Connect with us

Društvo

Pra­vo­suđu u BiH hi­tno tre­ba “čelična me­tla”

U pra­vo­suđu u BiH i te ka­ko ima mjes­ta za “čeličnu me­tlu”, sma­tra stručna ja­vnost, na­kon što je sličnu di­ja­gno­zu na­šem pra­vo­su­dnom sis­te­mu, is­ti­na u ne­što blažem obli­ku, dao Maj­kl Mar­fi, am­ba­sa­dor SAD u BiH.

Mar­fi je oci­je­nio da pra­vo­su­dni sis­tem BiH ne fun­kci­oni­še, da ne­ma na­pret­ka ka re­for­ma­ma, te da pra­vo­suđe mo­ra pro­ce­su­ira­ti ko­rum­pi­ra­ne akte­re ko­ji su na vlas­ti i po­mes­ti pred svo­jim vra­ti­ma, što, na­veo je, zna­ju i građani i pra­vo­suđe.

Pro­fe­sor us­ta­vnog pra­va Mi­lan Bla­go­je­vić upo­zo­ra­va da je sta­nje stva­ri u pra­vo­suđu ka­tas­tro­fal­no, ta­ko da se je­di­no ra­di­kal­nim mje­ra­ma, ko­je se me­ta­fo­rično mo­gu na­zva­ti “čeličnom me­tlom”, može ra­zri­je­ši­ti pro­blem ne­efi­ka­snog i ne­efe­kti­vnog pra­vo­suđa.

“Ta ‘čelična me­tla’, ili ra­di­kal­na re­for­ma bi, pre­ma mom is­kus­tvu, na prvom mjes­tu, po­dra­zu­mi­je­va­la pro­ces re­ime­no­va­nja no­si­la­ca svih pra­vo­su­dnih fun­kci­ja. Ti­me bi bi­la po­sla­ta ja­sna po­ru­ka stran­ci­ma ko­ji su svo­je­vre­me­no ra­di­li, pod na­vo­dni­ci­ma – re­for­mu pra­vo­suđa u BiH pri­je 20 go­di­na, da je ta re­for­ma ko­ja je na prvom mjes­tu po­dra­zu­mi­je­va­la re­ime­no­va­nje ta­daš­njih no­si­la­ca pra­vo­su­dnih fun­kci­ja je­dnos­ta­vno urađena ka­tas­tro­fal­no, bi­la je ap­so­lu­tni pro­ma­šaj”, re­kao je Bla­go­je­vić za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.

Upra­vo zbog ta­kvog pro­ma­ša­ja, pre­ma Bla­go­je­vićevim ri­ječima, trpi­mo sve ove po­slje­di­ce u pra­vo­suđu, a ti­me i u druš­tvu u cje­li­ni u pro­te­klih 20 go­di­na.

“Po­red to­ga, ta re­for­ma, ta ‘čelična me­tla’ bi po­dra­zu­mi­je­va­la li­der­stvo određenog bro­ja lju­di ka­ko u po­li­tičkim in­sti­tu­ci­ja­ma, ta­ko i u pra­vničko-pro­fe­si­onal­noj za­je­dni­ci, ko­ji bi na svo­jim plećima izni­je­li te­ret re­for­me i od­go­va­ra­jućih za­ko­na bez ko­jih ne može bi­ti kva­li­te­tnog pra­vo­suđa. Pri to­me po­dra­zu­mi­je­vam pri­je sve­ga za­ko­ne bez ko­jih ne mo­gu su­do­vi fun­kci­oni­sa­ti, a to su za­kon o kri­vičnom pos­tup­ku, za­kon o par­ničnom pos­tup­ku, te za­kon o upra­vnim spo­ro­vi­ma, ko­ji su ka­tas­tro­fal­no lo­še na­pi­sa­ni, sa broj­nim no­vo­ta­ri­ja­ma ko­je su su­do­ve one­mo­gućile da obav­lja­ju svo­ju inače ple­me­ni­tu ulo­gu u druš­tvu”, is­ta­kao je Bla­go­je­vić.

