Connect with us

Svijet

UKRAJINA DOBILA PODRŠKU ZA ZAJAM OD PREKO 140 MILIJARDI: EU kreće sa planovima za “dron-zid” usred ruskih napada

EU je pristala da krene napred s planovima za postavljanje “dron-zida” u središtu svojih istočnih odbrambenih linija, dok raste podrška za zajam Ukrajini.

EU kreće napred s planovima za “dron-zid” usred ruskih upada. Ministri žele da ojačaju odbranu nakon niza povreda vazdušnog prostora, dok raste podrška za zajam Ukrajini od 140 milijardi evra. EU je pristala da krene napred s planovima za postavljanje “dron-zida” u središtu svojih istočnih odbrambenih linija, dok raste podrška za zajam Ukrajini od 140 milijardi evra zasnovan na zamrznutoj ruskoj imovini.

Nakon sastanka sa ministrima iz 10 uglavnom centralno i istočnoevropskih država članica, kao i Ukrajine, komesar EU za odbranu Andrius Kubilius izjavio je da je dron-zid radi zaštite od upada iz vazduha hitan prioritet i ključni element odbrane istočnog krila Unije.

Ovo pitanje postalo je prioritet nakon niza upada dronova u Danskoj, Poljskoj i Rumuniji, kao i povrede estonskog vazdušnog prostora od strane ruskih borbenih aviona, dok Rusija nastavlja smrtonosno bombardovanje Ukrajine. Kubilius je izjavio da je hitno potrebno imati efikasan sistem za detekciju, uključujući radare i akustične senzore, kao i kapacitete za presretanje i uništavanje dronova. Komesar je priznao potencijalni nesklad u troškovima odbrane od dronova. Rekao je:

“Ako koristite avion i raketu iz svog borbenog aviona da oborite dron, tada koristite raketu koja košta milion da biste uništili dron koji košta 10.000”.

Zajam od preko 140 milijardi
U međuvremenu, Kremlj je kritikovao predlog da se obaraju ruski vojni avioni iznad Evrope kao nepromišljen i neodgovoran, nakon što je Donald Tramp sugerisao da bi članice Alijanse to trebalo da učine. Dok su pregovori o odbrani bili u toku, procureli prijedlog otkriva rastuću podršku planovima za zajam Ukrajini od 140 milijardi evra, zasnovan na zamrznutoj ruskoj imovini u Evropi.

Evropska komisija vjeruje da može da obezbedi zajam od 140 milijardi evra bez kamate za Ukrajinu, koristeći zamrznuta sredstva ruske centralne banke, a da se pri tome ne konfiskuju ta sredstva, prema procurelom dokumentu koji je video, piše Gardian.

Dok EU već koristi prihode od zamrznute ruske imovine u EU za generisanje sredstava za Ukrajinu, originalni kapital ostaje netaknut. Njemačka, Francuska i Belgija su se opirale planovima zemalja centralne i istočne Evrope da se ta sredstva zaplene, budući da se uglavnom nalaze u finansijskoj instituciji “Euroclear” sa sjedištem u Briselu.

Zvaničnici EU sada veruju da su pronašli pravno bezbedan način da Ukrajini daju zajam na osnovu te imovine, uz pretpostavku da će Rusija na kraju platiti Kijevu reparacije za kolosalnu štetu nanijetu tokom više od 1.300 dana punog rata. U značajnom preokretu, njemački kancelar Fridrih Merc je podržao ovu ideju, najavivši u autorskom tekstu u „Financial Times“-u svoju podršku pravno sigurnom finansijskom instrumentu koji bi obezbedio vojnu otpornost Ukrajine tokom nekoliko narednih godina.

Merc je rekao da bi idealno bilo da planove podrže sve 27 članice EU, ali je nagovestio da bi mogli biti usvojeni i kvalifikovanom većinom, što je neizrečeno priznanje da EU mora razmotriti načine da zaobiđe veto mađarske vlade, naklonjene Kremlju. EU sankcije protiv Rusije moraju se obnavljati na svakih šest mjeseci, što Budimpešti daje značajnu polugu, iako Mađarska nikada nije blokirala sankcije.

