Connect with us

Svijet

EVROPSKI SAVJET: Postupci Prištine vode ka daljem povećanju tenzija na KiM

Postupci vlasti u Prištini, uključujući oduzimanje zemlje na sjeveru Kosova, naloge za iseljenje, telekomunikacije i korišćenje specijalnih policijskih snaga za policijske dužnosti u zajednici, nisu u skladu sa vladavinom prava i mogu da doprinesu daljem povećanju tenzija, saopštio je Evropski savjet.

U saopštenju, izdatom nakon sastanka u okviru Dijaloga Beograda i Prištine održanog u četvrtak, 14. septembra, navodi se da neprekidni napadi koje vrše kriminalne grupe i zastrašivanje novoregrutovanih srpskih kadeta i lokalnog stanovništva nisu prihvatljivi i moraju odmah da se prekinu.

Evropski savjet naglasio je važnost održavanja prijevremenih lokalnih izbora na sjeveru KiM, kako bi se pomoglo smanjenju tenzija.

“Neophodno je najbrže rješenje kojim bi se omogućilo raspisivanje izbora. Ohrabrujemo Srbe na Kosmeta da se u potpunosti uključe u izborni proces i javno objave svoje bezuslovno učešće” ističe se u saopštenju.

Brisel je pozvao sve političke aktere, na svim nivoima vlasti u Beogradu i Prištini, da se konstruktivno uključe u proces koji će omogućiti izbore, da izbjegavaju dalje korake koji vode ka eskalaciji i da podrže napredak u Dijalogu uz posredstvo Unije.

EU je izrazila zabrinutost zbog nedostatka sprovođenja Sporazuma o putu ka normalizaciji i Implementacionog aneksa, u vezi kojih su se strane saglasile ranije ove godine.

Brisel je pozvao Beograd i Prištinu da se angažuju na konstruktivan način i u dobroj namjeri, a to znači da se bez odgađanja započne sprovođenje ranije postignutih dogovora.

“EU podsjeća strane na njihovu odgovornost da poštuju povjerljivost u Dijalogu, što je ključna komponenta bilo kog osjetljivog političkog procesa pregovora”, napominje se u saopštenju.

Brisel je izrazio zabrinutost zbog nedostatka napretka u deeskalaciji tenzija na sjeveru Kosova, uz napomenu da situacija ostaje napeta, uprkos pozivima EU i međunarodnih partnera na deeskalaciju, te da do sada preduzeti koraci nisu bili dovoljni, piše Srna.

U saopštenju se dodaje da EU u potpunosti podržava visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja u kapacitetu zvaničnika koji omogućuje Dijalog Beograda i Prištine, kao i specijalnog predstavnika EU za Dijalog Miroslava Lajčaka.

Svijet

ŠOKIRAO AMERIKU! Tramp otkrio UŽASAN DETALJ koji je prethodio pokušaju atentata

Predsjednički kandidat Republikanske stranke i bivši predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da ga uoči njegovog govora na mitingu u Pensilvaniji održanog prošle nedjelje, kada ga je napadač ranio u uvo, niko nije upozorio da postoji neki problem.

“Niko to nije spomenuo, niko nije rekao da postoji problem. Mogli su reći hajde da sačekamo 15 minuta, 20 minuta, 5 minuta. Ali, niko ništa nije rekao”, naveo je Tramp u intervjuu za Foks njuz.

On je dodao da misli da je to bila greška i postavio pitanje kako je neko dospio na taj krov (sa koga je napadač pucao) i zašto nije bio prijavljen, jer su ga ljudi vidjeli na krovu.

Vašington Post je u subotu objavio da su visoki zvaničnici američke Tajne službe više puta, prije atentata, odbijali zahtjeve Trampovog obezbjeđenja da se angažuju dodatno osoblje i oprema, prenosi Rojters.

Kako navodi list, Tajna služba koja je odgovorna za Trampovu zaštitu, odbila je ove zahtjeve, ponekad navodeći kao razlog i nedostatak resursa.

Tramp je odbacio optužbe da je opasnost za demokratiju, rekavši da je prošle nedjelje ”primio metak za demokratiju”.

Tramp je, govoreći na prvom mitingu Republikanske stranke nakon što je prošle sedmice na njega izvršen atentat, odbacio i povezanost sa takozvanim ”Projektom 2025”.

