Connect with us

Biznis

VELIKA AFERA U UIO BiH! Ukrali carinu za više od 5.000 vozila

U BiH je za posljednjih deset godina više od 5.000 uvezenih automobila nezakonito oslobođeno plaćanja carine na osnovu izjave o porijeklu izdate od strane dvije firme iz Holandije čime je budžet BiH oštećen za višemilionski iznos, ekskluzivno otkriva CAPITAL.

Prema zvaničnim podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, najviše spornih automobila, čak 4.641 uvezeno je preko firme „Exit auto’s“, a još 716 preko firme „Auto Export Nederland“ iz Holandije.

„U predmetnom vremenskom periodu na osnovu izjave o porijeklu od strane izvoznika Exit auto’s uvezeno je 55.462 polovnih vozila. U istom periodu za „Exit Auto’s“ upućen je 4.881 zahtjev za naknadnu provjeru dokaza o porijeklu, a zaprimljeno je ukupno 4.641 rezultata za koje nije potvrđeno preferencijalno porijeklo“, navodi se u odgovoru UIO na pitanja CAPITAL-a.

Pored firme „Exit auto’s“, navodi se dalje, upućeno je 836 zahtjeva za naknadnu provjeru dokaza o porijeklu za vozila uvezena preko firme „Auto Export Nederland“ i zaprimljeno 716 rezultata za koje nije potvrđeno preferencijalno porijeklo.

„U svim slučajevima kad rezultat naknadne provjere o porijeklu robe bude negativan, odnosno kad ne postoji dokaza o porijeklu, UIO pokreće upravni postupak naknadne naplate uvoznih dažbina“, navodi se u odgovoru UIO.

Lažne potvrde

Dugogodišnji carinik kaže za CAPITAL da bi sva vozila za koja nije potvrđeno preferencijalno porijeklo trebala da budu zaplijenjena i ocarinjena u redovnom carinskom postupku.

On objašnjava da su pomenute firme iz Holandije izdavale lažne potvrde da su vozila porijeklom iz EU, kako bi bila oslobođena plaćanja carine u visini od 15 odsto.

„Ranije su carinske službe zemalja EU izdavale „EUR 1“ obrazac kojim je potvrđivano da su auta porijeklom iz EU, odnosno da nisu proizvedena u fabrikama koje su izvan EU. Za vozila uz koja se prilikom uvoza u BiH priloži „EUR 1“ obrazac plaća se carina od jedan odsto, a ako nema taj obrazac onda se plaća 15 odsto“, objašnjava naš sagovornik koji je insistirao na anonimnosti.

On dalje kaže da su carinske službe zemalja EU prestale da izdaju „EUR 1“ obrazac zato što im je pribavljanje izjave od proizvođača da je vozilo proizvedeno u EU, a u nekoj fabrici izvan EU iziskivalo dodatni posao od koga suštinski nisu imali apsolutno ništa.

„Umjesto obrasca „EUR 1“, omogućeno je da firme u EU koje ispune određene uslove mogu na svojim fakturama da izdaju izjave o porijeklu. Ta izjava ima istu snagu kao „EUR 1“ obrazac i na osnovu nje se vozila prilikom uvoza u BiH oslobađaju carine, odnosno na njih se plaća carina u visini od jedan odsto od procijenjene ili fakturisane vrijednosti vozila“, precizira naš sagovornik.

Izbjegnuto plaćanje poreza u Holandiji

Ako prosječna vrijednost uvezenog vozila za koje je utvrđeno da nije porijeklom iz EU iznosi 5.000 evra ili 10.000 KM, objašnjava on, to znači da izbjegnuto plaćanje carine od 15 odsto ili 1.500 KM po autu.

„Lako je izračunati da je samo time BiH oštećena za 7,5 miliona KM, a kada se tome dodao uobičajeno umanjenje vrijednosti vozila na fakturi radi smanjenja carinske osnovice, onda je jasno da je šteta sigurno veća od deset miliona KM. Pri tome ne računam štetu koja je načinjena holandskim poreskim organima, jer je većina vozila u BiH izvožena po nabavnoj cijeni, čime je izbjegnuto plaćanje poreza u Holandiji“, kaže naš izvor.

