To­kom lje­ta i po­je­di­nih zim­skih mje­se­ci pri­mje­tne su sma­nje­ne za­li­he krvi, ka­ko u na­šem za­vo­du, ta­ko i ši­rom svi­je­ta, ka­za­la je za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne” Ve­sel­ka Ćejić, šefica Službe za pri­ku­plja­nje krvi u Za­vo­du za tran­sfu­zij­sku me­di­ci­nu Re­pu­bli­ke Srpske, služba Ba­nja­lu­ka.
“Ovo se de­ša­va jer se lje­ti oda­zi­va ma­nji broj do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi zbog go­diš­njih odmo­ra i lje­tnih ra­spus­ta, a s dru­ge stra­ne, učes­ta­li­je su sao­braćaj­ne ne­sreće. Sa­mim tim, po­tre­ba za krvlju je po­većana, a pri­ku­plja se ma­nji broj je­di­ni­ca krvi”, ka­za­la je Ćejićeva i do­da­la da za­li­he krvi za­vi­se od po­je­di­načnih pa­ci­je­na­ta u bol­ni­ca­ma i nji­ho­vih po­tre­ba.

“U na­šoj po­pu­la­ci­ji naj­zas­tu­plje­ni­ja krvna gru­pa je A Rh D po­zi­ti­vna, oko 35 od­sto, a naj­ma­nju zas­tu­plje­nost ima AB Rh D ne­ga­ti­vna krvna gru­pa, sa čak oko 1,5 od­sto. Te­ško je u da­tom tre­nut­ku de­fi­ni­sa­ti ko­ja krvna gru­pa je tre­nu­tno naj­po­tre­bni­ja, ali, u prin­ci­pu, krvna gru­pa A Rh D po­zi­ti­vna kao najčešća krvna gru­pa u na­šoj po­pu­la­ci­ji, uje­dno je i krvna gru­pa koju najčešće zah­tije­vaju kli­nički lje­ka­ri”, objaš­nja­va Ćejićeva.

Do­da­je da je pro­šlog mje­seca održana akci­ja do­bro­vo­ljnog da­ri­va­nja krvi u sa­ra­dnji sa ru­ko­vod­stvom i pri­pa­dni­ci­ma MUP-a RS, ko­ja ima du­gu tra­di­ci­ju, i to­kom ko­je je pri­ku­plje­no 419 je­di­ni­ca krvi, ši­rom Srpske.

“Sa počet­kom škol­ske go­di­ne tra­di­ci­onal­no počinju i do­bro­vo­ljne akci­je da­ri­va­nja krvi učeni­ka sre­dnjih ško­la, pa očeku­je­mo no­ve za­li­he. Bi­tno je zna­ti da do­bro­vo­ljni da­va­lac krvi može bi­ti sva­ka zdra­va oso­ba, mu­škog i žen­skog po­la, sta­ros­ti između 18 i 65 go­di­na. Mu­škar­ci mo­gu da­ti krv sva­ka tri mje­se­ca, a žene sva­ka četi­ri mje­se­ca”, kaže Ćejićeva.

Na­po­mi­nje da krv ne tre­ba da da­ju lju­di ko­ji tre­nu­tno pri­ma­ju te­ra­pi­ju ili ima­ju aku­tnu ili hro­ničnu bo­lest.

“Da­va­nje krvi ni­je bol­no, ne stva­ra na­vi­ku i ne šte­ti or­ga­ni­zmu. Do­bro­vo­ljni da­va­oci su nam uvi­jek do­bro­do­šli i ovim pu­tem ape­lu­je­mo na sve lju­de do­bre vo­lje ko­ji su u mo­gućnos­ti da dođu i da­ru­ju krv i po­kažu svo­ju hu­ma­nost”, ka­za­la je do­kto­ri­ca Ćejić.

Da u Srpskoj ne ma­njka hu­ma­nih lju­di pot­vrđuju po­da­ci iz Crve­nog krsta Re­pu­bli­ke Srpske.