Advo­kat Va­svi­ja Vi­do­vić kaže da je si­tu­aci­ja ta­kva ka­kvu ju je opi­sao am­ba­sa­dor, ali, ka­ko je pod­sje­ti­la, ta­kve sta­vo­ve slu­ša­mo go­di­na­ma, ka­ko od međuna­ro­dne za­je­dni­ce, ta­ko i od na­ših zva­nični­ka. Međuna­ro­dna za­je­dni­ca bi, sma­tra Vi­do­vićeva, tre­ba­lo da is­ko­ris­ti­ sve me­ha­ni­zme da se to sta­nje sre­di.

“Međutim, sve što se ra­di bez pro­vje­ra činje­ni­ca može do­ves­ti do ne­prav­de. Tre­ba bi­ti vrlo oba­zriv, pro­vje­ri­ti sve. Ni­sam od onih ko­ji sma­tra­ju da se pri­tis­kom na bi­lo ko­je no­si­oce pra­vo­su­dnih fun­kci­ja može pos­tići ne­što. Ono što je nji­ma ne­op­ho­dno, jes­te što vi­še edu­ka­ci­je u pri­mje­ni međuna­ro­dnih stan­dar­da. Po­tre­bno je i što pažlji­vi­je bi­ra­nje i pro­vje­ra nji­ho­vog ra­da, te uop­šte kre­di­bi­li­te­ta za obav­lja­nje tih fun­kci­ja”, re­kla je Vi­do­vićeva za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.

No­vi­nar “Euro­Bli­ca” i por­ta­la Srpska­In­fo Ni­ko­la Mo­rača, ko­ji u svom iz­vje­šta­va­nju čes­to kri­ti­ku­je de­vi­ja­ci­je u pra­vo­suđu, sma­tra da je pra­vo­suđe u BiH po­put za­dnjeg sta­di­juma kan­ce­ra i dje­lu­je da ga ni­šta vi­še ne može spa­si­ti.

Po­slje­dnja me­tas­ta­za je, is­tiče Mo­rača, bi­la za­poš­lja­va­nje dje­ce aktu­el­nih su­di­ja i tužila­ca, što znači da sta­sa­va­ju ge­ne­ra­ci­je po­do­bnih.

“Je­di­ni spas za iz­gu­blje­nu prav­du su po­je­din­ci, su­di­je i tužioci ko­ji mo­ra­ju na se­bi no­si­ti taj krst zva­ni re­for­ma pra­vo­suđa, dok se većina nji­ho­vih ko­le­ga ku­pa u nov­cu stečenom od ko­rup­ci­je. Nažalost, ne vi­dim da će se bi­lo šta pro­mi­je­ni­ti u pra­vo­suđu dok Vi­so­ki sud­ski i tužilački sa­vjet BiH ne počne ra­di­ti svoj po­sao na pro­tje­ri­va­nju ko­rum­pi­ra­nih no­si­la­ca pra­vo­su­dnih fun­kci­ja, ali to je težak i mu­ko­trpan po­sao”, re­kao je Mo­rača za “Ne­za­vi­sne no­vi­ne”.

Mar­fi je, pod­sje­ti­mo, u svom blo­gu, objav­lje­nom na zva­ničnoj stra­ni­ci Am­ba­sa­de SAD, oci­je­nio da je po­vje­re­nje građana u spo­so­bnost pra­vo­su­dnog sis­te­ma BiH da se bo­ri pro­tiv ko­rup­ci­je na naj­nižem do­sa­daš­njem ni­vou.

“Ne­ki tužioci i su­di­je čak pri­zna­ju ka­ko su oni dio pro­ble­ma, vje­ru­ju ka­ko je nji­ho­va pro­fe­si­ja vrlo po­dložna po­dmićiva­nju i vi­de sis­tem kao kom­pro­mi­to­van po­li­tičkim uti­ca­jem i ko­rup­ci­jom”, na­pi­sao je Mar­fi.