Prema njegovim riječima, postoje ozbiljne indicije da iza firmi kao što su „Exit auto’s“ i „Auto Export Nederland“ stoje moćni pojedinci koji su u vezi sa odgovornim ljudima u UIO i koji dijele prihod dobijen od izjava o porijeklu koje izdaju te firme.

On ističe da se plaća otprilike sto evra po izjavi, što kako kaže, najbolje svjedoči koliko unosnom poslu se radi.

„Pošto zvanični podaci kažu da je preko „Exit auto’s“ u BiH uvezeno 55.462 polovnih vozila, to znači da je ta firma za izjave o porijeklu naplatila preko 5,5 miliona evra. Sve je to otišlo u džepove vlasnika te firme i onih koji stoje iza njega“, tvrdi naš izvor.

Homologacija

„EUR 1“ obrazac i izjava o porijeklu praktično su nepotrebni i posjedovanje tih dokumenata kao dokaza o porijeklu vozila izmišljeni su samo da se uzmu pare od građana koji kupuju automobile.

„Na osnovu serijskog broja vozila, automatski se može utvrditi gdje je to vozilo proizvedeno. To se može utvrditi prilikom obavezne homologacije vozila, tako da nisu potrebni nikakvi dodatni obrasci, ni izjave o porijeklu. Ali kako bi se onda uzeli milioni maraka iz džepova građana“, objašnjava naš sagovornik.

Zvanični podaci o broju uvezenih vozila iz Holandije pokazuju da je uvoz iz te zemlje doživio ekspanziju u posljednjih pet godina.

„U periodu od početka 2013. do kraja 2022. godine uvezeno je ukupno 536.732 polovnih automobila. Od tog broja iz Holandije su uvezena 134.443 automobila, a od toga broja u posljednjih pet godina uvezeno je čak 110.486 vozila“, navodi se u odgovoru UIO na naša pitanja.

Kada je riječ o procentima, precizira se dalje, do 2018. godine procenat vozila uvezenih iz Holandije kretao se između pet i deset odsto, da bi u posljednih pet godina doživio rapidan skok.

„Najviše vozila iz Holandije uvezeno je u protekle tri godine. Od ukupno 128.206 vozila iz Holandije je uvezeno čak 74.904 vozila ili skoro 60 odsto“, pokazuju podaci UIO.

Prema tvrdnjama našeg sagovornika, činjenica da je toliko povećan uvoz vozila preko Holandije povezana je sa favorizovanjem firme „Exit auto’s“ od strane nadležnih u UIO BiH.

Iz Državne agencije za istrage i zaštitu BiH (SIPA) odbili su konkretan odgovor na naša pitanja da li njihovi inspektori po nalogu Tužilaštva BiH vode istragu o uvozu vozila u BiH sa akcentom na vozila uvezena iz Holandije.

„SIPA ne može eventualno postojanje ili nepostojanje operativno-istražnih podataka dostavljati izvan Agencije, osim nadležnim organima“, navedeno je u odgovoru.

 

CAPITAL

Related Topics:

Biznis

NE IDE IM PO PLANU! “Tesla” spušta cijene svojih modela

Američka kompanija za električne automobile “Tesla” spušta cijene pojedinih svojih modela u Njemačkoj i drugim evropskim zemljama, na Bliskom istoku i u Africi, saopštio je portparol kompanije.

Ovaj potez dolazi pošto je kompanija prethodno objavila smanjenje cijena u Kini i SAD.

U Njemačkoj je cijena “modela tri” sa pogonom na zadnjim točkovima spuštena na 40.990 evra sa 42.990 evra. Dosadašnja cijena bila je na snazi od februara.

Cijene više “Teslinih” modela u Americi snižene su za 2.000 dolara nakon što su isporuke u prvom kvartalu bile ispod očekivanja.

“Priuštivost je ključna za našu misiju”, saopštila je na mreži “Iks” kompanija u vlasništvu Ilona Maska.

Vrijednost “Teslinih” akcija opala je ispod 150 dolara, što je eliminisalo sve dobitke ostvarene tokom prošle godine. Cena akcija kompanije iz Ostina od početka godine umanjena je za oko 40 odsto usljed pada prodaje i veće konkurencije.