“Op­štin­ske i grad­ske or­ga­ni­za­ci­je Crve­nog krsta u Re­pu­bli­ci Srpskoj u 2023. go­di­ni u ba­za­ma po­da­ta­ka do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi uku­pno ima­ju evi­den­ti­ra­no 22.397 do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi”, ka­zao je za “Ne­za­vi­sne” Mi­ljan Ra­še­vić, sa­ra­dnik za in­for­mi­sa­nje u Crve­nom krstu RS. Do­da­je da je u prvih šest mje­se­ci ove go­di­ne or­ga­ni­zo­va­no 77 akci­ja do­bro­vo­ljnog da­va­nja krvi, na ko­ji­ma je pri­ku­plje­na 3.691 do­za krvi.

“Iz­da­li smo 1.547 knjižica do­bro­vo­ljnim da­va­oci­ma krvi, a od to­ga su uručene 1.034 za­hval­ni­ce za je­dno do 50 da­va­nja krvi, a održano je i 121 pre­da­va­nje o značaju do­bro­vo­ljnog da­va­nja krvi”, ka­zao je Ra­še­vić.

Na­po­mi­nje da je Crve­ni krst RS u 2022. go­di­ni or­ga­ni­zo­vao 135 akci­ja do­bro­vo­ljnog da­va­nja krvi, u ko­ji­ma je pri­ku­plje­no 7.230 do­za, iz­da­to je 2.635 no­vih knjižica, 2.177 za­hval­ni­ca i održano je 178 pre­da­va­nja o značaju do­bro­vo­ljnog da­va­laš­tva krvi.

“U odno­su na pret­ho­dne go­di­ne, za vri­je­me pan­de­mi­je virusa ko­ro­na pri­mje­tan je značajan po­mak, ima­jući u vi­du da je 2020. pri­ku­plje­no 3.913 do­za, 2021. godine 5.674, a u 2022. čak 7.230 do­za krvi, što je 1.556 do­za vi­še ne­go u pret­ho­dnoj go­di­ni. Da­kle, možemo za­ključiti da sva­ke go­di­ne ima­mo po­mak, za oko 2.000 do­za krvi, i veći broj da­va­la­ca”, kaže Ra­še­vić i do­da­je da je ne­da­vno obi­lježen i 14. jun, Svjet­ski dan do­bro­vo­ljnih da­va­la­ca krvi.

“Tim po­vo­dom do­di­je­li­li smo 31 pri­zna­nje Crve­nog krsta RS vi­šes­tru­kim do­bro­vo­ljnim da­va­oci­ma krvi, odno­sno 23 pri­zna­nja u ka­te­go­ri­ji od 50 do 75 da­ri­va­nja krvi, četi­ri pri­zna­nja u ka­te­go­ri­ji od 75 do 99 pu­ta i četi­ri pri­zna­nja u ka­te­go­ri­ji od 100 do 130 pu­ta da­ro­va­ne krvi”, ka­zao je Ra­še­vić.

Da se do­bro do­brim vraća, sma­tra Ba­nja­lučanin De­jan Š., ko­ji je do sa­da krv dao 20 pu­ta.

“Da­vao bih i mno­go češće, ali iza­zov je us­kla­di­ti te ter­mi­ne sa ra­dnim oba­ve­za­ma, s ob­zi­rom na to da se na dan da­ri­va­nja odma­ram kod kuće. Ne is­tičem to po­se­bno jer mi­slim da ima lju­di ko­ji su da­va­li mno­go vi­še i češće od me­ne, a to pra­kti­ku­jem jer je li­jep osjećaj kad znaš da ne­ko­me možeš po­moći na taj način. Vje­ru­jem da kad bih i ja bio u po­tre­bi, da bi se si­gur­no na­šlo mno­go onih ko­ji bi i me­ni po­mo­gli. So­li­dar­nost među lju­di­ma i po­ma­ga­nje je ne­što što iz­vlači ono naj­bo­lje iz lju­di i svo­jim skro­mnim pri­mje­rom želim da to­me dam do­pri­nos”, ka­zao je on.