Gradska skupština Grada Zagreba danas (11.novembra) je izglasala Zaključak kojim se gradonačelnik poziva da preduzme sve potrebne mjere kako bi se spriječilo korištenje fašističkih i ustaških simbola, slogana i pokliča, uključujući “Za dom spremni”, na svim javnim površinama i događajima pod gradskom nadležnošću.

Cilj je, poručili su zastupnici, zaštititi javni prostor od poruka koje podstiču mržnju, nasilje i isključivost, prenosi Index.

“Zaključak se zasniva na antifašističkim vrijednostima”

Predsjednica Kluba zastupnika Možemo, Iva Ivšić, istakla je da se Zaključak zasniva na antifašističkim vrijednostima Ustava Republike Hrvatske te stajalištima Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

“Ustavni sud je jasno rekao da je ‘Za dom spremni’ ustaški pozdrav Nezavisne Države Hrvatske i da nije u skladu s Ustavom, dok je Europski sud za ljudska prava u predmetu Šimunić protiv Hrvatske utvrdio da njegova javna uporaba nije zaštićena slobodom izražavanja jer potiče mržnju”, podsjetila je Ivšić.

Naglasila je da se odluka “ne odnosi na zabranu umjetnosti, glazbe ili slobode izražavanja, već jasno postavlja granicu definiranu člankom 39. Ustava RH, koji zabranjuje poticanje na nacionalnu, rasnu ili vjersku mržnju i nasilje”.

“Javni prostor mora biti siguran za sve”

Iz platforme Možemo poručili su da se ovim Zaključkom želi zaštititi javni prostor od poruka koje razaraju društvenu koheziju.

“U trenutku kad svjedočimo rastu netrpeljivosti i nasilja prema drugima i drugačijima, dužnost nam je zaštititi javni prostor – jer on pripada svima.

Zagreb mora biti grad u kojem su škole, vrtići, kulturni centri i ulice sigurna mjesta, u kojima se odgajaju generacije koje znaju da su poštovanje, solidarnost i jednakost temelj dobrog društva”, poručili su zastupnici.

Tomašević ranije: Ako netko smatra da je zaključak nezakonit, ima pravne instrumente

“U Gradu Zagrebu ne bavimo se time hoće li koncerta biti ili neće, nego onime što je protuustavno – a to je ustaški pozdrav ‘Za dom spremni’. Ako će ga biti, to je odluka Thompsona i njegovog menadžmenta”, izjavio je zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević ranije danas.

Tomašević je dodao da svi koji smatraju da je zaključak Gradske skupštine protivpravan mogu iskoristiti pravne mehanizme da ga ospore.

Podsjetio je da se na Thompsonovom koncertu na dočeku rukometaša na Trgu bana Jelačića nije koristio nijedan ustaški pozdrav ni simbol, te da je Grad u dobroj vjeri dozvolio koncert na Hipodromu.

“Uoči tog koncerta u centru Zagreba pjevale su se ustaške pjesme pred policijom, a na našu kritiku policija je odgovorila da je to problem Grada jer smo dozvolili koncert”, rekao je.

Dodao je da se nakon tog koncerta u Hrvatskom saboru tolerisao isti pozdrav, a da je Prekršajni sud oslobodio osobu koja ga je izgovorila u kameru HRT-a, navodeći da je bila riječ o “euforiji koncerta”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je sinoć da se prostor na kome se nalazi zgrada Generalštaba ne prodaje, već će, kako kaže, biti dat u zakup na 99 godine, dodajući da će investicija na tom prostoru iznositi najmanje 650 miliona evra. On je kazao da je bivša vlast prodala zemlju za američku ambasadu na kojoj se nalazio Maršalat, takođe pogođen u NATO agresiji 1999. godine, a koja je veće površine nego parcela na kojoj se nalazi Generalštab.

“Za razliku od njih, koji su prodali Maršalat i komandu Garde, mi ovo ne prodajemo. Mi dajemo u zakup na 99 godina, u dugoročni zakup dajemo. Pri tome, mi imamo prava na korišćenje tog prostora, zemljišta, uzimanje prihoda i profita od posla koji se napravi 22,5 odsto u narednih 99 godina”, rekao je Vučić za TV Pink. Dodaje da u tom projektu Srbija daje zemljište, a američki partner investiciju od najmanje 650 miliona evra.