Nastavi čitati

Biznis

EKONOMIJA BIH ĆE RASTI, ali nema napretka bez dubokih reformi

Ekonomija Bosne i Hercegovine će i ove godine rasti, ali ozbiljno napredovanje nije moguće bez dubokih reformi.

Ovo se navodi u najnovijem izvještaju Svjetske banke u kojem piše da Bosna i Hercegovina, kao i druge zemlje zapadnog Balkana, bilježi rast ekonomije, ali dugoročno jačanje nije moguće bez dubokih reformi.

“Uključuje to povećanje ulaganja u zelenu ekonomiju u gradovima, čime će oni moći efikasnije doprinijeti sveukupnom ekonomskom razvoju”, navodi se u novom izdanju Redovnog ekonomskog izvještaja za zapadni Balkan.

U izvještaju analitičara ove institucije piše da će realni rast BDP-a u BiH u ovoj godini biti 2,6 odsto, a 3,3 odsto u narednoj godini.

“Ovaj rast je podržan većim izvozom koji je olakšan ojačanom inostranom tražnjom i porastom privatne potrošnje podržanim jačim realnim prihodima kako inflacija dalje usporava na niske jednocifrene brojeve”, piše u izvještaju.

Kako su naveli, predviđa se da će se do 2026. godine rast ubrzati na četiri odsto, te će biti podstaknut izvozom i privatnom potrošnjom koji proizlaze iz poboljšanih ekonomskih uslova u EU i zaoštravanja

tržišta rada u BiH.

“Uprkos uzletu u izvozu robe i usluga, od 2024. do 2026. očekuje se da će se CAB pogoršati na preko pet odsto BDP-a zbog većeg uvoza robe široke potrošnje u skladu sa snažnim rastom privatne potrošnje”, stoji u izvještaju.

Ekonomista Igor Gavran, kazao je za “Nezavisne novine” da su ove vijesti jedino pozitivne u smislu da ne predviđaju pad i recesiju.

“Prognozirano je da je rast zaista minimalan i apsolutno nedovoljan za BiH. Iako pozitivan, on znači jedva malo više od stagnacije. Reforme su definitivno potrebne, ali jako upitne u okolnostima izborne godine i stalnih problema u funkcionisanju vlasti. Eventualno u onim oblastima gdje je EU obećala novac u okviru programa rasta za zapadni Balkan”, objašnjava Gavran.

Dodaje da se rast izvoza očekuje zbog očekivanog rasta na našim izvoznim tržištima, ali nažalost, ne zbog otvaranja novih tržišta.

“Ovako i dalje ostajemo izloženi rizicima kretanja ekonomije EU”, naglasio je Gavran.

Ekonomski analitičar Admir Čavalić istakao je da je ovaj izvještaj optimističan, posebno u vezi s rastom ekonomije.

“Dosta realnije je da se krećemo u tom domenu od dva do tri odsto, što je uobičajeno za Bosnu i Hercegovinu. Kada je riječ o nekim strukturnim, dubinskim reformama, činjenica je da nemamo niti jedan reformski program, ne samo u implementaciji, nego ga nemamo ni u najavi. Zbog toga sam pesimističan u pogledu navedenog”, kazao je Čavalić.

Prema njegovim riječima, on se slaže sa autorima da bi reforme omogućile veći ekonomski rast.

“Ipak, za sada nemamo takve naznake da se bilo šta radi u tom pravcu, izuzev dobrih privatnih inicijativa i strateških dokumenata, ali nemamo ništa konkretno. Pesimista sam, ali ne toliki da očekujem ekonomski pad ili nešto slično. Treba uzeti u obzir i dešavanja u Evropskoj uniji, i to će biti interesantno pratiti iz naše perspektive”, rekao je Čavalić.

Ekonomista Bojan Lučić naveo je da je realno očekivati rast ekonomije.

“Njihove prognoze su čak i bojažljive, što će reći da očekujem i veći rast ekonomije od navedenog. Javni prihodi konstantno rastu. S obzirom da se javni prihodi prikupljaju oporezivanjem ekonomske aktivnosti, potrošnje, profita, rada i da poreske stope nisu mijenjane, zaključak je da je rast na osnovu višeg nivoa ekonomske aktivnosti. Mislim da će ekonomija da bude u porastu i da na nama ostaje kako ćemo da iskoristimo potencijale i izazove koji će se naći ispred nas”, zaključio je Lučić.

