Zapadne industrijske sile su 2020. zakonima definisale “kritične mineralne sirovine” iz uvoza, a potom su počele da razrađuju strategije za sprečavanje nestašice tih minerala, čiji bi nedostatak uzdrmao “ekonomsku i nacionalnu bezbjednost”.

Dramatično obrazloženje pokazuje ne samo ozbiljnu zabrinutost Zapada zbog uvozne zavisnosti od mineralnih sirovina za razvoj novih tehnologija, već je i najava da će američke i evropske industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale, pišu Novosti.

One se trenutno najviše eksploatišu sa teritorija novih “ekonomskih tigrova”, koji više nisu samo sirovinske baze već su razvili sopstvene napredne tehnologije i ravnopravno se nadmeću sa zapadnim silama za otvaranje rudnika u trećim zemljama.

Stručnjaci upozoravaju da je ovom bitkom za minerale započeo proces prekompozicije moći na planeti zbog koga raste i rizik da se svijet suoči sa novim ratovima za sirovine, nalik onima iz vremena borbe za naftonosne kolonije. I ovoga puta u centru pažnje su energetske sirovine, prije svih litijum.

Kritični minerali
Zakonom o energetici iz 2020. SAD su prve definisale pojam “kritičnih minerala” kao strateške sirovine “minerale, elemente, supstance ili materijale” koji su “od suštinskog značaja za ekonomsku ili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država”, a čiji je lanac snabdijevanja podložan poremećajima “uključujući ograničenja povezana sa spoljnopolitičkim rizikom, naglim rastom potražnje, vojnim sukobom, nasilnim nemirima, antikonkurentskim ili protekcionističkim ponašanjem i drugim rizicima u cijelom lancu snabdijevanja”. Na vrhu liste tih minerala su oni koji imaju suštinski značaj za energetske tehnologije, odbranu, valutu, poljoprivredu, potrošačku elektroniku i zdravstvenu zaštitu.

EU je iste godine u “Akcionom planu za kritične sirovine 2020” definisala svoju listu minerala od kojih je uvozno zavisna i počela da se bavi osiguranjem snabdijevanja.

Ovom problematikom se u septembru bavila “Konferencija o obezbjeđivanju mineralnih sirovina u Evropi” koja je održana u Pragu pod pokroviteljstvom Češke, predsedavajućom Savjetom Evrope. Na skupu je bilo oko 80 učesnika iz članica EU izuzev Hrvatske, Slovenije i Bugarske, a kao gosti su pozvani predstavnici Velike Britanije, Srbije, Sjeverne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Norveške i Ukrajine. Cilj konferencije je bila diskusija visokih predstavnika država članica EU, suseda i potencijalnih članica “kako ojačati sirovinsku sigurnost i samodovoljnost EU, odnosno cijelog kontinenta”.

“Problematične” i “prijateljske” zemlje izvoznice
“Suštinsko pitanje bila je sirovinska politika, odnosno kako da se EU učini manje zavisnom od uvoza, posebno kritičnih mineralnih sirovina. Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD izuzetno veliku pažnju poklanjaju ovoj temi, jer se njihovi glavni izvori snabdevanja nalaze izvan njihovih prostora. Najviše mineralnih sirovina uvoze iz Kine, Rusije, Afrike, a nešto manje iz Južne Amerike i neznatno iz Australije. U dokumentima EU i SAD neke od zemalja – izvoznica su svrstane u ‘prijateljske’, a neke u ‘problematične’, koje mogu predstavljati veliki problem u nabavci. To se posebno odnosi na snabdijevanje takozvanim rijetkim elementima i rijetkim zemljama, a upravo su ove dve grupe mineralnih sirovina izuzetno značajne za razvoj i primenu takozvane zelene energije ili čiste energije”, kaže geolog inženjer Predrag Mijatović, zamjenik direktora Geološkog zavoda Srbije, koji je prisustvovao konferenciji u Pragu.

Na njoj je predstavljena nova sirovinska politika EU koja namerava da smanji uvoznu zavisnost unapređenjem evropskog rudarskog sektora i poveća investicije u rudarstvu iz sopstvenih, evropskih izvora.

