Connect with us

Zdravlje

STIŽE LJETO, A MNOGI ŽELE DA SMRŠAJU! Evo kada trebate doručkovati, ručati i večerati za NAJBOLJE REZULTATE

Sad svi pričaju o toj autofagiji, ali naše bake su još pričale “e nemoj da večeraš, smršaćeš”. Ako neko želi da smrša brzo, tajming je mnogo bitan.

Znači, 9, 15 i 19 sati, pod uslovom da legneš u deset jer za mršavljenje je bitan i dobar san, da legneš do deset, jedanaest sati i spavaš oko osam sati.

“To sve zavisi od pola, starosti, fizičkog stanja te osobe, sadašnje kilaže… Onaj ko ima 120 kilograma a treba da ima 80, on može da smrša i 15-20 kilograma za mjesec dana. Sve zavisi koju kilažu imaš i koliko treba da imaš. Druga stvar, nije svaki gubitak kilograma zdrav. Pravi i jedini zdrav gubitak kilograma je kad gubiš masti, a ne mišiće, vodu, minerale, vitamine…”.

Ako neko želi da smrša brzo, tajming je mnogo bitan. Znači, 9, 15 i 19 sati, pod uslovom da legneš u deset jer za mršavljenje je bitan i dobar san, da legneš do deset, jedanaest sati i spavaš oko osam sati.

Proljeće je vrijeme kad je sve je više onih koji počinju da razmišljaju o dijetama ili se već pridržavaju rigoroznih režima ishrane kako bi smršali na vrijeme pred ljetnju sezonu. Ono što sve uvek zanima je koliko brzo možemo da smršamo, a odgovor na to i mnoga druga pitanja o mršavljenju je dao Saša Plećević poznatiji kao dr Filgud.

“Prva i osnovna stvar je tajming, vrijeme u koje jedete. Razlikuje se od načina života, ali u prosjeku, doručak je u devet sati, užina je u 12, ručak je u 15, u 18 časova imaš neki potaž od povrća, sačekaš oko pola sata da taj potaž prođe do želuca i onda večeraš u pola sedam do sedam, do devet ujutru ništa.

“Šta jedeš? Umjerenost je najvažnija. Ja sam onaj ‘doktor četiri bijele smrti’, svi znaju, izbjegavaj so, šećer, bijelo brašno, masnu hranu, ali radi se o tome da to stvarno jesu bijele smrti, ali nije to sada ako pojedeš umrećeš. Naravno, ako si umjeren, i ja volim da pojedem slatko, picu, i masno, slano, ali to ne radim svaki dan. Treba da unosite umjereno, u skladu sa svojim potrebama, da spavate u 10, 11 sati, da unosite dovoljno vode. Koliko vode nam treba zavisi – svoju kilažu podijelite sa osam i broj koji dobijete je broj čaša od 250 mililitara koliko treba da popijete dnevno”.

Kao četvrtu najvažniju stavku dr Filgud navodi način na koji se priprema hrana.

Naravno, jako je važna i fizička aktivnost.

“I jako je bitna fizička aktivnost. Bolesti savremenog društva je hipokinezija, mi se ne krećemo, a stvoreni smo da se krećemo. Druga stvar je nepravilan način ishrane, treća stvar je ortoreksija, to su ljudi koji pretjerano vode računa o ishrani”.

S obzirom na to da je lijepo vrijeme pred nama, na raspolaganju nam je i više vrsta voća, ali na jednu stvar treba obratiti pažnju.

“Sada ima dosta voća, ali bitno je da znamo da se unosi sat vremena prije obroka ili tri sata poslije obroka. Voda se pije pola sata prije i sat vremena poslije obroka, nije dobro piti odmah poslije obroka jer se remeti varenje”.

Related Topics:

Zdravlje

VOĆE I POVRĆE SU IZVOR ZDRAVLJA, ali u nekima od njih ima MNOGO PESTICIDA, evo u kojem!

Među voćem i povrćem koje sadrži najviše pesticida nalaze se jagode, špinat , kelj, jabuke, grožđe, trešnje, breskve i paradajz.

Sada je novo istraživanje pokazalo da jedna jagoda sadrži čak 23 različite vrste pesticida.

– Izloženost pesticidima povezana je sa brojnim lošim efektima na zdravlje, uključujući ometanje hormona, toksičnost za mozak i nervni sistem – rekla je analitičarka Sindi Svenson koja je radila u ovom ispitivanju, prenose mediji.

Nedavno sprovedena studija na Harvardu pokazala je da konzumiranje hrane koja sadrži dosta pesticida može čak da poništi sve dobre efekte koje imaju voće i povrće, poput zaštite od srčanih bolesti.