– Kažu da su neki ekstremni desničari napravili neki Projekat 2025, ja pojma nemam šta je to. Kažu za mene da predstavljam opasnost za demokratiju, a prošle nedjelje sam primio metak za nju – rekao je Tramp.

Njemu se na govornici pridružio i senator iz Ohaja Džej Di Vens, koga je izabrao za svog kandidata za potpredsjednika.

– On se zalaže za one koji snažno rade. Biće odličan potpredsjednik – istakao je Tramp, prenosi ATV.

On je dodao da se za govornicom u Mičigenu pojavio samo, kako je rekao, zahvaljujući božjoj pomoći.

– Suočimo se s tim, nešto posebno se dogodilo prošle sedmice. Tu sam samo uz božju pomoć, inače ne bih bio pred vama – rekao je Tramp.

Nastavi čitati

Svijet

Uhapšeni hakeri koji su napadali hrvatske institucije: OBJAVLJEN SNIMAK RACIJE (VIDEO)

Tri proruska hakera uhapšena su zbog navodnih terorističkih sajber napada na Španiju i druge zemlje NATO-a, saopštila je u subotu španska policija.

Osumnjičeni su privedeni zbog navodne umiješanosti u distribuirane sajber napade uskraćivanja usluge (DDoS) na javne institucije i strateške sektore, saopštila je Civilna garda, prenosi Večernji list.

Nije navedeno jesu li trojica osumnjičenih, koji nisu imenovani, optuženi ili privedeni, javlja HRT. Sajber napadi su navodno izvedeni na veb-stranice javnih i privatnih organizacija u vladinom sektoru, kritičnu infrastrukturu i važne usluge u zemljama koje podržavaju Ukrajinu u njenom sukobu sa Rusijom, navodi se u saopštenju.

Policija je na društvenoj mreži Iks objavila video-snimak racije na kuću jednog od osumnjičenih, u kojoj je na zidu bila istaknuta zastava srpa i čekića iz sovjetskog doba.

“Ove kompjuterske napade organizovala je aktivistička grupa NoName057(16), koja je počela nakon ruske invazije na Ukrajinu i bila je jedna od najaktivnijih”, navodi se u saopštenju Civilne garde.

“Ova grupa u svom osnivačkom manifestu priznaje da će ‘srazmjerno odgovoriti na neprijateljske i otvoreno antiruske akcije zapadnih rusofoba’. Hapšenja su se dogodila u Manakoru na španskom Balearskom ostrvu Majorka i u Huelvi i Sevilji na jugu Španije,” saopštila je policija.

Dodali su da je istraga u toku.

Podsjetimo, ruski hakeri pod nazivom NoName057(16) napisali su na Telegram kanalu da su odgovorni za uništavanje brojnih sajtova hrvatskih institucija.

Nastavi čitati

Svijet

SVE MANJE APOTEKA U NJEMAČKOJ: Nemaju ekonomsku perspektivu – troškovi previsoki

Danas na svakih 100.000 stanovnika ostaje samo 21 apoteka, a stopa od 19 glavnom i najvećem gradu daleko je ispod evropskog prosjeka.

Apoteka u Njemačkoj je sve manje – po zatvaranju njih 238 tokom 2023. i još 283 u prvih šest mjeseci ove godine, ostalo ih je 17.288. To je manje nego ikada, pokazuju podaci krovnog udruženja apotekarskih organizacija ABDA.

Danas na svakih 100.000 stanovnika ostaje samo 21 apoteka, a stopa od 19 glavnom i najvećem gradu Njemačke, Berlinu, daleko je ispod evropskog prosjeka.

“Apotekari zatvaraju vrata jer nemaju ekonomsku perspektivu”, rekao je predsjednik Udruženja njemačkih apotekara Hans-Peter Hubman. To obeshrabruje i mlade apotekare koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla.

Stoga je u prvoj polovini prošle godine otvoreno samo 24 novih apoteka, piše dpa.

Apotekarska marža je posljednji put povećana prije 11 godina, za tri odsto. Kumulativna inflacija od tada je 30 odsto, a troškovi vođenja apoteke su narasli za 60 odsto, rekao je Hubman.

Nastavi čitati

Aktuelno