Rast cijena i globalne krize utiču na planiranje godišnjih odmora, ali interesovanje za ljetovanja ne opada. Turističke agencije iz Banjaluke otkrivaju koje su destinacije najtraženije i koliko su porasle cijene aranžmana.

Kriza na Bliskom istoku, ali i rat u Ukrajini donijeli su cijelom svijetu nove izazove i probleme, koji se odražavaju i na svakodnevni život običnih ljudi. Jedna od najvidljivijih posljedica je globalni rast cijena goriva, koji je doveo do poskupljenja svega ostalog, pa i putovanja.

Organizacija ljetovanja ove godine zahtjevnija je nego prethodnih, pa se većina građana odlučuje na bliže i sigurne destinacije, ali ima i onih koji neće dozvoliti da im bilo šta pokvari zasluženi odmor.

Pitali smo nekoliko banjalučkih turističkih agencija koje destinacije se najviše traže, imaju li ponude za one “plićeg džepa”, te da li su rasle cijene aranžmana u odnosu na prošlu godinu.

“S obzirom na trenutnu situaciju u svijetu, većina putnika bira neke bliže destinacije, pa najviše upita imamo za Hrvatsku. Smatramo da potražnja za Hrvatskom preovladava i zbog cijena, popusta za djecu, kao i zbog cjelokupne ponude koja uključuje i doručak i boravišnu taksu, te putnici zaista mogu da uživaju u odmoru.

Nešto s čim se dosad nismo susretali jesu pitanja poput “Da li je sigurno putovanje?”, “Šta ako i kod nas dođe do neprilika?” i slično, što opet proizilazi iz straha izazvanim trenutnom političkom situacijom. Takođe, neki od putnika znaju da pozovu, raspitaju se o aranžmanu i ostave finalnu rezervaciju za kasnije dok ne vide, kako i sami kažu, u kom pravcu će se odvijati stanje”, kažu iz agencije DIV Travel.

Ističu da imaju različite olakšice, poput plaćanja na rate, jednodnevne izlete na more, kao i fleksibilne načine otplate.

U agenciji Sebastijan kažu da su Hrvatska i Crna Gora najtraženije i ove godine, kao i Grčka i Turska.

“Najpovoljnija ponuda sa organizovanim prevozom i sedam noćenja sa uključenom uslugom polupansiona (doručak i večera) u sezoni iznosi 884 KM. Smještaj je obezbijeđen u Vili Mediteran u Igalu. Takođe, jedna od povoljnijih ponuda je smještaj u hotelu Medena 3* u Trogiru. Hotel nudi uslugu all inclusive te besplatan boravak za jedno dijete do 12 godina koje spava na pomoćnom ležaju, a 50% popusta za drugo dijete do 8 godina koje spava na ležaju sa roditeljima”, kažu iz Sebastijana.

Ističu da je većina hotelijera nudila popuste do 20% zaključno sa 31.03. tako da su se mnogi odlučili za rezervacije aranžmana prije isteka ponuđenih popusta.

“U ponudi su i daleke destinacije, a izdvajamo putovanje u Singapur, Bali i Maleziju u trajanju od 12 dana. Cijene su u odnosu na prošlu godinu porasle za 10% do 20% u zavisnosti od odabrane destinacije. Politička situacija u svijetu nije uticala na prodaju ljetnih aranžmana. Jedino smo obustavili prodaju aranžmana za Bliski Istok”, naglasili su iz agencije Sebastijan.

U agenciji Kompas Tours takođe nude nekoliko jeftinijih, ali atraktivnih opcija.

“Ovog ljeta u našoj agenciji najtraženije destinacije su: Hrvatska – sopstveni prevoz, Turska – avionom iz Banjaluke, Grčka – avionom i autobusom iz Banjaluke, kao i Egipat avionom iz Sarajeva. Građanima sa ograničenim budžetom preporučujemo privatni smještaj u Hrvatskoj ili Crnoj Gori. Kao posebnu ponudu za porodice izdvajamo Tursku, avionom iz Banjaluke gdje djeca imaju besplatan boravak u nekim hotelima”, ističu iz ove agencije.