Zvaničnici EU takođe vjeruju da su pronašli pravni mehanizam kojim bi se izbjegao zahtev za jednoglasnošću, što bi značilo da bi trošak zajma na kraju platila Rusija, a ne države članice, koje bi djelovale kao garanti. Lideri EU trebalo bi da raspravljaju o dron-zidu i zajmu iz reparacija na samitu u Kopenhagenu sljedeće nedelje, s ciljem postizanja dogovora do kraja oktobra.

Related Topics:

Svijet

RUSIJA NUDI RJEŠENJE ZA IRANSKI URANIJUM! Evo šta je predloženo

Rosatom je spreman da pomogne u uklanjanju obogaćenog uranijuma iz Irana, izjavio je generalni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov.

“Svi pažljivo pratimo napredak pregovora između predstavnika Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kao i izjave američkog predsjednika, posebno u vezi sa iranskim nuklearnim programom. Upravo je izjava Donalda Trampa da je ‘Iran trebalo da dobije nuklearno oružje u roku od dvije sedmice’ poslužila kao glavni razlog za pokretanje velike vojne operacije”, rekao je Lihačov, prenosi RIA novosti.

Prema riječima Lihačova, uklanjanje iranskog obogaćenog uranijuma ostaje ključno i osjetljivo pitanje tokom pregovora.

“U svakom slučaju, pozdravićemo sve sporazume između strana u sukobu koji će dovesti do okončanja oružanog sukoba i dugoročnog mira”, dodao je šef Rosatoma.

Lihačov je dodao da je, pored veoma složenih tehničkih aspekata, ključni aspekt budućih sporazuma povjerenje.

“I ovdje, samo Rusija ima pozitivno iskustvo u interakciji sa Iranom. 2015. godine, na zahtjev Irana, već smo uklonili obogaćeni uranijum iz Islamske Republike. Spremni smo da pomognemo po ovom pitanju”, kazao je Lihačov, prenosi Tanjug.

Američki predsjednik Donald Tramp najavio je u petak planove da Sjedinjene Američke Države, zajedno sa Iranom, iz Irana iznesu obogaćeni uranijum, i da ga prebace u SAD.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Ismail Bagei izjavio je da ne postoji odluka o iznošenju obogaćenog uranijuma iz Irana u Sjedinjene Države, ili neku drugu zemlju.

Nastavi čitati

Svijet

NOVI MISTERIOZNI NESTANAK! Čovjeku koji zna sve nuklearne tajne gubi se trag

Spisak misterioznih nestanaka i smrti osoba povezanih sa američkim nuklearnim i svemirskim tajnama nastavlja zabrinjavajuće da raste. Posljednji, deseti, slučaj je Stiven Garsija.

Garsija je vladin izvođač radova koji je imao najviši nivo bezbjednosne provjere i pristup osjetljivim nuklearnim postrojenjima. Nestao je 28. avgusta 2025. godine bez ikakvog traga.

Posljednji put viđen je kako pješice napušta svoj dom u ulici Kattejl Kort (Cattail Court) SW u Albukerkiju, u Novom Meksiku. Nosio je samo pištolj, zelenu maskirnu majicu i šorts. Policija je objavila snimke nadzornih kamera na kojima se vidi kako odlazi neposredno nakon 9 časova ujutru po lokalnom vremenu. Vlasti su upozorile da „Garsija može biti opasan po sebe“.

Međutim, anonimni izvor blizak istrazi za Dejli mejl (Daily Mail) kategorički odbacuje mogućnost samoubistva.

„Bio je vrlo stabilna osoba“, rekao je izvor i dodao da je najvjerovatnija teorija da je Garsija postao meta stranih obavještajnih službi.

Garsija je radio za Nacionalni bezbjednosni kampus Kanzas Siti (KCNSC) u Albukerkiju – objekat koji proizvodi više od 80% svih nenuklearnih komponenti za američko vojno nuklearno oružje. Prema izvoru, obavljao je „vrlo visoku, nadzornu poziciju za svu imovinu“. Nakon nestanka, KCNSC je pokrenuo internu istragu. Pregledani su svi njegovi radni računari, mejlovi i fajlovi, ali ništa nije ukazivalo na razlog nestanka.

