Da li zbog stresa može da se doživi infarkt i šta se tačno u tijelu dešava kada trpimo pritiske…

Nerijetko umemo da kažemo nekome ko nas iznervira, uplaši ili nam nanosi bol i patnju da će nam izazvati infarkt. Može li srčani udar zaista da se dobije od stresa?

Šta je zapravo infarkt?
Prvo da ukratko objasnimo šta je to infarkt. Srčani udar ili infarkt (zvanično – akutni infarkt miokarda), predstavlja oštećenje i izumiranje ćelija i tkiva srčanog mišića koje se javlja usljed prekida cirkulacije u njima, tzv. ishemijske nekroze miokarda.

Kardiološkinja Faina Lobžanidze objasnila je za ruski portal “Attention, plus” šta stres može da znači za srce. Stručnjakinja je primetila da nervna rastrojstva, šokovi, izloženost prevelikom pritisku i slično, zaista negativno utiču na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema.

“Godinama su ljudi vjerovali i danas vjeruju da je stres uzrok svih srčanih bolesti. U tome ima istine jer su hronični i emocionalni stres faktori rizika za nastanak arterijske hipertenzije i infarkta miokarda”, objasnila je dr Lobžanidze.

“Što se tiče akutnih stresnih situacija, one mogu da dovedu do takozvanog ‘sindroma slomljenog srca’. Po svojim manifestacijama, ovaj sindrom je sličan infarktu miokarda: iznenada se pojavljuje jak bol u grudima, koji može da se proširi na lijevu ruku, vrat, donju vilicu, kao i na leđa i ispod lopatice.

Ali, ako je uzrok srčanog udara začepljenje srčane arterije krvnim ugruškom, onda je u slučaju sindroma slomljenog srca ovo stanje uzrokovano visokim nivoom hormona stresa na miokardu. Pouzdano se može utvrditi šta se dešava tek u bolnici nakon tako ozbiljne intervencije kao što su koronarna angiografija i ehokardiografija”, rekla je kardiološkinja.

Alkohol često deluje kao privremeni lijek za nesigurnost, ali je realnost mnogo kompleksnija. Dok alkohol može privremeno učiniti nekoga srećnijim na zabavama ili opuštenijim u socijalnim situacijama, duboko je ukorjenjen u borbi pojedinca sa sopstvenim izazovima i nesigurnostima.

Istina je da slava i pritisak javnosti ne stvaraju alkoholičare – oni se često okreću slavi i alkoholu u potrazi za olakšanjem od svojih unutrašnjih borbi.

Savremeni tretmani alkoholizma naglašavaju važnost prilagođenog pristupa, integrišući tretmane mentalnog zdravlja s terapijom ovisnosti. Ovakav pristup omogućava sveobuhvatnu njegu, uzimajući u obzir sve aspekte pojedinčeve borbe. Od personalizovanih planova liječenja do integracije vršnjačke podrške i holističkih terapija, tretmani su usmjereni na poboljšanje ukupnog blagostanja pojedinca, ne samo na borbu protiv ovisnosti.

Zašto je važno potražiti stručnu pomoć kod alkoholizma?

U borbi protiv alkoholizma, ključno je razumjeti da nije dovoljno samo željeti promjenu – potrebna je stručna podrška i razumevanje. Alkoholizam je kompleksan i ne može se posmatrati samo kao lični neuspjeh ili moralna slabost.

Pristupanje problemu sa empatijom i stručnošću omogućava efikasnije i humanije rešenje, naglašavajući važnost medicinske intervencije umesto pravne kazne.

Bitno je imati na umu da režimi liječenja moraju biti prilagođeni specifičnim zahtjevima svakog pojedinca, te da ono što je uspješno za jednu osobu možda neće biti uspješno za drugu. U vašem je interesu da razgovarate sa zdravstvenim stručnjacima ili specijalistima za ovisnosti ako se vi ili neko koga poznajete borite s alkoholizmom. Ovi profesionalci mogu dati najažurnije i individualizirane opcije liječenja.

