Rudnik i Termoelektrana (RiTE) Ugljevik od kasnih večernjih sati 7. decembra ponovo su van pogona zbog nedostatka uglja, a takva situacija u kojoj ovaj posrnuli privredni gigant radi praktično dan za dan mogla bi da potraje najmanje do 1. aprila 2026. godine, kada bi trebalo da počne redovan godišnji remont postrojenja.

Ali, ovako nenormalna situacija u jednom od dva najveća proizvođača električne energije u Republici Srpskoj očito da je postala normalna, jer se nadležni jednog dana utrkuju u hvalospjevima kako su za 240 miliona KM trajno riješili pitanje nedostatka uglja otkupom koncesije Ugljevik – Istok 2, da bi već narednog dana poručili da je stanje katastrofalno već dugi niz godina, a da naravno nisu krivi oni, već oni koji sjede u drugoj fotelji, da li direktorskoj ili ministarskoj.

Novaković: Nema smisla raditi dan za dan
Prvi je o problemu progovorio Žarko Novaković, v.d. direktora RiTE Ugljevik, koji je rekao je da ovo ne traje od juče, već da se problemi akumuliraju prethodnih 10 godina.

Kratko i jasno, on je poručio da uglja nema.

“Vidjeli smo da ne možemo da ispoštujemo kontinuitet uglja koji dolazi iz rudnika u skladu sa potrošnjom u termoelektrani i da treba da napravimo jednu plansku obustavu bloka kako bismo regulisali zalihe uglja na deponijama i omogućili kontinuitet u radu”, kazao je Novaković.

Tvrdi da je osnovni problem što nisu pripremljeni za zimske uslove rada.

“Imamo četiri deponije za skladište uglja, i da bismo ušli u jedan stabilan zimski rad, na njima je potrebno da postoji 150.000 do 200.000 tona uglja zaliha kako bi se premostili periodi zime kada nemamo uslove za normalnu eksploataciju uglja. Povratak na mrežu može se očekivati sa prvih 10.000 tona na deponiji, što je dovoljno za jedan dan rada. Ali, nije smisao da imamo zalihe za jedan dan, treba akumulirati i napraviti zalihe. Razmišljamo o zastoju mreže od tri do pet dana, ali to će sve biti dogovoreno sa matičnim preduzećem. Zašto smo u ovoj situaciji? To treba dobro analizirati, jer ovo nije problem od juče, to su problemi koji se akumuliraju prethodnih 10 godina”, poručio je Novaković.

Minić: Zovite Đokića
Glavna adresa za ove probleme, prema mišljenju Sava Minića, predsjednika Vlade RS, je Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.

“Zovite ministra Đokića”, kratko je kazao Minić.

Premijeru smo potom naglasili da nam se ministar Đokić duže vremena ne javlja na pozive niti odgovara na poruke. To je očito djelovalo, jer se u roku od pola sata javio lično Đokić.

Đokić: Pitajte Petrovića
Ali, i on odgovornost skida sa sebe, te je tražio da se obratimo Luki Petroviću, generalnom direktoru MH “Elektroprivreda Republike Srpske”, i direktoru RiTE Ugljevik.

“Ministarstvo i Vlada RS nisu zaduženi da organizuju proizvodnju uglja u rudnicima niti proizvodnju električne energije u termoelektranama, već njihovo rukovodstvo”, kaže Đokić.

Petrović: Samo da RiTE Ugljevik izdrže do 1. aprila

Poslušali smo i “savjet” ministra Đokića, pa smo pitanja do kada RiTE Ugljevik mogu da rade dan za dan, te kada će konačno rudarske mašine ući u koncesiono polje Ugljevik – Istok 2, bez koga očigledno nema rada ugljevičkog preduzeća, postavili i Luki Petroviću.

On je kazao da je dio mašina već upućen u Ugljevik – Istok 2, ali da neće moći doći do uglja za još nekoliko mjeseci, te da očekuje da RiTE “izdrže muku” u kopanju polja Ugljevik – Istok 1 do 1. aprila 2026, kada počinje remont u tom preduzeću.

Odgovarajući na pitanje koliko na način “dan za dan” mogu funkcionisati RiTE i da li je to normalno, Petrović odgovara riječima da je preduzeće došlo u ovu situaciju zato što je “zapušten rudarski posao u tom kolektivu”, a da su odgovorni za to rukovodioci koji su se time bavili. Nadalje, on je okrivio rukovodioce u preduzeću jer su prethodnih godina pravili pogrešne procjene o postojanju uglja na određenim lokalitetima u polju Ugljevik – Istok 1.

“Tamo trenutno ima dovoljan broj mašina i transportnih jedinica za rad, ali problem je jer nemaju kvalitetnu frontu iz koje bi eksploatisali ugalj. To je problem Istoka 1. Međutim, naši rokovi su neki do 1. aprila, da izdrže sa nekom mukom, a onda od 1. aprila mi vjerujemo da ćemo imati kontinuitet u snabdijevanju jer se tada ide u jedan redovan remont. Znači, ovdje je cilj izdržati ovih sljedećih 100 dana”, poručio je Petrović za “Nezavisne novine”.

Da li RiTE Ugljevik imaju luksuz da čekaju?
Podsjetimo, još početkom novembra 2025. najavljeno je da će u roku od nekoliko dana rudarske mašine ući u Ugljevik – Istok 2, ali se to još uvijek nije desilo. Nadležni su prošle sedmice kazali da bi nakon 17. decembra, za kada je zakazana sjednica Skupštine akcionara RiTE Ugljevik, trebalo da se riješi to pitanje, i da ta koncesija konačno pređe u ruke preduzeća “Gas-Res”, preko koga je Vlada RS isplatila “Comsar Energy Group Limited” sa Kipra 180 miliona KM za kupovinu vlasništva nad “Comsar Energy Republika Srpska”.

Ali, čak i ako se sve to desi do kraja ove godine, Ugljevik – Istok 2 neće biti cjelokupno u vlasništvu “Gas-Resa” i RiTE Ugljevik, jer, kako su “Nezavisne” pisale prije nekoliko dana, četvrtina “Comsar RS” ostaće u rukama Rašida Serdarova sve dok mu se ne isplati preostalih 60 miliona KM, koliko mu se duguje nakon dogovora.

Međutim, postavlja se pitanje: Da li RiTE Ugljevik imaju luksuz da čekaju do kraja ove godine, ili kako su to najavili nadležni, do 1. aprila 2026?