Kada je o neobičnim destinacijama riječ, u ponudi su neke zaista zanimljive ture.

“Kao generalni zastupnik touroperatora Rocket Dreams za naš region, putnicima nudimo malo neobičnije i rekla bih neuobičajenije destinacije: Transsibirska željeznica, SAD – Route 66, Sjeverna Koreja, Alžir, Etiopija, Libija, Namibija, Uganda i Ruanda, Brazil i Argentina, Čile, Peru i Bolivija, Venecuela”, kažu iz Kompasa za MONDO.

Kada je riječ o poskupljenjima, dodaju da su cijene rasle u odnosu na prošlu godinu, ali da razlika nije neuopbičajena.

“Trenutna politička situacija u svijetu nas je samo primorala da budemo još precizniji u planiranju i dodatno ojačamo podršku klijentima. Interesovanje za ljetovanje je jednako kao i prošle godine”, dodaju.

Od posebnih ponuda izdvojili su avio aranžmane za Siciliju (avionom iz Zagreba 25. avgust i 13. oktobar), kao i avio aranžmane za Maltu sa letom iz Zagreba.

Agencija Rio Travel ima nešto drugačiji pristup putovanjima.

“Mi smo pomalo specifični jer ne radimo baš klasična putovanja, te obično prodajemo samo dalje destinacije. Shodno tome i činjenici da je klima preko ljeta obično prilično nepovoljna na dalekim destinacijama, ljeto je period kada najmanje radimo i većina prodaje i tura se obično dešava u periodu septembar – april. Ali, u ovom periodu radimo turu za Ikariju, jednu od pet plavih zona, odnosno mjestu sa najdugovječnijom populacijom na planeti, sa ciljem učenja o lokalnom životu i navikama tamošnjih ljudi”, kaže vlasnik agencije Robert Dacešin za MONDO.

Neobičnih destinacija u njihovoj ponudi ne nedostaje.

“Usudio bih se reći da smo jedina agencija na Balkanu, ako ne i na svijetu koja je prošle godine realizovala turu putovanja Zapadnom Afrikom, tokom koje smo obišli Mauritaniju, Senegal i Gambiju i tu turu ponavljamo ove godine. S obzirom na kompleksnost i logistiku te regiju, malo ko se usuđuje da pokuša nešto ovako, ali smo smatrali da sve tri zemlje, nude nešto specifično. Mauritanija, tu pustinjsku Afriku i vajb beduina, Senegal divlju crnu Afriku, dok Gambija nudi prekrasne plaže i životinje. Izdvojio bih još i turu istočnom Afrikom gdje imamo Etiopiju i Džibuti, kao i turu neistraženom Kinom i obilaskom njenih skrivenih gradova”, dodaje Robert.

Dodaje da se cijene ove godine nisu mijenjale.

“Iako smo nova agencija koja posluje tek od prošle godine, trudili smo se da uprkos poskupljenju cijena letova, zadržimo iste cijene kao i prošle godine, tako da se ništa nije mijenjalo”.

Na pitanje da li su se ove godine susreli s nekim novim izazovima odgovara:

“Problemi se pojavljaju iz dana u dan. Recimo, imali smo rasprodate dvije ture za Iran, koje se iz objektivnih razloga nisu desile. Turu za Kubu smo isto tako morali otkazati, jer je u zemlji nestalo goriva i shodno tome nije bilo moguće realizovati planirane aktivnosti. Jedva smo uspjeli spasiti i putovanje u Kinu za koju smo imali dvije rasprodate grupe, ali letove preko Dohe, te nakon što je ispao rat na Bliskom istoku, tražili smo novu turu te na kraju letjeli preko Budimpešte.

Ono što moram napomenuti je da smo za ovu turu otišli dosta u minus, jer su novi letovi bili dosta skuplji, ali nam je bilo u cilju da putnici koji su isplanirali svoj godišnji i radovali se putovanju, na kraju odu na njega”.