Za kraj ovog tekstova o alkoholizmu, citiram jedan dio iz knjige „Psihologija: Teme i varijacije“ autora Vejna Vajtena:

„Ako je alkoholizam bolest, onda je čudna, jer je alkoholičar najdirektniji uzrok svoje bolesti. Ako alkoholizam nije bolest, šta bi drugo moglo biti?… Ako se alkoholizam definiše kao lični neuspjeh ili moralna slabost, manje je vjerovatno da će se na alkoholičare gledati sa simpatijom i saosjećanjem. Mogli bi biti upozoreni da prestanu piti, biti strpani u zatvor ili na neki drugi način kažnjeni. Ovim odgovorima na njihov alkoholizam upravljao bi prvenstveno pravni sistem, a ne zdravstveni sistem, jer medicinske intervencije nisu dizajnirane da isprave moralne nedostatke.“

(Autor teksta je specijalista psihijatrije)
Glas

Doručak, kao prvi obrok u danu, ujedno je i prvi izvor energije.

To je gorivo za mozak koje nam pomaže da funkcionišemo optimalno tokom dana.

Dr Uma Naido, direktorka nutricionističke i metaboličke psihijatrije u Opštoj bolnici u Masačusetsu, već 20 godina istražuje efekte hrane na mozak. Rekla je za CNBC da je njen glavni savet za početak dana čaša vode kada se probudite da biste se borili protiv dehidracije i anksioznosti.

Prema dr Naido, šarene žitarice, šejkovi itd. postali su popularan izbor, ali možda nisu tako zdravi kao što mislite. Ona je navela da su ove opcije često pune šećera i ugljenih hidrata koji mogu izazvati skok šećera u krvi. Stoga je navela pet najboljih ideja za doručak koje će vam dati energiju i istovremeno poboljšati vaše mentalno zdravlje:

Čia puding: Doktorka kaže da sadrži tone vlakana, koja hrane zdrave bakterije u crevima i rezultiraju manje zapaljenim mikrobiomom, optimizovanom komunikacijom između creva i mozga i proizvodnjom neurotransmitera koji podržavaju raspoloženje. U intervjuu za CNBC, ona je naglasila da zbog sadržaja omega-3 masnih kiselina može da pojača i da deluje protivupalno.

Osvježite svoj dom Samsung uređajima uz posebne pogodnosti – sjajne cijene i produžena garancija.

Omlet: Jaja su odličan izvor proteina i smatraju se veoma zdravim. Ima dobru količinu masti, vitamina i proteina za zdrav mozak. Žumance sadrži vitamin D, koji jača mentalno zdravlje.

Tofu: “Tofu je odličan, svestran protein koji je bogat triptofanom i sojinim izoflavonima, za koje se pokazalo da su povezani sa smanjenim simptomima depresije”, rekla je doktorka za CNBC.

Mleko sa kurkumom: “Iako nije nužno obrok sam po sebi, mleko od kurkume je hranljiv napitak i neverovatan način da započnete jutro. Pomešajte šolju svog omiljenog nezaslađenog biljnog mleka sa kurkumom i prstohvatom crnog bibera, jer je moćno antiinflamatorno sredstvo koje pomaže u smanjenju anksioznosti, podiže energiju i pomaže u održavanju fokusa tokom dana.

Zeleni smutiji: Zeleno povrće je puno hranljivih materija, a zeleni smutiji sa kontrolom šećera mogu biti dobar način da započnete dan. Pomešajte svoje omiljeno lisnato povrće poput spanaća sa nekoliko komada bobica, omiljenim čistim proteinskim prahom i malo masti od bademovog putera. Dr Naido je takođe napomenula da se pažnja mora obratiti i na potrebu tela za folatima. Folat pomaže u proizvodnji neurotransmitera u mozgu. Povišeni nivoi folata ukazuju na povišeno raspoloženje, a nedostatak može dovesti do psihijatrijskih stanja.

(B92)