Pod­sje­ti­mo, u iz­vje­šta­ju o in­de­ksu efi­ka­snos­ti pra­vo­suđa BiH, čiju je izra­du omo­gućila Ame­rička agen­ci­ja za međuna­ro­dni ra­zvoj (USA­ID), na­vo­di se da je per­cep­ci­ja ja­vnos­ti BiH o efi­ka­snos­ti pra­vo­suđa za 2021. go­di­nu i da­lje lo­ša.

Related Topics:

Društvo

VREMENSKA PROGNOZA! Meteorolozi upozorili na probleme sa oborinskim vodama

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za subotu zbog očekivanih obilnih padavina na jugu i zapadu Republike Srpske.

Najveća količina kiše očekuje se prije podne na jugu i zapadu od 30 do 70 litara po metru kvadratnom, a u Hercegovini lokalno i više.

Na istoku će pasti od 10 do 20 litara po metru kvadratnom. Zbog obilnih padavina u kratkom periodu na zapadu mogući su problemi sa bujičnim vodotokovima i oborinskim vodama, kao i sa oticanjem vode u urbanim zonama, upozoravaju iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Nastavi čitati

Društvo

GRAĐANI SE SVE VIŠE ZADUŽUJU: Krediti u martu skoro 30 milijardi KM

U BiH ukupni krediti domaćim sektorima na kraju marta iznosili su 29,57 milijardi KM, što je u odnosu na prethodni mjesec povećanje za 353,2 miliona KM ili za 1,2 odsto.

Kreditni rast registrovan je kod stanovništva za 214,8 miliona KM ili 1,5 odsto, kod nefinansijskih privatnih preduzeća za 170,1 milion KM ili 1,5 odsto, te kod ostalih domaćih sektora za 4,2 miliona KM ili 1,1 odsto.

Smanjenje kredita na mjesečnom nivou registrovano je kod nefinansijskih javnih preduzeća za 14,2 miliona KM ili 1,8 odsto i vladinih institucija za 21,7 miliona KM ili 1,3 odsto.

Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u martu iznosila je 11,7 odsto, nominalno 3,1 milijardu KM, objavila je Centralna banka BiH.

Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,65 milijardi KM ili 12,5 odsto, privatnih preduzeća za 943 miliona KM ili 8,6 odsto, vladinih institucija za 318,5 miliona KM ili 23,1 odsto, nefinansijskih javnih preduzeća za 131,2 miliona KM ili 20,7 odsto, te ostalih domaćih sektora za 68,3 miliona KM ili 22,1 odsto.

Devizne rezerve Centralne banke BiH na kraju marta iznosile su 17,97 milijardi KM i manje su za 120 miliona KM u odnosu na prethodni mjesec.

Na godišnjem nivou, devizne rezerve povećane su za 1,06 milijardi KM ili za 6,3 odsto.

Nastavi čitati

Društvo

„VRIJEĐALI SU ME I HRVATI I ALBANCI I NIJEMCI“: Momak iz Srbije ne nakon mnogo godina vratio iz Njemačke pa iznio ŠOKANTNE DETALJE života u inostranstvu

Iako se često čini da je „kod komšije trava uvijek zelenija“, postoje stvari u Srbiji koje u mnogim aspektima nadmašuju ono što nude razvijene zemlje – tvrde oni koji su imali priliku da žive „preko“.

ta je ono što je bolje u Srbiji nego u Americi ili u drugim evropskim zemljama zanimalo je jednog momka iz Srbije koji je na Reditu postavio svoje pitanje Srbima koji su imali priliku da žive ili trenutno žive u inostranstvu.

– Stvari koje su bolje u Srbiji nego u SAD-u ili EU? Šta je to što je bolje kod nas nego na Zapadu? Znam da nema previše stvari, ali navedite one koje mi imamo, a oni nemaju – napisao je momak.

„Neironično, bezbjednost“

Na njegovo iznenađenje korisnici Redita su počeli da pišu bezbroj stvari u kojima, navode, bolje funkcionišu u Srbiji. I dok su neke bile donekle poznate jer su mnogo puta hvaljene i od samih stranaca – poput osjećaja bezbjednosti – našle su se stvari koje su iznenadile mnoge.

