Connect with us

Svijet

PROSJEČNA ZARADA SKORO 5.000 EVRA: U ovoj državi važi koncept “pošteni rad za poštenu platu”

U posljednjih nekoliko decenija, Norveška je postala privlačno mjesto za radnike iz raznih dijelova svijeta, uključujući i Balkan. Trenutno se procjenjuje da u Norveškoj živi oko 10.000 Srba, većinom u Oslu i Bergenu.

Norveško tržište rada pruža mnoge prednosti u poređenju sa drugim zemljama. Prije svega, dobro plaćeni poslovi čine Norvešku vrlo privlačnom destinacijom. Pored toga, norveška ekonomija je stabilna i stalno raste, što stvara mnoge prilike za zapošljavanje u različitim sektorima, kao što su naftna industrija, IT sektor, zdravstvo, obrazovanje i građevinska industrija.

Ono što takođe privlači ljude je kvalitet života koji nudi. Zemlja se ponosi visokim standardima obrazovanja, besplatnim zdravstvenim sistemom i obimnim socijalnim davanjima, čineći je idealnim mjestom za stvaranje sigurne i udobne budućnosti. Pored toga, Norvežani su poznati po svojoj gostoljubivosti i spremnosti da pomognu strancima da se integrišu u njihovo društvo.

Plate u Norveškoj po zanimanjima
Plate u Norveškoj spadaju među najviše u svijetu, što je jedan od ključnih faktora koji privlače radnike iz drugih zemalja. Ovde, koncept “poštenog rada za poštenu platu” dobija puno značenje. To se ogleda u relativno maloj razlici između najnižih i najviših plata, što doprinosi smanjenju društvenih nejednakosti.

Nisu u EU, ali kao da jesu
Norveška je mala nacija u sjevernoj Evropi na zapadnoj strani Skandinavskog poluostrva koja je i estetski zapanjujuća i ekonomski napredna. Rusija, Finska i Švedska čine njene granice na istoku i jugoistoku. Ovaj region ima ogromne koncentracije rezervi prirodnih resursa, uključujući ribu, gas i naftu, što sve podiže životni standard i promoviše nacionalni prosperitet.

Sa oko 5,5 miliona stanovnika, Norveška ima nisku stopu nezaposlenosti od 3–4%. Ovo je veoma sigurna nacija sa odličnom zdravstvenom zaštitom, odličnom infrastrukturom i besplatnim visokim obrazovanjem.

Iako nisu u EU, na mnogo načina sarađuju sa evropskim blokom.

Prosječne plate u Norveškoj
Prema aktuelnim podacima, prosječna mjesečna plata u Norveškoj je 4.853 evra. Kada su u pitanju sektori, za neku vrstu rudarskog posla u Norveškoj možete da zaradite oko 7.000 evra. Za finansijske i osiguravajuće pozicije zaradićete oko 6.700 evra, dok za poslove javne uprave i odbrane u prosjeku možete da zaradite 4.900 evra.

A koliko možete da zaradite kao zanatlija, medicinar ili IT stručnjak? Raspon plata po zanimanjima u Norveškoj varira, ali je i dalje visok za naše standarde. Inače, Kurir je o tome pisao krajem prošle godine, a iako postoji šansa da su ove godine one nešto izmenjene usled turbulencija na ekonomskom tržištu, mogu se posmatrati kao približne cifre.

Plate zanatlija
U Norveškoj, plate zanatlija variraju u zavisnosti od iskustva, oblasti u kojoj rade i lokacije.

Zidar – Od 3.000 do 4.200 evra

Stolar – Od 2.400 do 3.500 evra

Moler – Od 2.300 do 3.200 evra

Kranista – Od 2.600 do 3.600 evra

Električar – Od 2.500 do 3.500 evra

Čistač – Od 2.100 do 2.700 evra

Taksista – Od 2.400 do 3.000 evra

Kasir – Od 2.100 do 2.500 evra

Plate medicinskih radnika
Norveška ima dobro razvijen zdravstveni sistem i visoke standarde u oblasti zdravstvene zaštite, što rezultira visokim platama za medicinske stručnjake. Važno je napomenuti da rad u norveškom zdravstvenom sistemu često pruža i druge beneficije poput plaćenih slobodnih dana, besplatnih kurseva za usavršavanje i odlične mogućnosti za napredovanje u karijeri.

Anesteziolog – Od 5.000 do 6.200 evra

Medicinska sestra – Od 3.700 do 4.200 evra

Zubar – Od 6.000 do 8.000 evra

Psihoterapeut – Od 3.200 do 4.000 evra

Farmaceut – Od 3.800 do 5.200 evra

Nutricionista – Od 2.700 do 3.300 evra

Plate u IT sektoru
IT sektor u Norveškoj nudi odlične mogućnosti za profesionalni razvoj i visoke plate, što ga čini atraktivnim izborom za IT stručnjake iz svih dijelova svijeta. Međutim, treba uzeti u obzir to da plate u IT sektoru mogu mnogo varirati u zavisnosti od iskustva, senioriteta, oblasti i same kompanije.