Nastavi čitati

Biznis

EU “OTKLJUČAVA” 750 miliona evra za mala preduzeća

Evropski investicioni fond (EIF), koji je dio grupacije Evropske investicione banke (EIB), potpisao je garantne ugovore sa 11 banaka i finansijskih posrednika na Zapadnom Balkanu, koji će omogućiti lokalnim bankama i finansijskim institucijama da izgrade portfolio kredita za mala i srednja preduzeća (MSP), u ukupnom iznosu većem od 750 miliona evra, zajedno sa dodatnim ugovorima za koje se očekuje da će biti potpisani u prvoj polovini 2024. godine.

Kako se navodi u saopštenju Evropske komisije, cilj ovih finansijskih sredstava je da se poveća pristup finansijama među malim preduzećima i poboljša njihova otpornost na stalne ekonomske izazove, uz stvaranje uslova za širenje poslovanja, zapošljavanja i inovacija.

Dodaje se da su ovi ugovori finansirani u okviru Fonda Evropske unije za razvoj preduzeća i inovacija za Zapadni Balkan, pod nazivom ”Garancija otpornosti MSP”.

Očekuje se da na Zapadnom Balkanu ovaj fond omogućiti davanje koncesionih kredita u vrijednosti od preko 750 miliona evra za oko 13.000 malih preduzeća, uz zadržavanje oko 180.000 radnih mjesta.

Dodaje se da početak primjene ”Garancije otpornosti MSP” Fonda EU za razvoj preduzeća i inovacija za Zapadni Balkan otvara put za potpisivanje preostalih 20 garancija kao dijela Garancijskog fonda za Zapadni Balkan i pokazuje ”kako ovi inovativni instrumenti privlače privatne investicije kako bi podržali primjenu Ekonomskog i investicionog plana i njegovanje konkurentnog i otpornog privatnog sektora”.

”Drago nam je da smo partneri sa EIF-om (Evropskim investicionim fondom), kako bismo poboljšali pristup pristupačnim finansijama za mikro, mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu kao dio našeg Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan od 30 milijardi evra”, rekao je evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji.

On je dodao da će, zahvaljujući garanciji od 60 miliona evra, lokalna preduzeća imati koristi od kredita po povoljnim uslovima, kao što su niže kamatne stope, smanjeni kolateralni zahtjevi i duži rok dospijeća, u vremenima kada je potreba za kreditima velika.

“Međutim, finansijski uslovi su teški. Stoga očekujemo da će ova sredstva doprinijeti potencijalnom korišćenju kredita u vrijednosti od preko 750 miliona evra. Zapadnom Balkanu je potrebna stvarna ekonomska konvergencija sa EU, koja bi pružila dalje mogućnosti za zapošljavanje i podstakla preduzetništvo u korist građana i lokalnih ekonomija”, dodao je Varhelji, prenosi Glas Srpske.

Izvršna direktorka Evropskog investicionog fonda Marjut Falkstedt rekla je da će podržavanjem malih preduzeća na Zapadnom Balkanu ova obimna finansijska sredstva poboljšati kapacitet preduzeća za inovacije i rast, dok će u isto vrijeme doprinijeti daljoj integraciji u okviru ekonomije EU.

“Na taj način, ova značajna sredstva će pružiti dodatni podsticaj za razvoj čvrstih i konkurentnih regionalnih ekonomija, kao i njihov napredak u okviru globalnih lanaca vrijednosti”, navela je ona.

Evropski investicioni fond (EIF) je dio grupacije Evropske investicione banke, a njegova glavna misija je da podrži evropska mikro, mala i srednja preduzeća (MSP) tako što im pomaže da pristupe finansijama.

Investicioni okvir za zapadni Balkan predstavlja platformu za saradnju koja ima za cilj unapređenje harmonizacije i saradnje u investicijama za društveno-ekonomski razvoj Zapadnog Balkana.

Investicioni okvir za zapadni Balkan ima osnovnu ulogu u sprovođenju Ekonomskog i investicionog plana EU od 30 milijardi evra za zapadni Balkan.

Nastavi čitati

Aktuelno