Svensonova je objasnila da su naučnici utvrdili da je veća toksičnost ukoliko se koristi kombinacija dva ili više pesticida, “a to je alarmantno jer samo jedna jagoda može da ima do 23 različita pesticida”.

Pranje voća i povrća vodom prije jela je u tom smislu obavezno, ali naučnici su nešto ranije otkrili i najbolji način da ove namirnice očistite od pesticida.

Potopite ih u vodu u koju ćete dodati malo sode bikarbone i ostavite da djeluje oko 15 minuta. Nakon toga dobro isperite namirnice.

Politikin magazin

Nastavi čitati

Zdravlje

UKLONITE ŠTETNE MATERIJE! Zašto orase treba potapati u vodu prije jela?

Orasi su veoma nutritivno bogate namirnice, čiji sastojci podržavaju zdravlje srca smanjujući upalu i poboljšavajući nivo holesterola.

Međutim, manje je poznato da je poželjno da se potope u vodu prije jela.

Naime, namakanje oraha prije jela je praksa koju neki ljudi slijede iz različitih razloga, jer se vjeruje da ovaj proces nudi potencijalne zdravstvene prednosti.

Poboljšava varenje
Jedan od glavnih razloga zašto bi trebali potopiti orahe jeste bolje varenje. Orašasti plodovi sadrže inhibitore enzima i fitinsku kiselinu, što nekim ljudima može otežati pražnjenje.

Poznato je da se fitinska kiselina veže za minerale poput kalcijuma i magnezijuma i na taj način smanjuje njihovu apsorpciju u organizmu.

Smanjuje se gorak ukus
Orasi sadrže jedinjenja kao što je tanin, koji doprinosi njihovom gorkom ukusu. Ukoliko ih ostavite u vodi, riješićete se gorčine. Ovo može biti naročito korisno za pojedince koji su osjetljivi na gorke ukuse ili im sirovi orasi nisu ukusni.

Poboljšana apsorpcija hranljivih materija

Potapanje oraha takođe može poboljšati apsorpciju hranljivih materija koje se nalaze u orašastim plodovima. Smanjenjem nivoa fitinske kiseline potapanje može pomoći u oslobađanju vezanih minerala, čineći ih bioraspoloživijima za apsorpciju u probavnom traktu.

Uklanjanje štetnih materija
Još jedna potencijalna korist od potapanja oraha jeste uklanjanje plijesni, bakterija i drugih štetnih materija koje mogu biti prisutne na površini oraha. Vjeruje se da potapanje oraha u vodi s dodatkom soli ili sirćeta pomaže u dezinfekciji i čišćenju oraha, smanjujući rizik od bolesti koje se prenose hranom.

B92

Nastavi čitati

Zdravlje

DA LI NEMIR MOŽE DA IZAZOVE INFARKT? Kardiolog objašnjava posljedice akutnog stresa na srce

Da li zbog stresa može da se doživi infarkt i šta se tačno u tijelu dešava kada trpimo pritiske…

Nerijetko umemo da kažemo nekome ko nas iznervira, uplaši ili nam nanosi bol i patnju da će nam izazvati infarkt. Može li srčani udar zaista da se dobije od stresa?

Šta je zapravo infarkt?
Prvo da ukratko objasnimo šta je to infarkt. Srčani udar ili infarkt (zvanično – akutni infarkt miokarda), predstavlja oštećenje i izumiranje ćelija i tkiva srčanog mišića koje se javlja usljed prekida cirkulacije u njima, tzv. ishemijske nekroze miokarda.

Kardiološkinja Faina Lobžanidze objasnila je za ruski portal “Attention, plus” šta stres može da znači za srce. Stručnjakinja je primetila da nervna rastrojstva, šokovi, izloženost prevelikom pritisku i slično, zaista negativno utiču na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

“Godinama su ljudi vjerovali i danas vjeruju da je stres uzrok svih srčanih bolesti. U tome ima istine jer su hronični i emocionalni stres faktori rizika za nastanak arterijske hipertenzije i infarkta miokarda”, objasnila je dr Lobžanidze.

“Što se tiče akutnih stresnih situacija, one mogu da dovedu do takozvanog ‘sindroma slomljenog srca’. Po svojim manifestacijama, ovaj sindrom je sličan infarktu miokarda: iznenada se pojavljuje jak bol u grudima, koji može da se proširi na lijevu ruku, vrat, donju vilicu, kao i na leđa i ispod lopatice.

Ali, ako je uzrok srčanog udara začepljenje srčane arterije krvnim ugruškom, onda je u slučaju sindroma slomljenog srca ovo stanje uzrokovano visokim nivoom hormona stresa na miokardu. Pouzdano se može utvrditi šta se dešava tek u bolnici nakon tako ozbiljne intervencije kao što su koronarna angiografija i ehokardiografija”, rekla je kardiološkinja.

Nastavi čitati

Aktuelno