“Ogromna investicija za našu zemlju. Fantastičan prostor u kojem će naši ljudi da uživaju. A je li uživate u Maršalatu možda? A u ovome će svi moći da uživaju. I svi stranci, i svi naši ljudi. Naš narod će moći da uživa. Kada pogledate to što će da bude, to će da podigne vrednost svemu u Beogradu.

To će da privuče dodatno turiste. Tih 650 miliona evra koje u to ulože, uz njihov know-how, to će odmah da vredi preko milijarde. Što znači da mi odmah u novcu za nešto što nismo prodali imamo preko 220 miliona dolara”, rekao je Vučić.

On je uporedio i veličine zemljišta na kome se nalazio Maršalat sa onim na kome se nalazi Generalštab, navodeći da je bivša vlast prodala 4,2 hektara, dok su parcele na kome se nalazi Generalštab veličine 2,9 hektara.

Naveo je i da je bivša vlast donela odluku da proglasi Generalštab kulturnim dobrom kada su odlučili da prodaju Maršalat i komandu garde.

“Tada donose odluku da je ovo kulturno dobro, da bi zamazali oči narodu, da bi rekli ‘evo, čuvaćemo ovu ruševinu, kad već ovo ovamo najlepše na 4,2 hektara dajemo”, rekao je Vučić.

On je naveo da se uvek rukovodio srpskim interesima. “Znate li šta nama znači da imamo Tramp Tauer? Znate li šta to znači za imidž Beograda?”, upitao je Vučić.

Dodao je da na mestu na kome je bio Maršalat, a sada se nalazi ambasada SAD, nema nikakvih obeležja da je bio gađan američkim bombama 1999. dok se, kako kaže, za projekat na mestu Generalštaba dogovara da tu bude napravljen prvi muzej žrtava agresije. Govoreći o prodaji Maršalata, podsetio je da je u pitanju bila veličanstvena zgrada u najelitnijem delu Dedinja, gde se nalazila i komanda Garde, kao i da je taj prostor prodat američkoj ambasadi.

“Naša poreska uprava i Vlada Srbije procenjuju vrednost zemljišta na 28 miliona dolara, što je bila laž, što je bilo dva do dva i po puta pocenjeno manje nu odnosu na stvarnu vrednost.

To je najlepša i najbolja zemlja u Beogradu, 4,2 hektara. Amerikanci plaćaju 15,1 milion dolara i postaju vlasnici. Američka ambasada je sada tu. Oni su duplo smanjili cenu koju je Poreska uprava i Vlada Srbije odredila, vlada Vojslava Koštunice i Milana Parivodića i drugih ministara u to vreme”, rekao je Vučić.

Dodao je da tadašnja vlast, da bi mogla da proda američkoj ambasadi prostor na kome se nalazio Maršalat menja i urbanistički plan, iako je u pitanju bilo zaštićeno kulturno dobro. “Sve pripremaju da bi prodali i daju za duplo manje para od minimalne procene, u trajno vlasništvo američkoj državi. To sad pripada američkoj ambasadi za vjek i vjekova”, rekao je Vučić.

On je naveo da je još 2014. i 2015. godine tražio da se zgrada Generalštaba ili renovira ili da se izmesti, kao i da je 2016. godine podnet formalni predlog za to. Vučić je dodao da je bivša vlast još 2009. godine želela da se izmesti Generalštab i da na tom mestu bude poslovni prostor.

On se osvrnuo i na današnji protest protiv rušenja Generalštaba i naveo da je na njemu ukupno bilo nešto više od 2.000 učesnika.

(Tanjug)

​„Smještena između plavog Jadranskog mora i moćnih Dinarskih Alpa, Crna Gora je u protekloj deceniji zabilježila rast broja milionera od čak 124 odsto, prema izvještaju Henley Private Wealth Migration Report 2025. Zemlja je tako postala najbrže rastuće središte milionera na svijetu“ piše magazin Fortune.