Iako su globalne krize, ratovi i rast cijena značajno promijenili način planiranja odmora, interesovanje građana za ljetovanja ne jenjava. Većina putnika ove godine bira bliže i sigurnije destinacije poput Hrvatske i Crne Gore, dok dio avanturista i dalje traži egzotična i nesvakidašnja putovanja. Turističke agencije ističu da su građani oprezniji nego ranije, ali da uprkos poskupljenjima i neizvjesnoj političkoj situaciji nisu spremni da se odreknu godišnjeg odmora.

Svijet ulazi u eru ogromnih data centara – infrastrukture bez koje ne mogu funkcionisati državne baze podataka, vještačka inteligencija, cloud platforme i globalne tehnološke kompanije. Od Sjedinjenih Američkih Država i Kine do Evrope i Balkana, države i korporacije ulažu milijarde evra u objekte koji postaju „fabrike digitalnog doba“.

Međutim, iza digitalne revolucije krije se i ogromna potrošnja električne energije i vode, zbog čega data centri postaju jedno od ključnih energetskih i ekoloških pitanja budućnosti.

Šta su zapravo data centri?

Data centar je objekat u kojem se nalaze hiljade servera i računarskih sistema koji obrađuju i čuvaju ogromne količine podataka. Upravo preko njih funkcionišu društvene mreže, internet pretrage, streaming platforme, mobilne aplikacije, bankarski sistemi, ali i sistemi državnih institucija i bezbjednosnih službi.

Savremeni data centri danas imaju ključnu ulogu u razvoju vještačke inteligencije, jer AI modeli zahtijevaju ogromnu računarsku snagu i neprekidan rad servera.

Problem je što takvi sistemi troše enormne količine električne energije, ali i pitke vode koja se koristi za hlađenje servera. Prema podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA), globalna potrošnja električne energije data centara mogla bi se udvostručiti do 2030. godine upravo zbog razvoja vještačke inteligencije i cloud tehnologija.

Hrvatska planira gigantski AI centar kod Topuskog

Jedan od projekata koji je posljednjih mjeseci izazvao ogromnu pažnju u regionu jeste planirani AI i data centar „Pantheon AI“ kod Topuskog u Hrvatskoj.

Prema dostupnim informacijama, kompleks bi trebalo da bude izgrađen na području između sela Pecka, Katinovac i Crni Potok, nedaleko od Topuskog, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom i područja Velike Kladuše.

Riječ je o projektu koji bi, prema najavama, mogao postati jedan od najvećih AI data centara u Evropi.

Planirana snaga centra iznosi čak 1 gigavat (GW), što je nivo potrošnje električne energije koji se poredi sa potrošnjom čitavih gradova ili velikih industrijskih sistema.

Potrošnja struje i vode: podaci koji otvaraju pitanja

Prema procjenama zasnovanim na projektovanoj snazi od oko 1 GW, budući AI/data centar kod Topuskog u Hrvatskoj, ako bi radio punim kapacitetom tokom cijele godine, mogao bi trošiti oko 8,76 TWh električne energije godišnje. To je približno polovina ukupne godišnje potrošnje električne energije Hrvatske, koja se kreće oko 19 TWh, što ovaj projekat svrstava među najenergetski intenzivnije infrastrukturne sisteme u Evropi.

Kada je riječ o potrošnji vode, industrijski modeli za velike AI data centre pokazuju da se u sistemima hlađenja troši između 1,5 i 3 litre vode po kWh električne energije. Primijenjeno na kapacitet od 1 GW, to znači da bi ovakvi sistemi mogli trošiti približno između 13 i 26 milijardi litara vode godišnje, odnosno oko 130 do 260 miliona hektolitara vode godišnje.

Dodatni problem koji se u stručnoj i lokalnoj javnosti ističe jeste činjenica da se za hlađenje sistema u okviru projekta razmatra korištenje podzemnih vodnih izvora u području Topuskog. To otvara pitanja dugoročnog uticaja na lokalne vodne resurse.