Deseti slučaj
Ovo je već deseti slučaj u posljednjih nekoliko godina u kojem je osoba sa pristupom američkim nuklearnim ili svemirskim tajnama umrla ili nestala pod misterioznim okolnostima. Posebno zabrinjava to što su četiri osobe nestale na gotovo identičan način – pješice, bez telefona, novčanika ili ličnih stvari, noseći samo oružje.

U Novom Meksiku su pod sličnim okolnostima 2025. nestali i Entoni Čavez (79) i Melisa Kasis (54), oboje povezani sa Nacionalnim laboratorijama Los Alamos, jednim od najvažnijih centara za razvoj nuklearnog oružja. Čavez je radio u laboratoriji do penzije 2017, dok je Kasis bila administrativna asistentkinja sa najvišom bezbjednosnom provjerom.

Svo troje povezani su sa penzionisanim generalom Ratnog vazduhoplovstva Vilijamom Nilom MakKaslandom (68). MakKasland je nestao 27. februara 2026. u Albukerkiju na gotovo identičan način – napustio je dom pješice, noseći samo revolver kalibra .38, bez telefona, naočara ili bilo kakvih uređaja. Bio je bivši komandant Istraživačke laboratorije Ratnog vazduhoplovstva (AFRL).

„Cijela ta misija odvija se iz vazduhoplovne baze Kirtland. Veliki dio, uključujući tehnologiju i proizvodnju, odvija se u Albukerkiju. Dakle, MakKasland je apsolutno znao za te pogone i bio u njima“, rekao je izvor.

Bivši pomoćnik direktora FBI-a Kris Svoker izjavio je:

„Naši naučnici već dugo su meta napada neprijateljskih stranih obavještajnih službi.“

NASA naučnica Monika Hasinto Reza (60), direktorka grupe za obradu materijala u NASA-inom Džet propalšn laboratoriju (Jet Propulsion Laboratory), nestala je 22. juna 2025. tokom planinarenja u Kaliforniji. Bila je povezana sa MakKaslandom preko projekta razvoja metala „Mondaloj“ (Mondaloy).

Astrofizičar Karl Grilmajer (67) ubijen je ispred svoje kuće 16. februara 2026. Nuklearni fizičar Nuno Lurijero (47) ubijen je u svom domu u Bruklajnu 15. decembra 2025.

Dva NASA naučnika iz JPL-a, Frenk Majvald (61) i Majkl Dejvid Hiks (59), preminula su 2024. i 2023. pod nepoznatim okolnostima, bez obdukcije i bez objavljenog uzroka smrti. Farmaceutski istraživač Džejson Tomas nestao je bez traga, a pronađen je mrtav u jezeru u Masačusetsu 17. marta 2026.

Američke vlasti i KCNSC zasad nisu dali zvaničan komentar o slučaju Garsije. Istraga je i dalje otvorena.

Oglasila Bijela kuća
Portparolka Karolajn Livit prvi put je upitana o deset osoba koje su umrle ili nestale bez traga od 2023. godine. Na pitanje da li je administracija predsjednika Donalda Trampa upoznata sa tim slučajevima i da li se vodi istraga, Livit nije imala jasan odgovor.

„Nisam razgovarala sa nadležnim agencijama o tome. Svakako ću to učiniti i dostaviti vam odgovor. Ako je to tačno, naravno da je to nešto što bi ova vlada i administracija smatrale vrijednim istraživanja. Dakle, dopustite mi da se time pozabavim“, odgovorila je.

(Večernji)

Nastavi čitati

Svijet

ORBAN “Mađarska nije spremna da povuče VETO NA ZAJAM KIJEVU”

Mađarska još uvijek nije spremna da povuče veto na zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, osim ako Kijev ne nastavi tranzit nafte preko cjevovoda “Družba”, rekao je mađarski premijer Viktor Orban.

“Preko Brisela smo dobili naznaku iz Ukrajine da su spremni da obnove isporuke nafte putem cjevovoda ‘Družba’ već sutra, pod uslovom da Mađarska ukine blokadu kredita EU od 90 milijardi evra”, napisao je Orban na mreži “X”.

On je dodao da se stav Mađarske nije promijenio: nema nafte – nema novca.

“Kada se isporuke nafte obnove, više nećemo stajati na putu odobravanja kredita. Isplata kredita ne nameće finansijski teret ili obavezu Mađarskoj”, istakao je Orban.

Nastavi čitati

Aktuelno