Webmaster – Od 4.000 do 5.200 evra

Web dizajner – Od 3.800 do 4.800 evra

Scrum master – Od 7.300 do 10.000 evra

SAP specijalista – Od 6.000 do 7.200 evra

Backend developer – Od 6.000 do 7.800 evra

IT konsultant – Od 6.000 do 8.000 evra

IT tester – Od 3.200 do 5.000 evra

PHP programer – Od 3.800 do 5.000 evra

Minimalna plata u Norveškoj
Prije svega, važno je napomenuti da za razliku od balkanskih zemalja, u Norveškoj ne postoji zakonom definisana minimalna plata. Ipak, analizom plata u različitim sektorima, možemo zaključiti da je za većinu poslova minimalna plata između 2.400 i 2.600 evra. Ovde se radi o bruto plati, a nakon plaćanja poreza i doprinosa, radnik u Norveškoj kući odnese minimalno oko 1.700 evra mjesečno.

A kakvi su troškovi?
Kada su u pitanju troškovi života, za potrebe četvoročlane porodice bi vam potrebno oko 4.000 evra mjesečno, bez kirije, prema podacima sajta koji prate globalne troškove Numbeo. Za samca je bez iznajmljivanja stana na mjesečnom nivou potrebno oko 1.200 evra.

Kada je u pitanju rentanje stana u ovoj zemlji, ono će vas za jednosoban stan u centru grada koštati oko 1.100, dok je van grada ta cijena i manja. Za veći stan, trosoban na primer, u centru grada, budite spremni da izdvojite oko 1.700 evra.

Cijena za kupovinu stana u centru, po podacima Numbea, po kvadratu iznosi oko 5.700 evra, a van centra ta cijena je oko 4.000 evra.

Troškovi života u Norveškoj su u proseku za 98,5 odsto veći nego u Srbiji, pokazali su podaci.

Kako se tretiraju strani radnici?
Ono što se ističe na sajtu Europe jobs, Norveška tretira prilično dobro strane radnike. Plate i uslovi rada su potpuno isti kao i za norveške radnike, navodi se. Za pozicije koje zahtjevaju diplome za zapošljavanje, plate moraju da ispunjavaju određeni standard:

Magistarska diploma: Najmanje 41.410 evra godišnje.

Diploma osnovnih studija: Najmanje 38.650 evra godišnje.

Što se tiče dozvola za rad za strane radnike, iako Norveška nije u Evropskoj uniji, pravila i zakoni važe kao da jeste. Posao u Norveškoj možete dobiti ako ste neko ko nema EU papire, a dobijate ga isključivo onaj za koji ste se i školovali i procenat radnog angažovanja ne smije biti manji od 80 odsto, piše Kurir.

Dobra stvar u Norveškoj je što vi radnu dozvolu dobijate na osnovu poslovne ponude. Dakle, ako imate poslovnu ponudu, radna dozvola vam je zagarantovana. Ona košta nekoliko stotina evra i čeka se nekoliko mjeseci. Takođe, bitna stvar je učenje jezika, prije nego što uopšte aplicirate za poslove.

Related Topics:

Svijet

Orban o mirovnom planu SAD za Ukrajinu “OTREŽNJUJUĆA REALNOST”

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da američki mirovni plan za Ukrajinu razotkriva otrežnjujuću realnost i da je u tom sukobu vrijeme na strani Rusije.

Orban je za list “Velt am zontag” rekao da što prije treba da počnu rusko-evropski pregovori na visokom nivou i da je vrijeme da se odbace iluzije i suoči sa istinom.

Smatra da je jedino dugoročno rješenje sukoba da Ukrajina bude tampon zona između Rusije i NATO saveza. Što se duže odgađa mir, mađarski premijer smatra da će Ukrajina gubiti više ljudi i teritorija.

On je ocijenio da bi ovo moglo da se izbjegne samo ako NATO pošalje kopnene snage na front, što bi direktno dovelo do sljedećeg velikog evropskog rata.

“Drugo, Rusija će biti reintegrisana u svjetsku ekonomiju u skladu sa američkim principima, sankcije će biti postepeno ukinute, zamrznuta imovina će biti iskorištena za stvaranje američko-ruskih investicionih fondova, a poslovanje će se nastaviti”, naglasio je Orban. NJegov treći argument, kako je naveo, jeste da je razbijen mit da Evropljani finansiraju sukob ruskim novcem.

“Moramo da priznamo svojim građanima da su svaki evro koji smo do sada potrošili i svaki evro koji ćemo potrošiti u budućnosti na podršku Ukrajini u potpunosti, 100 odsto, platili evropski građani”, izjavio je Orban.