Prema dosadašnjim najavama, početak izgradnje očekuje se 2027. godine, dok bi prve operacije mogle početi 2029. godine.

Kragujevac već ima jedan od najvećih data centara u regionu

Dok Hrvatska tek planira veliki AI kompleks, Srbija već nekoliko godina ima jedan od najznačajnijih državnih data centara u jugoistočnoj Evropi.

Državni Data centar u Kragujevcu otvoren je 2020. godine i predstavlja ključnu digitalnu infrastrukturu Srbije.

Centar koriste državne institucije, lokalne samouprave, zdravstveni sistem, bezbjednosne strukture, ali i brojne kompanije koje koriste cloud usluge.

Objekat je projektovan tako da omogućava visok nivo bezbjednosti podataka i neprekidan rad sistema 24 časa dnevno.

Takvi kapaciteti zahtijevaju veliku količinu energije za napajanje serverskih sistema i rashladnih uređaja.

Iako je centar projektovan uz napredne sisteme energetske efikasnosti, njegova potrošnja električne energije je ogromna upravo zbog neprekidnog rada serverske infrastrukture.

Slično je i sa potrošnjom vode koja se koristi u rashladnim sistemima kako bi serveri mogli raditi bez prekida.

Kragujevački data centar kasnije je proširen dodatnim kapacitetima upravo zbog sve većih potreba za skladištenjem i obradom podataka, kao i razvoja cloud servisa i vještačke inteligencije.

Data centri postaju nova „industrija budućnosti“

Tehnološke kompanije danas grade data centre širom svijeta brže nego ikada ranije. Microsoft, Google, Amazon i druge globalne kompanije ulažu desetine milijardi dolara u novu infrastrukturu zbog eksplozije razvoja vještačke inteligencije.

Međutim, paralelno raste i zabrinutost zbog ogromne potrošnje energije i vode.

Pojedini veliki data centri u svijetu troše električnu energiju jednaku potrošnji čitavih gradova, dok sistemi za hlađenje svakodnevno koriste milione litara vode.

Zbog toga mnoge države pokušavaju pronaći balans između digitalnog razvoja i zaštite energetskih i prirodnih resursa.

Stručnjaci upozoravaju da će u narednim godinama upravo energija postati ključni faktor za razvoj novih data centara, jer bez stabilnog elektroenergetskog sistema nema ni razvoja digitalne ekonomije.

Uprkos tome, jasno je da će data centri u budućnosti imati sve važniju ulogu.

Banjaluka24

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je programski tekst u kom je izneo plan za Srbiju u pet tačaka.

Vučić je u tekstu za “Kurir” kao pet tačaka izneo drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i njihovih aparata, povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti, hrabru i snažnu promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije, sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije i agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama.

Tekst predsednika Vučića prenosimo u celosti:

Svet oko nas se menja. Sporije nego što bismo možda hteli, ali brže nego što, svesno i podsvesno, možemo da ispratimo. Prihvatamo nove informacije, tehnologije, ali kao socijalna bića smo prevashodno ograničeni sopstvenim iskustvom, nostalgičnim sećanjima i pogrešnom verom da će se doba iz mladosti, u kakvom-takvom obliku, ponovo vratiti. Neće. Iz vremena za nama samo je potrebno da izvučemo pouke, da se uhvatimo ukoštac s novim dobom i da menjamo sebe. Menjajući sebe, svoje navike, menjamo budućnost. Budućnost ne određujemo sopstvenim željama, već radom i promenom navika i ponašanja. Važi za sve, za nas u Srbiji posebno.

Ciklus od 2014. do 2026. godine je završen. Uspeli smo da spustimo nezaposlenost sa 26 na 8%, što je istorijski rezultat. U isto vreme, povećali smo bruto domaći proizvod zemlje (BDP) sa 32 milijarde na gotovo stotinu milijardi evra. Kao rezultat te politike, vrednost onoga što danas stvorimo je tri puta veća od onoga što smo stvarali pre 12 godina. Naša ekonomija je bila otporna i živa u vreme najvećih kriza, od kovida do poslednjih ratova. Ipak, potrebne su nam velike promene kako bismo stopu rasta i nisku stopu javnog duga zadržali u vremenu koje dolazi i nastavili da poboljšavamo životni standard građana.

