljavam KAO SEOSKOG LOLU”
-
Banjaluka3 dana ago
STANIVUKOVIĆ “SNSD štiti bogate, nastavlja sa opstrukcijama, a GRAĐANE OSTAVLJA BEZ MILIONA”