„Vrlo smo posvećeni ideji da u Crnu Goru dovedemo najpametnije i najtalentovanije ljude svijeta“, izjavio je 37-godišnji lider dodajući da su niski porezi ključni razlog priliva ultra-bogatih stanovnika, prenosi Bonitet.

Jednostavno je

„Naša poreska politika je vrlo jednostavna“, objasnio je. „Smatramo da ljudi koji ulažu u Crnu Goru, bilo da su investitori, zaposleni, radnici ili menadžeri, svi oni koji vezuju svoj uspjeh za uspjeh Crne Gore, zaslužuju poreske olakšice.“

Crna Gora ima jednu od najnižih stopa poreza na dohodak i dobit u Evropi, u rasponu od 9 do 15 odsto.

Građani ne plaćaju ništa do prihoda od 700 evra, plaćaju 9 odsto na zaradu između 701 i 1.000 evra, a svega 15 odsto na dio bruto zarade iznad 1.000 evra. Za poređenje, najviša stopa poreza na dohodak u Švajcarskoj dostiže oko 40 odsto, navodi Fortune.

Prema Spaićevim riječima, Crna Gora će uskoro imati i najnižu stopu poreza na dobit u Evropi.

„Takođe, poslodavci imaju najniže poreze i doprinose za zaposlene u Evropi“, dodao je. „Razlog za to je jednostavan – želimo da se ljudi koji dođu u Crnu Goru i vežu svoju sudbinu za našu zemlju osjećaju nagrađeno.“

Fortune navodi i da je osim poreskih pogodnosti, Spajić istakao i monetarnu prednost: crnogorska ekonomija funkcioniše po modelu sličnom zlatnom standardu.

„Još jedna zanimljivost za investitore je da živimo u svojevrsnom kvazi zlatnom standardu. Za nas je evro kao zlato – da bismo ga stekli, moramo da prodamo realnu imovinu, robu ili usluge. Dakle, vrijednost naših sredstava je realna i nije naduvana starim programima kvantitativnog popuštanja.“

„Zbog toga je Crna Gora fer i razumno procijenjena investiciona destinacija“, zaključio je premijer a prenosi Fortune.

Globalna migracija bogatstva

Prema podacima iz Henley Private Wealth Migration Report-a, milioneri širom svijeta sve češće sele svoj kapital u sigurnije okruženje zbog ratova, trgovinskih tenzija i globalnih kriza.

U 2025. godini 142.000 milionera promijenilo je zemlju boravka, dok se za 2026. očekuje da će to učiniti oko 165.000.

Top 5 najbrže rastućih „milionerskih centara“ (2014–2024):

1. Crna Gora – rast od 124 odsto
2. Ujedinjeni Arapski Emirati – 98 odsto
3. Malta – 87 odsto
4. Poljska – 82 odsto
5. SAD – 78 odsto

„Crnogorski sistem niskih poreza, bez poreza na nasljeđe i poklone, čini je izuzetno atraktivnom za očuvanje bogatstva“, rekao je Dominik Volek iz kompanije Henley & Partners za magazin Fortune.

„U kombinaciji sa jadranskom obalom, luksuznim nekretninama i privlačnim mediteranskim načinom života, zemlja je postala idealno odredište za investitore koji traže kvalitetan život.“

Da bi neko postao poreski rezident Crne Gore, potrebno je da u zemlji provede više od 183 dana godišnje.

Premijer Crne Gore

Fortune dodaje i da je Spajić, prije nego što je ušao u politiku, gradio karijeru u finansijama: radio je kao kreditni analitičar u Goldman Sachsu, a kasnije postao partner u venture capital fondu u Singapuru. U vladu Crne Gore ušao je 2020. kao ministar finansija i socijalnog staranja, a u oktobru 2023. izabran je za premijera.

„Do 2025. godine, Spajić je četvrti najmlađi lider na svijetu, poslije Ibrahima Traorea (Burkina Faso), Danijela Noboe (Ekvador) i Kristrun Frostadotir (Island)“, navodi Fortune magazin.