“Rečeno je da ovim aktivnostima mora da prethodi donošenje novih pravnih regulativa na nivou EU i država članica u sferi rudarstva, prerade i dobijanja finalnih proizvoda, kao i na zaštiti životne sredine. U kasnijoj fazi to treba da prati primena i instaliranje savremene opreme i formiranje takozvanih smart rudnika, što se već priprema i funkcioniše u svetu, u čemu Kina prednjači. U zaključcima konferencije je naglašeno da članice EU moraju da podstiču eksploataciju mineralnih sirovina u svojim zemljama i sarađuju sa bliskim susedima – kao što su Velika Britanija, Norveška, zemlje Zapadnog Balkana, Severna Afrika, Island, Turska i Ukrajina. Primarni cilj EU je da u narednih 15 godina obezbedi nove primarne zalihe mineralnih sirovina za proizvodnju ‘čiste energije'”, kaže Mijatović.

Treći vid obezbjeđivanja kritičnih mineralnih sirovina u EU je reciklaža svih proizvoda iz kojih se mogu dobiti kritične mineralne sirovine. Na projektima reciklaže i na direktnoj primeni se već uveliko radi i postrojenja su puštena u proizvodnju. Na konferenciji je rečeno da se na prostoru EU trenutno izvode geološka istraživanja na 68 lokacija, a najintezivnija je potraga za ležištima litijuma, kojim se bave četiri velika projekta (ne računajući Srbiju).

“Osim litijuma, intenzivno se istražuju i prostori potencijalni za otkrivanje ležišta nikla, kobalta, retkih zemalja i retkih elemenata. Trenutno najveći i najznačajniji projekat, najbliži otpočinjanju eksploatacije je rudnik litijuma u ležištu Cinovec, severozapadno od Praga. Zajedničkim ulaganjima nemačkih i čeških kompanija eksploatacija litijuma počeće najkasnije 2026. godine, rečeno je na konferenciji”, navodi Mijatović.

Ekspert napominje da će se, sudeći po specifičnom tipu ležišta, najverovatnije eksploatisati i kalaj i volfram, a da se otvara i mogućnost ekstrahovanja i mnogih retkih elemenata i elemenata rijetkih zemalja.

“Perspektiva ovog rudnika kao izvora kritičnih minerala u EU je velika, ali i šire. Po rečima domaćina, češka ekonomija očekuje velike finansijske efekte kada krene eksploatacija. To su u izlaganjima i istakli predstavnici kompanije European Metals Holdings, koja u potpunosti poseduje projekat i razvija ga sa investicijom od 482 miliona dolara. Oni predviđaju godišnju proizvodnju od oko 2,4 milijarde tona rude. Poređenja radi, predviđena godišnja proizvodnja iz Loznice iznosila bi oko 1,6 do 1,8 miliona tona rude i dobijanje najmanje dva proizvoda, litijuma i bora”, zaključuje Mijatović.

Evropska lista
EU je 2020. napravila poslednju verziju svoje liste 30 kritičnih mineralnih sirovina: antimon, berilijum, borati, kobalt, ugalj za koksovanje, fluorit, galijum, germanijum, laki i teški rijetki elementi, indijum, litijum, magnezijum, grafit, niobijum, platinska grupa metala, fosfati, silicija, volfram, barit, boksit, hafnijum, prirodna guma (kaučuk), skandijum, tantal, titan, vanadijum, bizmut, fosfor, stroncijum.

Američki spisak
SAD su zakonom utvrdile 36 kritičnih minerala, po redoslijedu od najvišeg do najnižeg, na osnovu srednje vrijednosti njihovih ukupnih ocjena rizika ponude: galijum, niobijum, kobalt, neodimijum, rutenijum, rodijum, disprozijum, aluminijum, fluorit, platina, iridijum, prazeodimijum, cerijum, lantan, bizmut, itrijum, antimon, tantal, hafnijum, volfram, vanadijum, kalaj, magnezijum, germanijum, paladijum, titan, cink, grafit, hrom, arsen, barit, indijum, samarijum, mangan i telur, litijum.