On je rekao da, dugoročno gledano, vojni potencijal Evrope treba ojačati do te mjere da Evropa može da se brani od bilo kog protivnika u konvencionalnom ratu.

“Rusija zadržava teritoriju dogovorenu na međunarodnoj mirovnoj konferenciji, a sve zapadno od te linije, do istočne granice NATO saveza, jeste teritorija ukrajinske države, koja će ponovo postati tampon država”, rekao je Orban. Mađarski premijer smatra da Rusija i NATO moraju da se dogovore o veličini i opremljenosti ukrajinskih oružanih snaga, kojima će biti dozvoljeno da djeluju u tampon zoni i da obje strane moraju da pruže garancije da niko neće potčiniti ovu tampon državu.

“Ovo je stvar pregovora, a međunarodno pravo pruža alate za uspostavljanje takvog sistema garancija”, zaključio je Orban.

Nastavi čitati

Svijet

ON NE MARI ZA PREGOVORE! Zelenski najavio da Ukrajina mijenja taktiku!

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da Ministarstvo odbrane priprema ažuriranje ključnih dokumenata za planiranje odbrane i finansiranje programa dronova i podršku borbenim brigadama.

“Vrijeme je da se promjene osnovni dokumenti o odbrani Ukrajine, posebno plan odbrane naše države. Tok neprijateljstava je pokazao šta bi tačno trebalo da postanu ažurirani prioriteti”, napisao je Zelenski na Telegramu, prenio je Ukrinform.

Ministar odbrane Denis Šmihal će pripremiti detaljne prijedloge za izmjene koje će biti razmatrane u Kabinetu ministara. Vlada je, kako je dodao, obezbijedila sredstva za kupovinu dronova i podršku borbenim brigadama, uključujući mjesečnu tranšu subvencija od 87,7 miliona evra i dodatnih 163,2 miliona evra za liniju dronova.

Zelenski je takođe održao sastanak sa načelnikom Glavne obavještajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kirilom Budanovim.

Nastavi čitati

Svijet

IZ AfD-a PORUČILI: Njemačka u NAJVEĆOJ KRIZI od kraja Drugog svjetskog rata

Katastrofalna politika vladajućeg establišmenta dovela je NJemačku u najveću krizu od Drugog svjetskog rata, i to je vidljivo u svakom dijelu društva, rekao je poslanik Alternative za NJemačku /AfD/ u Bundestagu Tobias Tajh.

“Pitanja poput inflacije, ratne opasnosti i direktnih efekata na politiku, sve je teže prikriti. LJudi shvataju da zemlja ide u izuzetno nepovoljnom smjeru”, rekao je Tajh.

Tajh, član Odbora za pitanja EU, vjeruje da predstoji politička promjena kursa.

“Ekstremna politička ljevica, koja je preko univerziteta i medija ušla u politiku, se raspada. Širom Evrope i svijeta može se vidjeti da klatno ide u suprotnom smjeru. Verujem da smo na početku velikih promjena i da je takozvani lijevo radikalni trend u svim državama dostigao svoj kraj”, rekao je Tajh za Sputnjik.

Na pitanje da li AfD i dalje vidi Rusiju kao jedinog jakog ekonomskog partnera u Evropi, Tajh je odgovorio da se prijateljstvo dvije zemlje ne zasniva samo na razmjeni jeftine energije, već da postoji ekonomska činjenica da je Rusija energetski dobavljač i da NJemačka, kao industrijska zemlja, tu energiju neophodno treba.

“Trgovina između naših zemalja uvek je korisna. A sankcije su u svakom smislu kontraproduktivne. Nema potrebe za samozavaravanjem u Evropi. Konflikt u Ukrajini će se riješiti na ovaj ili onaj način”, rekao je Tajh.

Siguran je da će doći do nekog dogovora između SAD i Rusije o ukrajinskom pitanju, jer bi alternativa bio vječiti rat, što nije realno, niti bilo kome koristi.

“Zato moramo raditi na tome da se taj dogovor, kakav god bio, postigne što prije i svim sredstvima. Broj žrtava u Ukrajini je ogroman, ako se konflikt vještački održava, samo ćemo imati dodatne, besmislene žrtve”, kaže Tajh.

On je naveo da AfD ima dobre odnose sa SAD, kao i sa predsjednikom Donaldom Trampom. Ukazao je da Tramp od svih zapadnih državnika ima najpragmatičniji, miran pristup ratu u Ukrajini, ali da je to u suprotnosti sa dubokom državom i u Americi i u Evropi.

“U AfD-u znamo kako izgleda borba s njom. Ali nema potrebe za samozavaravanjem u Evropi. Konflikt će se rešiti na ovaj ili onaj način. Finansijska sredstva Ukrajine odavno su iscrpljena”, zaključio je Tajh.

Nastavi čitati

Aktuelno