„Trudničko i porodiljsko bolovanje“

Drugi su se osvrnuli na trudničko i porodiljsko bolovanje.

„Kod nas se trudničko jako lako dobija, dovoljno je da je žena trudna, niko ne razmatra zaista koliko je rizična trudnoća. Na bolovanju možeš da primaš prosječnu vrijednost posljednjih 18 zarada, ali svakako možeš da izađeš i na 100 odsto plate ako radiš u istoj firmi za istu platu godinu i po dana. Porodiljsko traje godinu dana i u potpunosti je plaćeno“, „U odnosu na USA, što nisam vidjela da je navedeno: minimum slobodnih dana godišnje i dužina porodiljskog i trudničkog“, „Od SAD zdravstvo i uopšteno ta socijalna davanja (mada tako je i u EU). U odnosu i na SAD i na EU – kriminal“, glasili su njihovi komentari.

„Zdravstvo, školovanje, društveni život…“

Jedan muškarac je iz svog subjektivnog iskustva sumirao šta je ono u čemu Srbija prednjači u odnosu na Zapad.

Zdravstvo: U Srbiji možeš dobiti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu bez ogromnih troškova. Državno osiguranje pokriva mnoge usluge besplatno, a privatno osiguranje je pristupačno. Specijalisti su lako dostupni po povoljnim cijenama, dok na Zapadu to košta mnogo više.

Stomatološke usluge: Dentalni turizam je popularan zbog povoljnih cijena i dobrih stomatologa.

Školovanje: Univerziteti u Srbiji nude kvalitetno obrazovanje po mnogo nižim troškovima nego zapadni, dok su osnovne i srednje škole takođe povoljnije.

Vrtići i briga o starima: Vrtići su besplatni, a usluge poput brige o starima i održavanja stambenog prostora znatno su jeftinije nego na Zapadu.

Krediti i nekretnine: Cijene stanova i rentiranja mnogo su niže u Srbiji. U Beogradu, na atraktivnim lokacijama, mjesečna renta mnogo je manja nego u zapadnim metropolama.

Hrana: Iako su zapadne zemlje poznate po velikom izboru restorana, u Srbiji su namirnice ukusnije, sa većim udjelom domaćih proizvoda.

Društveni život: Noćni život u Srbiji je bogat, a cijene su pristupačne. Postoji osjećaj zajedništva, a gradovi žive tokom dana i noći.

Bezbjednost: Iako je subjektivno, Srbija se još uvijek smatra bezbjednom, uz svijest o mjestima koja treba izbjegavati.“

„Otkako sam se vratio u Srbiju, živim srećno“

Srbin koji je živio u Njemačkoj, ali i u Americi, naveo je da naša zemlja ima dosta prednosti.

– Evo ja, kao neko ko je živio nekoliko godina u Njemačkoj i nekoliko godina u Americi, mogu vam reći da Srbija ima mnogo, mnogo dobrih stvari i prednosti. Jedino što je na strani Amerike i Njemačke veća plata, ali kada živiš tamo, imaš i mnogo veće troškove. I što, kada oni dođu ovdje kod nas, mogu da žive mnogo bolje tokom svog godišnjeg odmora jer donesu veliku količinu novca, a kod nas je sve dva, tri, pet, pa i deset puta jeftinije. Ja, otkako sam se vratio u Srbiju, prebacio sam svoju zaradu koju sam imao na Zapadu, živim srećno, potrošim 30-40 odsto, a ostane mi ogromna količina novca. A svoj sam na svom. Recimo, u Njemačkoj mi se dešavalo da su me vrijeđali Hrvati, Albanci, Muslimani, a Nijemcima smeta što nisi Nijemac. U Americi ne bih ni pominjao. Gledao sam na ulici kako jedni prebijaju druge i nikom ništa. Policija u Americi je ekstremno brutalna. Kriminal je na mnogo, mnogo višem nivou nego u Srbiji – napisao je on, piše Blic.

Nastavi čitati

Aktuelno