Potrebne su brojne adaptacije i promene u ekonomskoj politici, ali i stvarima u kojima nismo uspeli u prethodnim godinama, ili koje su bile posledica snažnog ekonomskog rasta i uopšteno govoreći ljudske prirode, a mi se tome nismo dovoljno suprotstavili. U svetu su se odvojile dve velike sile, SAD i NR Kina, dok Evropa pokušava da uhvati priključak (korak), sve jasnije razumevajući da na svom putu budućnosti više neće moći da računa na bespogovorno savezništvo SAD. Danas, brže nego ikad, dolazi do političke, vojne, ali i još značajnije, ekonomske prekompozicije sveta.

Kina i Amerika su znatno ispred u razvoju veštačke inteligencije, iako Evropa, posebno Nemačka i Francuska, daju sve od sebe da se priključe odbeglom dvojcu. Međutim, pozicija Evrope je mnogo teža, komplikovanija, drugačija i složenija, najpre zbog nedostatka energenata i mineralnih sirovina u odnosu na pomenuti dvojac, koji prednjači, a još više zbog regula koje ograničavaju radno vreme u Evropi, daju ogromna prava radničkim sindikatima i onemogućavaju Evropljanima, čak i Nemcima, da fleksibilnije i snažnije “pokrenu motore” i pristignu Kineze i Amerikance. I ono najvažnije, u Evropi, i tu mislim na sve nas, trenutno se najbolje živi, i ljudi veruju da će ponavljanjem istog, nečinjenjem i nemenjanjem, uspeti da sačuvaju isti tempo razvoja i, još važnije, isti nivo životnog standarda.

To, naravno, nije moguće. Mi u Evropi nemamo žudnju za napretkom, uvek želimo više pravde, ali “oko tigra” u ekonomiji izgubili smo u poslednje dve decenije potpunog zadovoljstva.

Srbija je mala zemlja, nevelika evropska ekonomija, i ne može presudno da utiče na promenu velike slike, ali može da postane primer većima. Ipak, uveren sam da su Nemci već razumeli poruku svojih eksperata i da im glavna tema postaje povećanje produktivnosti sopstvene ekonomije, a time i mi, na svom malom nivou, moramo da se pozabavimo. Srbiji su potrebne odlučne i ozbiljne reforme, strukturne, suštinske, koje mogu da donesu ozbiljni, odgovorni i iskusni ljudi, a ne revolucionarno poskakivanje i ludiranje u teškim vremenima.

Smatram da je neophodno da u narednom periodu donesemo hrabre i važne odluke:

1. Drastično smanjenje broja članova Vlade, državnih sekretara, pomoćnika ministara, kao i njihovih aparata. Odlučnije i snažnije nego pre 12 godina, potrebno je ukinuti brojne agencije, kancelarije i uprave koje su sebi svrha, a suštinskog razloga za njihovo postojanje nemaju. Takođe, potrebno je pristupiti dodatnoj deregulaciji, za koju smo samo mi odgovorni, poput nepotrebne sertifikacije robe koja dolazi iz EU, zbog čega ti proizvodi imaju višu cenu u Srbiji nego u EU.

2. Povećanje produktivnosti i više rada i posvećenosti. Moraćemo da radimo više, a ne manje. Žao mi je što to moram da kažem jer znam koliko je nepopularno, ali neko mora to da saopšti ljudima. Mesecima se vodi dijalog o ukidanju radnih dana i sati, te biće veća motivacija ako skratimo radno vreme, te putovaćemo i živeti mnogo lepše nego danas. Toga neće biti. Radićemo više. Počeću od sebe i pokazati da je to moguće, a tražiću to i od svih ostalih. Nemačka, kao motor Evrope, da bi izdržala industrijsko-tehnološku utakmicu s Kinom i Amerikom, povećavaće radne sate i dane. Srbija ne sme i ne može da prihvati neodgovorne ideje o skraćivanju radnog vremena.

