Rastu tenzije između vlasti savezne države Teskas i federalnih vlasti SAD.

Na granici Teksasa i Meksika poslednjih dana rastu tenzije između vlasti savezne države Teksas i federalnih vlasti SAD, usred rekordnog priliva migranata koji dolaze u SAD preko južne granice.

Na granici između SAD i Meksika vlasti Teksasa, u kom prevagu imaju republikanci, postavljaju žilet-žicu, a u rijeci Rio Grande plutajuće barijere. U maju 2021. guverner Teksasa Greg Abot proširio je upotrebu žice kada je naredio proglašenje katastrofe na granici, što je državi omogućilo da postavi ogradu na privatnom imanju u blizini reke Rio Grande, piše “Njujork magazin”.

U oktobru je državni tužilac Teksasa Ken Pakston tužio administraciju Džoa Bajdena zbog uklanjanja ove žilet-žice od strane carinskih i graničnih službi. Federalni agenti su presecali žicu kako bi spasli migrante u opasnosti, a u tužbi je navedeno da je u pitanju uništavanje državne imovine kako bi se migrantima “pomagalo” da pređu granicu. Nakon više žalbi, Vrhovni sud je prošlog ponedeljka donio kratku odluku, 5 prema 4, da privremeno pauzira odluku nižeg suda kojom se federalnim agentima brani da sijeku ograde. Pravni stručnjaci kažu da postoji očigledan razlog za odluku Vrhovnog suda: Ustav kaže da je kontrola državnih granica federalna stvar.

Abot je u prošlu srijedu izdao saopštenje u kojem tvrdi da je “savezna vlada prekršila sporazum između Sjedinjenih Država i države (Teksasa)” tako što nije spriječila migrante da pređu granicu. U nekoliko dana nakon toga, Nacionalna garda Teksasa i državni vojnici nastavili su sukob sa agentima granične patrole oko žice.

Jedna kritična tačka je park Šelbi od oko 19 hektara u Igl Pasu, popularnom prelazu kod reke Rio Grande; Zvaničnici za sprovođenje zakona u Teksasu postavili su barijere za brodske kontejnere i žicu duž obale rijeke kod parka i nadgledaju pristup parku. Tu se 14. januara udavila žena i dvoje djece. Agenti granične patrole kažu da su im trupe Nacionalne garde Teksasa “fizički zabranile” pristup parku kako bi ih spasle. (Nacionalna garda Teksasa je izjavila da je ovo “netačno”)

Nakon naloga Vrhovnog suda, Odjeljenje za unutrašnju bezbednost zahtjevalo je da se graničnoj patroli odobri pristup javnom parku do petka. Pakston je odbio taj zahtev 26. januara. Zatim je 29. januara, podguverner Teksasa Dan Patrik rekao je za “Foks njuz” da “ako presjeku žicu, mi ćemo je zamijeniti”. Republikanci su pohrlili u Abotovu odbranu, navodeći sukob kao primjer federalnog zadiranja u prava država – čak i ako je predmetno pitanje, međunarodna granica, federalna stvar.

Republikanski predstavnik Klej Higins je čak rekao da Bajdenova administracija “inscenira građanski rat”. Između predizbornih skupova i pojavljivanja na sudu, Donald Tramp je pozvao “sve države spremne da rasporede svoje stražare u Teksas”. Na skupu u Las Vegasu u subotu, Tramp je rekao: “Kada budem predsjednik, umesto da pokušam da pošaljem Teksasu zabranu prilaska, poslaću im pojačanje”. Svaki republikanski guverner, osim Fila Skota iz Vermonta, potpisao je zajedničku izjavu za Teksas i rekli da stoje uz njegovo “ustavno pravo na samoodbranu”. Iako Bajden nije predložio da će napraviti tako veliki korak, demokratski predstavnik Hoakin Kastro pozvao je predsjednika da to učini. Abot je u petak rekao da je spreman za “nevjerovatan događaj” federalizacije.

Dok sukob tinja u Teksasu, Bajdenova administracija radi sa republikanskim poslanicima na postizanju sporazuma o granici koji bi bio povezan sa daljim finansiranjem Ukrajine – uparujući centralni demokratski prioritet sa centralnim republikanskim. Uslovi nedovršenog zakona o migrantima navodno uključuju obavezno zadržavanje svih odraslih samaca koji prelaze granicu i zatvaranje ulaznih luka ako se tog dana zabilježi 5.000 ulazaka migranata.

Bajdenovo zalaganje za dvopartijski zakon o granici, onaj koji bi takođe uključivao finansiranje Ukrajine i Izraela, označava seizmički pomak udesno u graničnoj i imigracionoj politici koju je izgradio tokom prošle godine. Ali bez obzira na pristojne izglede da zakon prođe u gornjem domu, republikanci u Predstavničkom domu izgleda su odlučni da ga “ubiju”.

Donald Tramp, koji je kritikovao Bajdena zbog imigracije, vrši pritisak na republikance u Predstavničkom domu da potope predlog zakona kako bi mogao da nastavi da kritikuje Bajdena po tom pitanju, a njegov uticaj se pokazao veoma važnim. Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson je više puta ukazivao da je predlog zakona mrtav po dolasku; u utorak je republikancima u Predstavničkom domu rekao da “nema puta napred”.

Da li će Teksas da se otcjepi
U međuvremenu se sve više čuju nacionalistički pozivi na stvaranje nove nezavisne države Teksas. Predsjednik Teksaškog nacionalističkog pokreta Danijel Miler govorio je o svojoj kampanji da država postane potpuno nezavisna nacija, ili o Tegzitu, u svom podkastu “Teksaške vijesti” ove nedjelje. Miler je tvrdio da je Abotova politika “zapravo Teksas koji se zalaže za naša prava, zakon i naš suverenitet”.

Sa vijestima da republikanski guverneri podržavaju Abota, Miler je postavio pitanje da li postoje šire pukotine u američkoj uniji koje bi mogle da dovedu do još jednog građanskog rata. “Da li to onda znači da ćemo vidjeti izdvajanje ne samo Teksasa već i preostalih država i šta to znači za Uniju? Interesantna su vremena u kojima živimo. I mislim da idemo ka mjestu gde je ovo više od ustavne krize”, rekao je Miler.

Teksas ima pravo da se otcjepi od SAD ako njeni građani odluče da to učine, tvrdila je u sredu republikanska predsednička kandidatkinja Niki Hejli- što je kontroverzno gledište koje je u suprotnosti sa vijekovima uspostavljene istorije i presedana. Slični pokušaji secesije neslavno su doveli do građanskog rata. Ali “ako Teksas odluči da to želi, može to da uradi”, rekla je Hejli u intervjuu za radio emisiju “The Breakfast Club”. “Ako cela ta država kaže: Ne želimo više da budemo dio Amerike, mislim, to je njihova odluka”, rekla je Hejli, iako je takođe primetila: “Hajde da razgovaramo o tome šta je stvarnost. Teksas ne ida ka otcjepljenju.”

(Blic)