3. Hrabra i snažna promena kompletnog obrazovnog sistema Srbije. To znači veću otvorenost prema svetu, posebno na nivou viših i visokih škola, ali i prihvatanje, bez oklevanja i bez dodvoravanja bilo kome, dualnog obrazovnog sistema, pri čemu je priprema mladih ljudi za tržište radne snage od presudnog značaja.

4. Sveobuhvatan pristup rešavanju svih energetskih pitanja i problema, uključujući korišćenje nuklearne energije. Decenijama nismo imali nove energetske objekte, mnogo toga smo izgradili, ali gotovo sve u nuždi i pritisnuti spoljnim ratovima, sankcijama. I danas planiramo izgradnju brojnih naftovoda, gasovoda, interkonektora, hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana, ali sve to neće biti dovoljno za energetsku stabilnost Srbije bez izgradnje malih i velikih nuklearnih postrojenja u njoj.

Najčistija i najbezbednija energija. Obezbediti znanje i novac za poduhvate u ovoj oblasti biće najveći izazov za buduću vladu, baš kao i upravljanje rudnim blagom, sirovinama, mineralima i retkim metalima.

5. Agresivno usvajanje znanja i njegova primena u robotici, veštačkoj inteligenciji i modernim tehnologijama. Dalja kupovina superkompjutera i izgradnja data centara ne sme da se prekine zbog nedostatka električne energije. Data centri su najvažnije fabrike, one koje stvaraju inteligenciju, i to je jedna od stvari koja će da napravi razliku u našu, srpsku korist u odnosu na region.

Uz sve brojne rezultate, objektivne i merljive, postoje stvari koje nismo uspeli da uradimo i pružimo građanima. Bilo je nedovoljno pravde, ne samo našom krivicom, ali svakako ne i bez naše odgovornosti.

Ipak, ono što je najvažnije, nismo uspeli da građane oslobodimo arogancije i bahatosti vlasti, od lokalnog do najvišeg nivoa.

Da prevedem, nismo uspeli da odgovorimo svim samoživim i arogantnim vlastodršcima, prepoznatljivim po rečenici: “Znaš (li) ti ko sam ja?!” Nismo uspeli da ih naučimo da čekaju u redu, čak i kada izjavljuju saučešće na groblju, da čekaju u redu u prodavnici, da se parkiraju kao i svi ostali ljudi, da pokazuju skromnost i zahvalnost umesto nadmenosti i bezobzirnosti.

Postoje dve strane nejednakosti, oni arogantni i obični ljudi. Na strani sam ljudi, naroda, jer niko ne sme da bude omalovažavan i nepoštovan. Nismo uspeli, a nadam se da ćemo imati priliku da to promenimo i pobedimo. Za to i lično snosim krivicu. Uvek sam mislio da je rezultat na semaforu ono što opredeljuje ljude, razumevajući da su ti rezultati realno dobri. Nisam shvatao da bi ljudi prihvatili i lošije rezultate u zamenu za manje osionosti i bahatosti, a u korist više ljudskosti i empatije kod svakoga od nas.

Naše protivnike s blokaderskih lista gotovo da nisam ni pomenuo u ovom tekstu. S namerom i razlogom. I u opoziciji, blokaderi su u prethodnih godinu dana pokazali daleko više osionosti, sujete i obesti od onih koji su na vlasti, a programa, plana, ciljeva i rezultata nema ni na vidiku. Neće ih ni biti.

Vreme je za promene, još veću posvećenost i odgovornost. Promene ne samo u izgradnji objekata i naše infrastrukture već i u našoj svesti i drugačijem, racionalnijem pogledu na svet oko nas. Potreba za takvim promenama je velika, ne treba da uništimo tu ideju – poručio je Vučić, prenose agencije.